Исповијест пуковника ВРС Данета Лукајића (2): Правда не станује у хрватском правосуђу

Правда није задовољена и зато су моји адвокати искористили ванредни правни лијек и поднијели тужбу Уставном суду Хрватске, а уколико ни тамо не дочекам правду, ићи су до Европског суда за људска права у Стразбуру, јер желим са свог имена да скинем етикету ратног злочинца.

Овим ријечима наставља своју исповијест пензионисани пуковник Војске Републике Српске Дане Лукајић који је 20. јануара ове године из затвора у Глини пребачен у Казнено-поправни завод Туњице на издржавање шестогодишње затворске казне за ратни злочин над ратним заробљеницима коју му је у монтираном процесу изрекао Жупанијски суд у Загребу, а потврдио Врховни суд Хрватске.

– Правда и истина не станују у хрватском правосуђу, бар за мене. Да су ме бранили најчувенији адвокати Фила Филота, Анте Нобило или било ко трећи, не би ме одбранили. Осуђујућа пресуда је унапријед била донесена, све је било монтирано, режирано, припремљени су професионални лажни свједоци и морао сам да будем осуђен – каже пуковник Лукајић.

Он каже да сви детаљи, од његовог хапшења 30. јуна 2018. године, па до изрицања другостепене пресуде пред Врховним судом Хрватске 6. новембра 2019. године, напросто указују на то да је све изрежирано како би му била изречена осуђујућа пресуда.

– Послије 2000. године ишао сам двадесетак пута у Хрватску. Нити сам нешто сумњао, нити сам имао разлога да будем забринут. Возио сам кћерку на нека тестирања, са супругом на прегледе, ишао по сина на аеродром, као и по још неке људе и ништа није слутило шта ће ме снаћи. Прадјед и дјед моје прве супруге убијени су у Јадовну и ја сам 30. јуна 2018. године осми пут ишао на комеморацију у Јадовно и на Паг – присјећа се пуковник Лукајић почетка свог страдања.

Прешли су границу и стали у Личком Петровом Селу које је свега неколико километара послије границе, наставља он и додаје да је у аутобус ушао полицајац и рекао да се ради о селективној контроли.

– Рекао је “изађите ти, ти, ти и ти, међу њима и ја”. Мени су посљедњем прегледали пасош и када је узео пасош рекао ми је “Дане, ви сте од овог момента лишени слободе”. Послије првобитног шока сам их упитао могу ли узети ранац са личним стварима из аутобуса, а он ми је одговорио да су они већ узели моје ствари.

Дакле, чекали су ме, јер сам ја преко “Фејсбука” најавио да тај дан идем на комеморацију, а то су знали и анализом списка, јер су из Удружења “Јадовно 1941” морали раније да доставе списак свих путника који долазе на комеморацију – каже Лукајић.

Према његовим ријечима, током суђења је сазнао да је хрватска полиција у јуну мјесецу позвала све професионалне лажне свједоке, од Дубравка Вучковића и Жарка Толе, преко Стипе, Јозе и Ивице Зрно, па до Фрање Мамића и Владе Угрина и од њих узела исказе како би 30. јуна њега одмах на граници дочекали са монтираном оптужницом.

– Убацили су ме у марицу и одвезли у Загреб. У полицијској управи сам био до десет сати навече, гдје су узимали податке, отиске и формирали криминалистички картон. Око пола једанаест су ме одвезли у притворску јединицу у којој сам био сам. Преходао сам цијелу ноћ, а сутрадан у 11 сати су ме одвезли у Жупанијско државно одвјетништво (ЖДО) Загреб. Адвокат ми је сугерисао да се браним ћутањем и једино што сам рекао је да “узму у обзир да сам три пута био у Хагу као свједок због Мањаче и да је горе све речено” – каже Лукајић.

Из ЖДО је послије петнаестак минута враћен у притвор у којем је преноћио претходну ноћ, а послије сат времена је изведен пред Жупанијски суд.

– Суд ми је одредио притвор од мјесец дана на који је мој адвокат уложио жалбу, али послије пет минута су рекли да је жалба одбијена. Одатле сам одвезен у затвор Реметинец у собу 62 у којој сам био током цијелог суђења све до изрицања другостепене пресуде – каже пуковник Лукајић.

Закључан у марици

Дане Лукајић каже да је по доласку у Загреб након хапшења у Личком Петровом Селу два сата провео у закључаној полицијској марици.

– Када смо дошли у Загреб, нису могли да откључају марицу, а ја сам био затворен унутра на јунској температури. Више од два сата је трајало отварање марице и на крају су некаквим апаратом као за варење исјекли браву и увели ме у полицијску управу – каже Лукајић.

Он додаје да му је кроз главу пролазило да би могао жив да изгори ако се возило запали, али да је највише мислио на своју породицу.

(Сутра о притворским данима и суђењу)

Извор: Глас Српске

Везани прилози:

Исповијест пуковника Војске РС Данета Лукајића, осуђеног у монтираном процесу пред хрватским правосуђем (1): Све су изрежирали с циљем сатанизације мене, Српске и Срба