Неуморни Јаша Алмули, с енергиjом и одговорношћу према истини коjи плене и на чему би требало да му завиде не само они коjи тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, обjавио jе недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреjа“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србиjе.
Овом књигом њен аутор jе успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославиjе у последњоj децениjи прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настоjањима да се прекраjа историjска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулиjа затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто jе у Другом светском рату, од 12.5000 Јевреjа у Србиjи, убиjено њих 11.000 и како их много више ниjе побегло нити jе успело да се негде сакриjе.
– Било jе барем три разлога за то – каже Алмули. – Прво, српски и београдски Јевреjи су уништени скоро први у Европи, пре одлуке о „коначном решењу“ jевреjског питања од 20. jануара 1942. и пре оснивања логора смрти на истоку Европе. Не знаjући да су Немци предузели уништење европског jевреjства они су мислили да ухапшене Јевреjе воде у логоре на рад. Ево поређења: децембра 1941. у главном логору за уништење београдских Јевреjа, у Топовским шупама, остало jе живих jош само 300 одраслих мушкараца. А у Пољскоj jе нацистички шеф Франк тога месеца тек наjавио уништење свих 3,5 милиона тамошњих Јевреjа. У Немачкоj jе тек 1. септембра обjављено наређење да сви Јевреjи изнад 6 година мораjу да носе траке са жутом звездом.
Шта jе био други разлог?
– У jулу 1941. у Србиjи jе букнуо устанак против Немаца коjи су они брутално гушили стрељањем 100 српских талаца за сваког убиjеног Немца и 50 за рањеног. Ту аритметику смрти jе наредио сам Хитлер, аустриjски Немац киван због пораза бечке царске воjске на Церу 1914. и због 27. марта 1941, када jе одбачено приступање Југославиjе пакту фашистичких сила Немачке, Италиjе и Јапана. Као таоци за стрељање коришћени су наjвише Јевреjи, Цигани и српски комунисти и патриоти. Стрељано jе око 5.000 одраслих jевреjских мушкарца из Београда и Баната, затворених у логору код Топовских шупа.
Наш саговорник подсећа да jе генерал Харалд Турнер, шеф одељења окупационе команде за цивилне послове, уочио постоjање jедне контрадикциjе – Срби дижу устанак, а Немци као таоце стрељаjу углавном Јевреjе. У писму неком своме колеги од 17. октобра 1941. Турнер jе олако прешао преко те противуречности и написао: ,,…Али имали смо Јевреjе сакупљене у логорима, затим они су држављани Србиjе, а осим тога они треба да нестану“.
А када jе реч о трећем разлогу тако високог постотка уништених Јевреjа Србиjе и Београда, колега Алмули наводи недостатак новца за плаћање скупих фалсификованих докумената и за живот после бекства.
– Половина београдских Јевреjа пре рата су били сиромашни – подсећа наш саговорник – што jе, уз непознавање немачких намера и недостатак средстава, тешко погодило београдске и банатске Јевреjе, њихове жене и децу коjи су после ликвидациjе мушкараца почетком децембра 1941. затворени у логору на Саjмишту на левоj обали Саве.
– Међу њима jе било девоjака и млађих жена без деце коjе би у логорима на Истоку биле одабране за рад и можда остале у животу. На Саjмишту ниjе било селекциjе. Сви су, без разлике, угушени гасом из мотора у камиону душегупки.
– И jош им се нешто страшно догодило: нечувена патња од глади и хладноће од коjе се ,,ледила вода у чаши и крв у жилама” – како jе написала Хилда Даjч у писму из логора. – У пренатрпану саjмишну халу jе згурано око 5.000 жена и деце. Вожње смрти у душегупки су кренуле почетком марта 1942. и биле завршене 10. маjа 1942. што значи да су у последњих пет месеци живота подносили страшне муке. Из логора на Саjмишту jе уморено између 6.000 и 7.000 жена и деце и нешто мушкараца, без обзира на узраст – подсећа Алмули.
Због тога су, каже, Немци из Београда већ почетком 1942. извештавали да су решили jевреjски проблем у Србиjи.
Франц Редемахер, специjалиста за jевреjска питања у немачком Министарству иностраних послова, у извештаjу Берлину од 29. маjа 1942. jавио jе да „jевреjско питање у Србиjи ниjе више актуелно“.
Eмануел Шефер, шеф службе безбедности у Србиjи, обавестио jе 8. jуна 1942. скуп немачких официра да у Србиjи jевреjског питања више нема. У разговору с jедним воjним лекаром он jе изjавио да jе Београд jедини већи град Европе „очишћен од Јевреjа“ (Јуденфреи).
Колико се у свету зна о томе?
– Нажалост недовољно. Пажња jе била усмерена на уништење великог броjа Јевреjа у Пољскоj и у централноj и западноj Европи, као и jедног милиона Јевреjа у окупираним деловима СССР-а. Уништавање у Србиjи и Грчкоj jе ,,запостављен Холокауст”.
Сем запостављања сведоци смо и фалсификовања Холокауста Јевреjа у Србиjи.
Од када?
– Преживели Јевреjи никада нису оптуживали Србе да су криви за њихово масовно убиство. Фалсификовање jе почело с Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославиjе и ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда jе тврдила да су Срби и конкретно квислиншка пронемачка влада Милана Недића тешки сукривци за ликвидациjу српских Јевреjа. Већ 24. октобра 1991. у лондонском листу ,,Индепендент“ поjавило се писмо с потписом Лее Бауман, Јевреjке, службенице хрватског Министарства информациjа, у коме jе наведено и ово: ,,Србиjа jе била прва земља коjа jе с поносом обjавила децембра 1942. да jе очишћена од Јевреjа. Шездесет хиљада Јевреjа из свих делова Србиjе било jе транспортовано у три концентрациона логора у Србиjи где су били уништени… Само убиjање извршили су Срби“. Чињеницу да jе у Србиjи било само 12.500 Јевреjа а не 60.000 и да су и сва дела иностраних jевреjских историчара констатовала да су убиjања у Србиjи вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.
Има ли jош сличних примера?
– Атила Марко Хор, син Британца и маjке Хрватице, написао jе септембра 1993. у лондонском ,,Књижевном прегледу“ да jе „српски квислиншки режим Милана Недића са одушевљењем учествовао у Холокаусту и изградио своjе логоре смрти…“. Настоjећи да судбину Јевреjа у Павелићевоj НДХ и окупираноj Србиjи изjедначи, Хор jе такође написао да се ту ради о „две ниjансе исте црне боjе“.
Шта jе био циљ таквих тврдњи?
– Да изазову омразу против Срба међу Јевреjима у свету и у светском jавном мишљењу. И jош нешто. Ако се тврди да jе Србиjа учествовала у уништењу своjих Јевреjа, лакше ће свет поверовати да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеноj Југославиjи. Оно што jе започела Туђманова ратна пропаганда, наставио jе све до данас тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србиjи са Соњом Бисерко на челу.
На основу чега то тврдите?
– У Извештаjу о Србиjи за 2006. таj комитет jе написао: „У току Другог светског рата Јевреjи у Србиjи су у високом проценту страдали у Холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармериjе и Специjалне полициjе…“
Исти комитет jе у своме извештаjу о Србиjи 13. jуна 2009. поновио своjе оптужбе против Србиjе. Под насловом ,,Србиjа jе учествовала у Холокаусту Јевреjа“ у извештаjу се наводи: ,,Марионетска влада у Србиjи, коjу су подржавали нацисти, учествовала jе у Холокуасту Јевреjа за време Другог светског рата… Хоће ли Србиjа икада да призна истину о своме учешћу у истребљењу Јевреjа и босанских муслимана? Хоће ли влада Србиjе икада да се извини?“ Комитет jе у своме извештаjу за 2009. jош написао: ,,…Милан Недић и његова влада националног спаса узели су задатак ’чишћења Србиjе од Јевреjа, издаjника и Цигана’.“
Љотићевци на страну, не одговара истини ово изjедначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреjа.
Да ли тако нешто тврде домаћа или страна jевреjска историjска дела?
– Ниjедно. Савез jевреjских општина Југославиjе у књизи обjављеноj 1952. Недићевом режиму као конкретно злодело приписуjе само то што су припадници његове полициjе и државне страже трагали за неколико стотина Јевреjа коjи су се крили по Србиjи после немачких убистава 1941. и 1942. године.
У монументалном делу Раула Хилберга ,,Уништење европских Јевреjа“ само се спомиње да jе Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, коjи jе први описао гушење жена и деце из логора на Саjмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића jер су сви починиоци тога злочина били Немци. Недићев режим jе имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреjа Србиjе. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антиjевреjске мере коjе jе Окупациона воjна управа донела 31. маjа 1941. године. Недићев режим jе учествовао у антиjевреjскоj пропаганди, Недић jе новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коjу jе финансирао град Београд. Али његов режим ниjе вршио истребљење Јевреjа.
Ниjе ни основао логоре за Јевреjе?
– Ниjе… У логору на Бањици постоjало jе посебно одељење за Јевреjе коjим су руководили Немци. Кроз то одељење jе прошло 688 Јевреjа од коjих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено jе у логор на Саjмишту, док су 103 преузели СС и Гестапо. Одлука и извршење физичког уништења Јевреjа били су искључиво дело Немаца.
Шта закључуjете у светлости ових чињеница?
– Закључуjем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србиjу за уништење Јевреjа због своjих политичких циљева. Тиме су злоупотребили нашу несрећу и скрнавили наше жртве.
Играли су се туђом смрћу у своjу корист.
Томе се мора стати на пут. Не да би се бранило Недића као квислинга, већ да бисмо спречили смањење кривице Немаца и преиначење историjе Холокауста, коjе у овом времену поприма чудовишне размере – све до његовог порицања.
Пише: Слободан Кљакић
Извор: ПОЛИТИКА
Везане вијести:
Рођена сам као Естера, а преживела као Олгица
Харис Дајч за NEWSWEEK: Старо Сајмиште у троуглу заборава, непоштовања и бирократских спорења
Хелсиншки одбор Србије жели ставити хипотеку Србији, aмнестирати Хитлера и Павелића ?