ДИЈАСПОРА ОЧЕКУЈЕ СВОЈЕ МИНИСТАРСТВО

Партизани, четници, Срби, Југословени, отимачине кроз заjмове за препород, преваре, мито и корупциjа – све то стало jе као зид између матице и диjаспоре. Уместо да се развиjаjу заjедно, на обострану корист, броjна и дарежљива српска диjаспора доспела jе у позициjу неразумевања с матицом рекла jе др Славка Драшковић у свом ауторском тексту за дневни лист Данас.

Србиjа би желела да су „они тамо“ организованиjи и сложниjи, сви редом богати, или бар богатиjи и утицаjниjи него што jесу, и да своj новац улажу у отаџбину. Диjаспора тражи да „ми овде“ будемо уређена, jака и моћна држава, да се с њима ради транспарентно и по правилима… Поверење jе изгубљено, а разjедињеност и поделе су и даље дубоки. Диjаспора, међутим, може да одигра важну улогу у политичком животу и демократском развоjу земље.

Ни формално добиjено право гласа диjаспоре и Срба у региону ниjе побољшало однос матице и расеjања, jер нема стварног права. На последњим изборима од преко пет милиона Срба, колико се процењуjе да има у диjаспори (око 3,7 милиона) и у региону (близу два милиона), гласало jе свега њих 4.200! Ни на овим изборима не треба очекивати ништа боље. Диjаспора гласањем и већом излазношћу тек треба да задобиjа статус актера, а не само чиниоца у политичком и друштвеном животу Србиjе. За то jе предуслов сређен jединствен бирачки списак и увођење гласања путем поште и интернета. Владина канцелариjа за диjаспору и Србе у региону jе започела рад на овим пословима, али jе то процес за коjи jе потребно време и jасна опредељеност Владе да се иде и у те реформе. Србиjа jе jедна од ретких земаља у Европи коjа има сада већ више од половине свог становништва изван матице. Они су снага већ по броjности, а да не говоримо о потенциjалу (неискоришћеном и jош и недовољно препознатом) у знању, искуству, технолошком и научном напретку, везама, новцу, коjа може да олакша реформе и позитивне друштвене промене.

Српска диjаспора jе и даље међу првих пет диjаспора на свету коjе наjвише даjу матици у виду дознака (новац коjи се шаље приjатељима и рођацима), што по неким проценама чини и до 20 одсто укупног српског буџета и одржава ликвидност земље. По проценама Светске банке, Србиjа добиjе од диjаспоре у дознакама око 5,5 милиjарди долара годишње. Диjаспора очекуjе да се ако не одговараjући део тих пара, а оно бар примерен, „уложи у диjаспору“. Уместо тога, део буџета коjи се издваjа за ресор коjи се бави диjаспором и Србима у региону, а коjи jе Канцелариjа наследила од бившег Министарства jе око 0,02 одсто буџета. Диjаспора сматра и да би њеним већим укључењем и већим улагањем у њу, Србиjи било знатно боље, а улагање се вишеструко исплатило. То сматраjу и страни политичари када кажу да ће веће инвестициjе у Србиjу кренути када почне да инвестира диjаспора. Она има потенциjал да инвестира у Србиjу наjмање исто толико колико и шаље рођацима. Ипак, она то не чини. Корупциjа jе jедан од основних разлога што нема више улагања.

Влада jе на челу са првим потпредседником покренула снажну акциjу против корупциjе и за уређење пословног амбиjента. Владина канцелариjа за диjаспору покренула jе проjекат „Запослимо Србиjу“како би са локалним самоуправама понудила диjаспори добре и стабилне услове за инвестирање уз минимум администрирања. Успех проjекта ће зависити умногоме од успешне борбе против корупциjе на локалном нивоу и озбиљности и способности локалних власти, не само да даjу добре услове него и понуде добре проjекте.

Иако ова влада, сада у техничком мандату, има много активниjу, транспарентниjу и jачу политику у односу на претходну када jе у питању диjаспора, а посебно Срби у региону, они су „изгубили“ своjе министарство, и стално га траже назад. Узалуд држава шаље поруку да jе Канцелариjа исто, само други назив, да jе капацитет и област деловања иста (осим предлагања закона) те да jе буџет непромењен у односу на буџет коjи jе имало министарство за диjаспору – диjаспора томе не веруjе. Наjвише представничко тело диjаспоре, Скупштина диjаспоре и Срба у региону, послала jе званично, са последњег редовног заседања jула 2013. године, захтев председнику Републике, премиjеру и председнику Скупштине Србиjе да врате Министарство диjаспори.

Са своjе стране, матица „пребацуjе“ и да су друге диjаспоре више учиниле и биле организованиjе у помоћи земљама из коjих су потекле. Диjаспора „пребацуjе“ да Србиjа иде линиjом гашења пожара, дневне политике, без визиjе коjу би делила са диjаспором, те да ни сама нема план, или га бар ниjе обнародовала, о томе шта jе национални интерес и за шта се бори у свету, па како онда да се диjаспора бори за „то“ када не зна ни за шта? Први „лобисти Србиjе“ у америчком Конгресу почетком деведесетих били су амерички Срби окупљени око Конгреса српског уjедињења. Маjкл Ђорђевић jе био први Србин коjи jе на jавном слушању у Конгресу заступао српске интересе, а исти Маjкл Ђорђевић jе са Роном Радаковићем, Воjином Јоксимовићем и Жарком Билбиjом, водио прву групу Американаца српског порекла коjа jе обишла сенаторе, конгресмене и важне институциjе у америчком Конгресу и Сенату.

Тамо су их сви питали: „Шта ви Срби у ствари хоћете?“ Нису знали шта Србиjа (тада jош део Југославиjе) хоће. Српска диjаспора то никад ниjе знала, нити jе била у вези са своjом матицом као што су знали и били у вези Бошњаци и Хрвати са своjим матицама. Време jе да знаjу. Тек jе ова влада започела конкретне кораке, урадила Акциони план Стратегиjе према диjаспори и Србима у региону, и обjашњава и стално комуницира са диjаспором, али смо на самом почетку. Диjаспора може да промени Србиjу. Али, она очекуjе jеднак третман, отворен, искрен однос, да се заjедничким радом Србиjа претвори у добро место за живот. Стално чуjем како српска диjаспора нема утицаjа jер jе међусобно посвађана. Наравно да jе посвађана, али то су и друге диjаспоре међу собом, али се сложе око минимума заjедничког интереса, свог циља и циља постављеног са матицом. И српска диjаспора jе сложна и увек jе била сложна када jе у питању Србиjа. Била jе сложна увек када jе матица jасно артикулисала шта хоће и звала: била jе сложна у заjму за препород Србиjе на пример, коjи jе био последњи jасни позив диjаспори. После jе и то испало да jе jош jедна отимачина.

Ако бисмо српски народ замислили као људско биће, jедан организам или jедан систем, могли бисмо да видимо да таj организам сада ради само са нешто више од половине капацитета. Скоро цела страна тела jе jедва покретна, пола или трећина мозга се не користи, jедна рука, jедна нога нису у функциjи. Србиjа се сада мења и поново jе тренутак да се диjаспора пробуди, да се таj део српског бића стави у функциjу. Студенте предмета „Сигурност система“ учим да, ако хоћемо да систем добро функционише и да се избегну катастрофе, морамо да направимо добре механизме функционисања између делова система, проверимо његов дизаjн, успоставимо и примењуjемо процедуре, а стална, jасна и добра комуникациjа у оквиру система jе аксиом. То сада Србиjа ради, она се преуређуjе. И да би добро радио и профункционисао цео систем, у дизаjн, процедуре и систем сталне комуникациjе неопходно jе да укључи jедну трећину Срба у диjаспори, односно више од половине свог националног корпуса, ако рачунамо и Србе у региону.

Ауторка jе директорка Канцелариjе Владе Србиjе за диjаспору и Србе у региону Славка Драшковић.

Извор: ДИЈАСПОРА.ГОВ.РС

Везане виjести:

САСТАНАК С УДРУЖЕЊИМА ИЗ ХРВАТСКЕ И РС

СЛАВКА ДРАШКОВИЋ: СТАЊЕ У ХРВАТСКОЈ ЈЕ АЛАРМАНТНО

ДРАШКОВИЋ: Квадратић за Србе на мjесту за Хрвате

ЗАЈЕДНО РЕШАВАТИ ПРОБЛЕМЕ СРБА У РЕГИОНУ