ISPLAKANI OKEAN JOŠ NIJE PRESUŠIO: U BiH se zaklinju u multietničnost, a najteži pakao rata prošli su sarajevski Srbi

Još se ne zna gde su tela 260 ljudi, od 800 nestalih koliko je zvanično prijavljeno.

Piše: Dušan STOJAKOVIĆ

Rat u Bosni i Hercegovini odneo je 100.000 žrtava. Na hiljade je neutešnih majki, očeva, sestara, braće, ćerki i sinova ostalo bez svojih najmilijih. Samo jedan život, samo jedna suza je bila previše. Isplakani okean ni danas nije presušio. Kada topovi utihnu, svode se računi. Statistika skoro da podrazumeva da su vojnici ginuli. Ali, ginuli su i ubijani i obični građani.

Kome je bilo najteže? Borci su znali onog trenutka kada su uzeli puške da mogu biti na nišanu suprotne strane. U svoju odluku uračunali su mogućnost pogibije. Međutim, oni koji su prošli najteži pakao ratnog „bosanskog lonca“ bili su sarajevski Srbi. I to oni koje je vihor zatekao na teritoriji koju je kontrolisala soldateska mladog muslimana Alije Izetbegovića.

Ne samo da su bili izloženi „prijateljskoj vatri“ sa srpske strane, jednako su strepeli da li će po njih doći komšijske bande Juke Prazine, raznih Ćela ili Caca, koji će ih odvesti u noć i jedan od 211 logora iz kojeg se nikada neće vratiti.

U gradu na Miljacki ubijeno je 3.000 Srba. Čak dve trećine koji nisu imali nikakve veze sa ratnim dejstvima. Još se ne zna gde su tela 260 ljudi, od 800 nestalih koliko je zvanično prijavljeno. Ovo je samo deo podataka koje je utvrdila Međunarodna komisija, koju je predvodio ugledni izraelski profesor Rafael Izraeli.

Na prste jedne ruke može da stane broj procesuiranih dželata sarajevskih Srba. I to iz centra, koji se zaklinje u multietničnost i naglašeno gaji poziciju žrtve. Komšijskim i savezničkim činjenjem Bosna je iznedrila kategoriju žrtava – prvog, drugog ili trećeg reda. I još gore stigmatizaciju da svako ko pomene da je Srbin stradao, u stvari relativizuje zločine ili ometa put ka pomirenju. Trebaće, očigledno, ovoj mladoj zemlji još „non pejpera“.

Izvor: NOVOSTI