Дане Ластавица: ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ -ЛИКА 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Када се размишља о хрватским логорима смрти за уништење српског и јеврејског народа, који су били успостављени и организовани око Госпића 1941-45. године, мисао шеће само око Окружног затвора Госпић, а понекад и до Јадовног, или острва Пага, што је недовољно за сазнање праве и пуне истине о логорима који су деловали на овом терену.

ДАНЕ ЛАСТАВИЦА

ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ
И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ
ЛОГОРУ ГОСПИЋ (ЛИКА) 1941-45, А СРБИМА И 1991-…?

Није то био логор Госпић, већ систем логора, сабиралишта и разних губилишта, која су се састојала од јама, објеката где су жртве спаљиване, те многа и многа масовна губилишта на подручју све од Лићког Лешћа, преко Перушића, Пазарића, Госпића, Јадовног, Брушана, Оштарија до отока Пага, или Велебитом до Шибуљине. На овим просторима се приказују поједина од тих губилишта не претендујући јасно да су сва описана и евидентирана.

Ако би се давала оцена генезе и узрока злочина геноцида над српским народом у току више векова, онда би се најкраће могло рећи да се генеза злочина геноцида које је вршила и врши католичка црква над православним народом може узети још од раног средњег вијека па све до данас. Интензитет и облици геноцида били су различити што је зависило од историјских услова и околности у којима је католичка црква била у могућности да врши и подстиче тај геноцид, или у којем је православни народ био у могућности да се одбрани од њега. Нарочито су католичења и унијаћења као облик геноцида и уништења православља узели већи замах од XV до XIX века, јер је Ватикан веома успешно користио трагедије српског народа и његов егзодус пред турским надирањем у наведеним раздобљима.

Злочини геноцида су посебно успели од средине XIX века, а нарочито у Првом светском рату (1914-18), када је на стотине хилљада невиних Срба, мушкараца, жена и деце било убијено, обешено, умрло као таоци у концентрационим логорима какви су били Арад, Добој и многи други. Најтежи и најмасовнији злочин геноцида над Србима као православним народом извршен је у Другом светском рату 1941-45, године, када су папини, Степинчеви и Павелићеви бојевници заједно са католичким клером у Хрватској убили више од милион Срба. То исто и слично наставило се и 1991. године па надаље. Узроци за злочин геноцида су, дакле, и вековна настојања Ватикана да ликвидира православље на овим просторима.

Разлози за такву геноцидну политику Ватикана су многобројни, почев од економских, политичких, вјерско-догматских, међународних и других, који су били различитог интензитета и попримили различите облике и начине прошлости.

Увлачење масе за вршење геноцида у Другом светском рату и поред наведених био нарочито појачан економски чинилац, јер је усташка власт обећала фанатизованим масама католика да ће добили целокупну имовину оних Срба које убију. Српска имовина је чак дељена према „заслугама“ у убијању и то одмах по ликвидацији српског живља. Тај економски чинилац био је веома значајан мотив сиромашних сељака и радника, на примјер у Херцеговини, али и на другим деловима злогласне НДХ, а о Лики да се и не говори, да се прикључе кољачима и послушају своје попове који су са црквених олтара за време богослужења позивали на масовно убијање својих комшија Срба и одмах им обећали њихову имовину.

Према томе, католичка црква је била она духовна и идеолошка снага која је те злочинце подстицала на злочин, а уједно им обећала ослобођења од греха убијања. Могли су, а то су и радили, да после покоља Срба долазе у цркву крвавих руку и буду ослобађани од сваког греха, а убијање које су извршили било је благословено, као богоугодно дјело, јер су говорили да је од бога праштано.

Користећи државу и државност у Хрвата, које се показало као најпогодније средство за вршење геноцида и уништење српског православног народа, представници тог средства – државе су подстрекавали и истицали:

Анте Старчевић: „Срби су дивљи накот којег треба истребити“

Анте Павелић: „Ја сам срушио стабло, а ви сјеците гране…“

Миле Будак: „Један дио Срба ћемо побити, други дио иселити, а остале ћемо превести на католичку вјеру“

Алојзије Степинац (1942): „Ни у мору вјере, ни у влаха вјере…“

Милован Жанић (1941): „Ово има бити земља Хрвата и никог другог и нема те методе коју ми нећемо као усташе употребити, да учинимо ову земљу збиља хрватском и да је очистимо од Срба. Ми то не тајимо, то је политика ове државе…“

Жупник Фрањо Матић, који позива Србе на покрст казао је: „Бог на небу, усташе на земљи, а Јасеновац по сриједи, а сад хоћете или нећете…“

Најбахар, изасланик  Министарства иностраних послова Трећег Рајха је писао: „Срби су постали најобичнија дивљач за одстрел. Листа побијених недужних људи је скоро бескрајна. Сваки и најмањи усташки оружник одлазио је у тзв. редовни лов на људе, као што се ишло на срне и на јаребице.“

Фрањо Туђман, почетком рата 1941. године, истакнути присталица „НДХ“, а од 1942. год. приповедач међу српским народом на Банији о „Братству и јединству“, те на основу ТОГ постаје генерал, а да би постао шеф државе Хрватске знаде шта ће казати и шта ће га довести на тај положај, па 24.2.1990. год, изјави и каза: „НДХ није била само пука квинслиншка творба, већ израз повјесних тежњи хрватског народа“. Не само ово, Туђман још једном надода: „Геноцид је природни феномен, у складу са друштвеном митолошки божанском природом. Геноцид је не само дозвољен, већ је препоручен, чак и захтеван речју свемоћног Јехова, где год то било корисно за опстанак и рестаурацију царства изабране нације, или очување и ширење једне и једино исправне вјере…“[1]

У моменту слагања података о Конц. логору Госпић, у оном рату 1941, а шта казати за овај рат 1991? Потребно је упутити знатижељнике да оду на Дебелу Главицу или Дивосело, или на Динару, Велебит, Пјешевицу, Петрову Гору и сличну висину, те да узму, али дугачки и широк двоглед, да осмотре места где је живео српски народ и његова добра, па нек донесе закључак, колика је Миле Будака изрека у само половини планираног времена данас 2010. године испуњена и извршена.[2]

Ова књига која представља геноцид извршен над српским и јеврејским народом у логорима око Госпића, говори за до сада прикупљене и обједињене податке о логорима и губилиштима на којима су злочини рађени, о чему су неки од аутора до сада дали своје прилоге, будући да су о том прикупљали податке и објављивали.

Код ових описа дужност је истаћи и следећу истину: жртве су у логоре око Госпића довожене и возовима, а када су на жел. Станици у Госпићу истоварене, можда није било жртве која није била пописана са презименом, именом, затум датум рођења и одакле се допрема. Ови пописи и евиденција чувани су у управама логора. Исто тако џелати су се много сликали код чињења злочина, па је постојало и много слика. Многе од тих евиденција и слика о злочинима спашене су из II светског рата. После рата све је то брижљиво чувано у УДБ-и, или како се то касније звала „Државној сигурности“ у Госпићу, али 1966. године када је ова служба прелазила у руке оних који су касније дошли на власт и прогласили нову „НДХ“ са именом „Република Хрватска“ сва је та евиденција спаљена и уништена исте године, а како су спаљивачи изјавили „по наређењу из ЦК-а“. Тад се већ могло знати и закључити, а и по неким индицијама и од 1962. године да је геноцид над српским народом у континуитету, те да не престаје, већ се стално одвија што је очит пример понављања 1991. године када су се старе ране по Велебиту отпочеле позлеђивати, а нове отварати. Вековима Хрвати врше геноцид над српским народом, тај геноцид траје једно време, а када услед разних прилика престане, опет се смишљено и ужурбано врше припреме за његов наставак.

Књигу о логорима око Госпића припремао сам и слагао овако како и представљам и са оволико описа и података, осећајући се за ово дужним само према жртвама, које су се у тешким мукама растајале са својим животима у овим беспућима Велебита. Овај вечито отпочети рат 1991. године онемогућио ми је објављивање књиге И података за које не жалим труда ни средстава уложених. Овакву једну књигу, на исту тему, а можда са још више података и документације, предао сам у Хисторијски архив Карловац. Претпостављам да је или ће бити уништена, јер се у Хрватској тако нешто уништава, спаљује и нестаје, да би се лакше, а можда и брже, могли злочинци-кољачи претворити у жртве, а жртве проглашавати злочинцима-кољачима, како је то већ почело.

Моју раније објављену књигу БЕЗДАНЕ ЈАМЕ „НДХ“ ЖДЕРЊАЧЕ СРПСКОГ НАРОДА 1941-…? (Београд, 2008) треба сматрати саставним делом ове књиге и Конц. логору Госпић

Аутор

У Новом Саду, 2011. године

РЕЦЕНЗИЈА

Рецензија рукописа нове књиге Дане Ластавице „ХРВАТСКИ ГЕНОЦИД НАД СРПСКИМ И ЈЕВРЕЈСКИМ НАРОДОМ У КОНЦЕНТРАЦИОНОМ ЛОГОРУ ГОСПИЋ 1941-1945, А СРБИМА И 1991-…?“

Дане Ластавица јавности је добро познат по својим досадашњим истраживањима о страдању народа у „Независној држави Хрватској“ од 1941. до 1945. године, што је заправо део укупних српско-хрватских односа кроз историју. Он је данас један од ретких живих сведока тих трагичних догађаја и утолико су његова истраживања посебно драгоцјена. Дане је скоро читавог свог живота „велики мученик“ и трагичар, јер се никад није могао решити ужасних призора које је гледао. Родом је из општине Косињ (Лика), гдје је у наведеном периоду ликвидирано око 50% од укупне српске популације.

ПРИКАЗ САДРЖАЈА КЊИГЕ

Најновији рукопис представља наставак свих истраживања, продубљујући их на конкретне случајеве који дубље осветљавају разрађену стратегију хрватске политике према „српском питању“, која је довела до коначног „решења“ овог питања у историјским тежњама за стварање хрватске, чисто националне, државе.

Рад је припремљен за штампање на 746 страна густо куцаног текста. Од наведеног, на чист текст истраживања односи се 620 страна, а од тога 38 страна фотографских докумената и на попис извора и литературе четири стране.

Нова студија се уз Предговор састоји од девет делова:

1. Формирање логора и губилишта,
2. Организациона структура конц. логора „НДХ“ са помоћним логорима и губилиштима у Госпићу и околини,

III.        Сведочанства – казивања о злочинима у конц. логору Госпић,

1. Јеврејски народ, жртве хрватског геноцида 1941-1945,
2. Злочиначка држава и злочини на делу,
3. Жртве концентрационог логора Госпић,

VII.      Расформирање концентрационог логора Госпић и пресељење у Јасеновац,

VIII.     Рат и наставак геноцида над српским народом 1991 године,

1989. Оштре расправе по Госпићу 1989. године, да ли затвор у Госпићу претворити у казнено – поправни дом, или спомен подручје.

ПОГОВОР ИИ ОЦЕНА АКТУЕЛНОСТИ, КВАЛИТЕТА И ДОПРИНОСА СТУДИЈЕ

1.         Дане Ластавица се у свом истраживању усмерио на врло сложене, а јавности недовољно познате чињенице у политици „НДХ“ према српском народу. Осветљавајући драматичне проблеме положаја у „НДХ“ Ластавица скида, рекао бих, све завесе које су од самог постанка Хрватске (у било ком политичком погледу) биле осмишљене, разграђене и реализоване у затирању и нестанку српског народа као политичког бића на том простору.
2.         Ластавица овим радом исправља, по први пут, велику историјску неистину учињену на штету  српског народа. Обзнањује потиснуту истину да не постоји „концентрациони логор Јадовно“, него је постојао концентрациони логор Госпић, што је срачунато прикривано. Јадовно је само сегмент овог логора. Он обзнањује комплетну шему концентрационог логора Госпића с којом јавност није упозната. Волумен учињених злочина у Госпићу је деценијама потискиван и умањиван, а о њему се није адекватно расправљало у СФРЈ.
3. Студија представља изузетно штиво, које обилује јавности мало познатих или непознатих изјава, о признању злочинаца о учињеним злочинима, на послератним суђењима.
4. Дане први пут износи податке, и о страдању Јевреја у госпићком логору, о чему шира јавност, такође, није била довољно упозната.
5. Он у историјском истраживању користи врло богату грађу, изворе о страдању Срба и осталих. При томе, без предрасуда, трага за документима, подацима, историјском грађом која увлачи у дубину ових односа. Користи их у једној објективној анализи на врло богатом и аутентичном (изворном) документацијском односу.
6.         Студија Дане Ластавице је изузетно актуелан текст, разобличује природу Хрватске према Србима, која је очекивано завршила у „Бљеску“ и „Олуји“, којима је српски народ натеран на егзодус и вишегодишњу избегличку судбину са огромним материјалним, финансијским, духовним губитком, који је ненадокнадив.
7. Рад ће, када угледа светло дана и постане доступан широј јавности, изазвати изузетно велики интерес, али ће многима скинути наметнуту мрену у схватању и разумевању ове геноцидне политике Хрватске према српском народу.
8. Дане Ластавица, премда у позним годинама, смогао је довољно храбрости, уз огроман напор у трагању за историјским изворима из овог подручја, да би дао једно врло вредно дело, које ће многе натерати да себи поставе више питања. При томе ће остати дубока празнина због прикривања истине о Трагедији српског народа и вишедеценијском периоду заједничке државе и „братства и јединства“. Време је да имамо потпунији увид у ове догађаје без чега ће бити тешко успоставити нормалне односе између ова два народа. И ова студија је приказ хрватске политике у континуитету.

Због наведених прилога, квалитета, разноврсне анализе докумената о трагедији српског народа и осталих у Концентрационом логору Госпић, сматрам да рукопис треба објавити што пре и тиме га учинити доступним широј јавности.

III ПРИМЕДБЕ И СУГЕСТИЈЕ

Све примедбе и сугестије су техничке природе, због тога их нећу наводити.

У Београду, 23. јануар
2011.

РЕЦЕЗЕНТ

др Момчило Диклић

[1] Политика експрес од 20. XI 1991.

[2] План за испуњење тезе коју је изрекао Миле Будак је од 1941. до 2041. године.

Издвајамо из садржаја:

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР „НДХ“,

У ГОПИЋУ И ОКОЛИНИ

СА ПОМОЋНИМ ЛОГОРИМА – САБИРАЛИШТИМА

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ГОСПИЋ – 1941.

I   ЛОГОР – ЗАТВОР (Герицхт), ГОСПИЋ

II  САБИРНИ ЛОГОР НА ЖЕЉЕЗНИЧКО СТАНИЦИ, ГОСПИЋ

III ЛОГОР ОВЧАРА – ШТАЛЕ МАКСИМОВИЋ, ГОСПИЋ

IV ЛОГОР У ЧАЧИЋ ДОЛЦУ НА ЈАДОВНОМ, ВЕЛЕБИТ

V  ЛОГОР НА БАШКИМ ОШТАРИЈАМА, ВЕЛЕБИТ

ЛОГОРИ НА ОТОКУ ПАГУ

VI ЛОГОР ЗА СРБЕ У СЛАНОМ

VII ЛОГОР ЗА ЈЕВРЕЈЕ У СЛАНОМ

VIII ЛОГОР ЗА ЖЕНЕ И ДЈЕЦУ У МЕТАЈНИ

IX САБИРАЛИШТЕ У ЛУКОВУ ШУГАРИЈУ, ДЕВЧИЋ ДРАГА

X САБИРНИ ЛОГОР У БУЖИМУ, СМИЉАН

XI САБИРАЛИШТЕ НА ЛИЧКОМ ОСЈЕКУ

XII САБИРНИ ЛОГОР КОД ЖЕЉЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ НА ЛИЧКОМ ЛЕШЋУ

КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР ГОСПИЋ, СА ПОМОЋНИМ ЛОГОРИМА,

САБИРАЛИШТИМА И ГУБИЛИШТИМА

I ЛОГОР – ЗАТВОР (Герицхт) ГОСПИЋ

У овај логор жртве су допремане из ближе околине пјешице, камионима, а из других терена из цијеле НДХ возовима, затим одатле отпремане у друге логоре, сабиралишта, или изравна губилишта од Личког Лешћа до отока Пага.

Изравна губилишта логора „Герицхт“, Госпић су била.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ШАРАНОВА ЈАМА НА ЈАДОВНОМ,
2. КАТИНЕ ЈАМЕ, У БРУШАНИМА,
3. ЈАМА-БЕЗДАН У ТРНОВЦУ-ВЕЛЕБИТ,
4. ЈАРЧИЈА ЈАМА НА ВЕЛЕБИТУ,
5. ЈАМА НА АЛАНКУ-ВЕЛЕБИТ,
6. ЈАМА РУЊЕВАЦ, КОД ГОСПИЋА,
7. ЈАМА ЈАСИКОВАЦ, КОД ГОСПИЋА,
8. ШЕВИЋ ЈАМА, У ПАЗАРИШТИМА,
9. ТАШИНА ЈАМА, У ПАЗАРИШТИМА,
10. ЛЕВАРОВ ПОНОР, ДОЊЕ ПАЗАРИШТЕ,
11. ЈАМА ЦОТИНКА У КОЊСКОМ БРДУ,
12. ЈАМА НА КУЛАШЕВОЈ СТРАНИ,
13. ЈАМА НА БРДУ КРИЖАНОВУ,
14. ЈАМА ПЛАНА-БУЏАК, У ПАЗАРИШТИМА,
15. ВЛАТКОВИЋА ПОНОР, У ДОЊЕМ ПАЗАРИШТУ,
16. МРАЧНА ПЕЋИНА КОД ОТЕША,
17. ЈАМЕ КОД ЛИЧКОГ ЛЕШЋА.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ГУБИЛИШТЕ ИЗА ОТЕША,
2. ГУБИЛИШТЕ ГУШТЕ, ПРЕМА БРУШАНИМА,
3. ГУБИЛИШТЕ РИЗВАНУША-ШЕДРВАН,
4. ГУБИЛИШТЕ У БРУШАНИМА,
5. ГУБИЛИШТЕ ПАЉЕЖ-БРУШАНИ,
6. ГУБИЛИШТЕ-ПРОВАЛИЈЕ У ТАКАЛИЦАМА,
7. ГУБИЛИШТЕ КОД КАЛИНОВАЧЕ-ПАЗАРИШТЕ,
8. ГУБИЛИШТЕ У ВЕЛИКОМ ЖИТНИКУ, ТОК РИЈЕКЕ ЛИКЕ,
9. ГУБИЛИШТЕ НА МОСТУ ПРЕКО РИЈЕКЕ ОТЕШИЦЕ,
10. ГУБИЛИШТЕ У ОТЕШКОМ ПОЉУ, ИЗА ОТЕША,
11. ГУБИЛИШТЕ ИЗА ОШТРЕ,
12. ПРОВАЛИЈА КОД БРДА КРИЖАНОВА,
13. ГУБИЛИШТЕ У КОЊСКОМ НА ОШТАРИЈАМА

ц/ НЕИСТРАЖЕНА И НЕЕВИДЕНТИРАНА ГУБИЛИШТА НА ТЕРЕНУ ВЕЛЕБИТА:

1. ОД РИЗВАНУШЕ ПРЕМА АЛАНКУ И ПРЕМА: Самар, Паљеж, Зелени врх, Панос и други терени неистражени.

 1/ Ове јаме су евидентиране код описа логора код жељезничке станице на Личком Лешћу.

II САБИРНИ ЛОГОР НА ЖЕЉЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ ГОСПИЋ

 На жељезничкој станици Госпић, где се вршио утовар стоке, усташе су оградиле простор дрвеним плотом у висини 2 метра и ту су истоварали транспортиране. На овом простору вршио се попис приспјелих само за прво вријеме. Након пописа тј. прихвата одвожени су камионима или пјешице према затвору (Герицхт), „Овчарска станица“ или неки други прихватни центар, тако да су везани жицом, два по два или четири по четири у колони, која је још и уздужно била повезана ланцем. Одвођени су пјешице. Колоне повезаних бројиле су 100, 200 па и више ухапшених.

Према казивању неких очевидаца, са жељезничке станице Госпић у двориште окружног затвора било је дневно допремано и до 5.000 особа које су из овог затвора отпремане на нека од губилишта.

ИЗРАВНА ГУБИЛИШТА САБИРНОГ ЛОГОРА НА ЖЕЉЕЗНИЧКОЈ СТАНИЦИ ГОСПИЋ:

 а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА ДУПЧАН-РИБНИК,
2. ЈАМА КОД СЕЛА МЕДАК,
3. ЈАМА ЈАСИКОВАЦ.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

Жртве које су мртве истоваране из вагона, или су неке биле убијене у том логору,  бацане су у неке провалије од жељезничке станице до ријеке Лике и у ближој околини.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА ОКО ЖЕЉЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ ГОСПИЋ

Остала губилишта су наведена код других сабиралишта која се наводе у овим пописима.

III ЛОГОР ОВЧАРА – ШТАЛЕ МАКСИМОВИЋ У ГОСПИЋУ

 У Јуну мјесецу 1941 године формиран је у непосредној близини Госпића сабирни логор којег су усташе назвале „Збирни логор Овчара“. Смјештај тог логора био је у три велике господарске зграде (штале) опасане жицом висине 2.5 метара. Ове објекте саградио је власник, Максимовић и то је мјесто преворено у сабирни логор.

ИЗРАВНА ГУБИЛИШТА ЛОГОРА ОВЧАРА, ШТАЛЕ МАКСИМОВИЋ

Губилишта код логора Овчара су бунари за воду који су постојали код тих зграда, затим простори од Овчаре до тока ријеке Лике и сама ријека Лика. Остала губилишта су се користила из овог логора од логора на Личком Лешћу до отока Пага.

IV ЛОГОР У ЧАЧИЋ ДОЛЦУ НА ЈАДОВНОМ-ВЕЛЕБИТ

Овај логор се убраја међу логоре са највећим бројем убијених жртава конц. логора Госпић, као што је и логор-сабиралиште на Башким Оштаријама.

ИЗРАВНА ГУБИЛИШТА ЛОГОРА НА ЈАДОВНОМ:

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ШАРАНОВА ЈАМА НА ЈАДОВНОМ,
2. ЈАМА НА ГРГИНОМ БРЕГУ, ВЕЛЕБИТ,
3. ЈАМА ПОД ГРГИНИМ БРИЈЕГОМ, ВЕЛЕБИТ,
4. КРШКА ВРТАЧА-ПОНОР У ЧАЧИЋ ДОЛЦУ, ЈАДОВНО,
5. ЈАМА-БЕЗДАН У ТРНОВЦУ.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ГУБИЛИШТА ОКО ЧАЧИЋ ДОЛЦА.
2. ГУБИЛИШТА ОД СЕЛА ЈАДОВНОГ ДО ШАРАНОВЕ ЈАМЕ

Ц/ ГУБИЛИШТА У ПРАВЦУ ЈУГО-ЗАПАДА ОД ЛОГОРА ЈАДОВНО

V ЛОГОР НА БАШКИМ ОШТАРИЈАМА-ВЕЛЕБИТ

Овај логор-сабиралиште се налази на Ступачинову у Башким Оштаријама на Велебиту, а ближе прометног пута Госпић-Карлобаг. Овај логор по броју убијених жртава може се негдје изједначити са логором на Јадовном.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА БАДАЊ НА ПОПРАТЊАКУ, ОШТАРИЈЕ,
2. ВРЗИНА ЈАМА НА СТУПАЧИНОВУ, ОШТАРИЈЕ,
3. ЈАМА САДИКОВАЦ, ОШТАРИЈЕ-ВЕЛЕБИТ
4. ДУЛИБА ЈАМА НА ОШТАРИЈАМА
5. ЈАМА БУНОВАЦ, ВЕЛЕБИТ,
6. ЈАМА ГЛУВАЈА НА ВЕЛЕБИТУ,
7. ЈАМА НА КИЗИ, ОШТАРИЈЕ-ВЕЛЕБИТ,
8. ЈАМА НА ПЛОЧАМА, СТУПАЧИНОВО-ВЕЛЕБИТ,
9. СЛАДОВАЧКА ЈАМА КОД СЛАДИЛОВЦА ВЕЛЕБИТ,
10. ЈАМА ИЗНАД ЗАЉЕВА, ВИШЕ КАРЛОБАГА,
11. ЈАМА КИЈАВАЦ, ИЗНАД КАРЛОБАГА,
12. ЈАМА БЛИЗНИЦА (Јама Крижац), ВИШЕ КАРЛОБАГА.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ГУБИЛИШТЕ НА ТАКАЛИЦАМА,
2. ГУБИЛИШТЕ ИСПОД КОТЕ 505,
3. ГУБИЛИШТЕ ИЗА БРДА БАДАЊ,
4. ГУБИЛИШТЕ ИЗА БРДА БАСАЧА,
5. ГУБИЛИШТЕ ПРЕМА КОЊСКОМ.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА ОКО ОШТАРИЈА:

1. ГУБИЛИШТА ПРЕМА ЦРНИМ ДАБРУ,
2. ГУБИЛИШТА ПРЕМА РАВНОМ ДАБРУ.

ЛОГОРИ НА ОТОКУ ПАГУ

VI ЛОГОР ЗА СРБЕ У СЛАНОМ

VII ЛОГОР ЗА ЈЕВРЕЈЕ У СЛАНОМ

VIII ЛОГОР ЗА ЖЕНЕ И ДЈЕЦУ У МЕТАЈНИ

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА КОД ЛУКОВА ШУГАРИЈА,
2. ЈАМА ФУРНАЖА, НА ОТОКУ ПАГУ,
3. ЈАМА КОД КИСТАЊА,
4. ЈАМА ТАКАЛИЦА НА ОТОКУ ПАГУ.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ЈАДРАНСКО МОРЕ ОД КАРЛОБАГА ДО ПАГА,
2. ЈАДРАНСКО МОРЕ ОКО ОТОКА ПАГА,
3. ЈАДРАНСКО МОРЕ ОД ПАГА ДО ДЕВЧИЋ ДРАГЕ И ЛУКОВА ШУГАРИЈА

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА ОКО ОТОКА ПАГА:

IX САБИРАЛИШТЕ У ЛУКОВУ ШУГАРИЈУ-ДЕВЧИЋ ДРАГА

У ово сабиралиште жртве су довођене из логора на отоку Пагу или директно из Карлобага и убијане по Јадранском мору и у Девчић Драги и у Велебиту.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА У БАРИЋ ДРАГИ,
2. ЈАМА ИЗНАД ДЕВЧИЋ ДРАГЕ.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ЈАДРАНСКО МОРЕ ОД КАРЛОБАГА ДО ОТОКА ПАГА,
2. ЈАДРАНСКО МОРЕ ОД ОТОКА ПАГА ДО ДЕВЧИЋ ДРАГЕ И ЛУКОВА ШУГАРИЈА,
3. ГУБИЛИШТА НА ОБАЛИ МОРА У ДЕВЧИЋ ДРАГИ.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА:

1. ГУБИЛИШТА У ЛУКОВУ ШУГАРЈУ И БЕЗДАНИМ ЈАМАМА У ЈУГОЗАПАДНОМ ДИЈЕЛУ ВЕЛЕБИТА.

 X САБИРНИ ЛОГОР У БУЖИМУ, СМИЉАН

Ово сабиралиште-логор налази се у Бужиму код Смиљана испод Јадовног. У ово сабиралиште-логор жртве су допремане из сабиралишта у Госпићу, а и жртве српског народа из опћине Смиљан.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА У БУЖИМУ-СМИЉАН,
2. ПОНОР ЈАРАК, РАШИН ПОНОР У СМИЉАНУ,
3. ЈАМА НА МИШКУЛИН БРДУ, КОД СИМЉАНА (Мишкулинова јама),

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ПО СМИЉАНУ И СЈЕВЕРО-ИСТОЧНОМ ДИЈЕЛУ ВЕЛЕБИТА ОД ТРНОВЦА ПРЕМА ЗАПАДУ ИСПОД ЈАДОВНОГ.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА:

1. У ЗАПАДНОМ ДИЈЕЛУ ВЕЛЕБИТА И ОКО БУЖИМА.

XI САБИРАЛИШТЕ НА ЛИЧКОМ ОСЈЕКУ

Ово сабиралиште-логор налазило се у мјесту Борик иза куће Ђима Павичића… Кратко је трајало, само за вијеме функционисања логора у Госпићу. Жртве су довођене из ближе околине, а и жртве које су упућиване у логор Госпић. Познат је само овај примјер:

Један човјек са коњима и колима возио је групу људи, Срба. Рекао је да је родом из Двора на Уни, а питао је кад је пролазио кроз Љубово: „Где је тај град Госпић…“ Кад је упитан што му треба, казао је: „Упућен сам са овим људима да их одвезем и да се јавим у град Госпић…“ Отишао је, а касније се сазнало да су му на Личком Осику кола и коњи одузети, а они одведени у неко од губилишта на овом простору.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА У ШУПЉОЈ ГЛАВИЦИ,
2. ПЕЋИНА У МУШАЛУКУ-КАЛАУРА,
3. ТОРИНА ПЕЋИНА У МУШАЛУКУ,

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ШУМА БОРИК НА ЛИЧКОМ ОСИЈЕКУ, ИЗА ЛОГОРА,
2. ГУБИЛИШТА У МУШАЛУКУ, ПРЕМА РИЈЕЦИ ЛИКИ,
3. ГУБИЛИШТЕ У РИЈЕЦИ ЛИКИ У СЕЛУ МУШАЛУКУ.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА, ЗАПАДНО ОД МУШАЛУКА.

XII САБИРНИ ЛОГОР КОД ЖЕЉЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ НА ЛИЧКОМ ЛЕШЋУ

У јаме код Личког Лешћа, жртве су масовно допремане из Госпића док није почео функционисати логор у Госпићу. У овај сабирни логор жртве су допремане из ближе околине и срезова: Оточац, Бриње, Перушић, Кореница и Госпић. Када је отпочео функционисати логор Госпић и овај логор је формиран, а жртве су истоваране из возова коју су путовали према Госпићу.

У трећем мјесецу 1945 године у бездане јаме овог логора – сабиралишта доведено је из Госпића и побијено 120 жена и дјеце.

а/ БЕЗДАНЕ ЈАМЕ У КОЈЕ СУ ЖРТВЕ БАЦАНЕ:

1. ЈАМА КОД МАЦОЛЕ,
2. ЈАМА КОД ОРАШКОВИЋ СТАНОВА,
3. ЈАМА У ПЕРАТОВИМ ДРАГАМА,
4. ЈАМА УГЉЕНАЧА, ИЗА ГОЉАКА,
5. ЈАМА У ДУМАНУ-ЛЕШЋЕ,
6. ЈАМА ЖУТА, БЕЗДАН У ЛЕШЋУ,
7. ЈАМА У ЈАНДРИЋ ДРАГИ,
8. ДЕЛКОВА ЈАМА КОД ЛЕШЋА.

б/ МАСОВНА ГУБИЛИШТА:

1. ПРОВАЛИЈА ИЗМЕЂУ ЈАМА: код Орешковић станова и Ператове Драге.
2. ПРОВАЛИЈА НА УЛАЗУ У ЛИЧКО ЛЕШЋЕ ОД ЈАНЧА, СА ЛИЈЕВЕ СТРАНЕ ЦЕСТЕ.

ц/ НЕИСТРАЖЕНА ГУБИЛИШТА ОКО ЛИЧКОГ ЛЕШЋА:

Југо-западно од жељезничке станице Личко Лешће према Марковић Рудинама, Лисини и Гољаку.

УСТАШКИ ЗАТВОРИ ПРИЈЕ ФУНКЦИОНИСАЊА КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА  ГОСПИЋА

Успоставом „НДХ“ 10. IV 1941 године, на терену на којем је касније формиран и функционисао концентрациони логор Госпић одмах су почели функционисати усташки затвори и у срезовима (Котарима) ГОСПИЋ и ПЕРУШИЋ. То су затвори:

1/ ЗАТВОРИ У СРЕЗУ (Котару) Г О С П И Ћ.

1. УСТАШКИ ЗАТВОР У ШИРОКОЈ КУЛИ.
2. УСТАШКИ ЗАТВОР У МЕТКУ.
3. УСТАШКИ ЗАТВОР У КАРЛОБАГУ.
4. УСТАШКИ ЗАТВОР У ДИВОСЕЛУ.
5. УСТАШКИ ЗАТВОР У ВРЕПЦУ.
6. УСТАШКИ ЗАТВОР У СМИЉАНУ.
7. УСТАШКИ ЗАТВОР У БРУШАНИМА.
8. УСТАШКИ ЗАТВОР У ОШТАРИЈАМА.
9. УСТАШКИ ЗАТВОР У ЧИТЛУКУ.
10. УСТАШКИ ЗАТВОР У ЛИЧКОМ ОСИКУ. (Жупни стан др. Бинички)

2/ ЗАТВОРИ У СРЕЗУ (КОТАРУ)  П Е Р У Ш И Ћ

1. УСТАШКИ ЗАТВОР У ГОРЊЕМ КОСИЊУ.
2. УСТАШКИ ЗАТВОР У ДОЊЕМ КОСИЊУ.
3. УСТАШКИ ЗАТВОР НА СТАРОМ ЈАНЧУ.
4. УСТАШКИ ЗАТВОР У ПЕРУШИЋУ.
5. УСТАШКИ ЗАТВОР У ПАЗАРИШТИМА.

ЛОГОР ЧАЧИЋ ДОЛАЦ – ЈАДОВНО, СА ГУБИЛИШТИМА

ПОМОЋНИ ЛОГОР – ПРИХВАТИЛИШТЕ СА ГУБИЛИШТИМА ОКО БАШКИХ ОШТАРИЈА

ЛОГОР НА ОТОКУ ПАГ

ЦИП – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад

344.485 (=16341) (497.5 Госпић)“19“ 341.485 (=411.16) (497.5 Госпић)“1941/1945“
ЛАСТАВИЦА, Дане Хрватски геноцид над српским и јеврејским народом у концентрационом логору Госпић (Лика) 1941-45, а Србима и

1991-…? / Дане Ластавица. – Нови Сад:

Дане Ластавица, 2011 (Нови Сад: СП принт). – XIII, 746 стр.: илустр.; 25 цм

Тираж 300. – Белешка о писцу: стр. 741, – Библиографија.

ИСБН 978-86-911119-1-5

а) Срби – Геноцид – Госпић – 20.в.

б) Јевреји – Геноцид – Госпић – 1941-1945

ЦОБИСС.СР-ИД 261783303

Везане виjести:

КОРИЈЕНИ НЕТРПЕЉИВОСТИ ХРВАТА ПРЕМА СРБИМА – У ВАТИКАНУ

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта 2011. године.