Hrvatska tone u krizu, novi izbori neminovni

Umesto očekivane stabilizacije na svim poljima društva, kao posledice ulaska Hrvatske u Evropsku uniju, ova zemlja tone u sve veću ekonomsku krizu, s novim političkim potresima, rastom rejtinga HDZ-a i otvorenom mogućnošću vanrednih parlamentarnih izbora koji će na vlast vratiti hrvatsku desnicu

Hrvatska nije sastavila ni godinu dana od ulaska u Evropsku uniju a politička i ekonomska situacija u toj zemlji usložnjava se, komplikuje i dovešće, to je sigurno, do vanrednih parlamentarnih izbora. Pri put u poslednjih pet godina istraživanja pokazuju da je Hrvatska demokratska zajednica popularnija od trenutno vladajuće Socijaldemokratske partije Zorana Milanovića. Nadležne službe u Evropskoj uniji iznele su podatak da je privreda Hrvatske najgora u celom sistemu EU, da bruto društveni proizvod i dalje pada, da se boljitak ne vidi ni na horizontu.

SVE GLASNIJA DESNICA Premijer Milanović gubi kontrolu i nad strankom čiji je predsednik i nad vladom koju vodi. Pre neki dan smenio je Slavka Linića, ministra finansija, jednog od najpopularnijih u Hrvatskoj, svog stranačkog kolegu, što može da dovede do cepanja stranke. U Rijeci, iz koje Linić dolazi, kuva kao u loncu, nije isključena mogućnost da riječki esdepeovci zatraže vanredni kongres stranke i smenu Milanovića.

Desne političke snage sve su glasnije, vođa HDZ-a Tomislav Karamarko doskora je nacionalnu priču dovodio do usijanja, ali se poslednjih mesec dana primirio i retoriku preneo na teren koji bi mogao da se kvalifikuje kao desni centar. U Zagrebu tvrde da je to posledica uticaja jedne američke marketinške agencije, angažovane od strane HDZ-a, koja od Karamarka traži da spusti novonacionalističke priče i težište prebaci na socijalna pitanja. Tu je Milanović najslabiji, procenjuju Amerikanci.

Sve ovo Srbi u Hrvatskoj posmatraju gotovo nezainteresovano; znaju kako im je pod Milanovićem, znaju kako im je bilo pod HDZ-om. Nema tu bitne razlike, s tim što je Zoran Milanović van svake sumnje antifašista, ali onaj antifašista koji ne sme niti zna kako da se bori protiv krajnje desnice, u hrvatskom slučaju protiv neoustaštva. Bolji primer za ovakvu tvrdnju ne postoji od onoga što se još uvek događa u Vukovaru. Tamo se Stožer za odbranu hrvatskog Vukovara malo primirio, tačnije došlo je do promene taktike. Table s ćirilicom su poskidane, ili razbijene, i tu više posla nema, a onih nekoliko pod stalnom stražom povremeno osviću prekrivene hrvatskom zastavom. Kako se to izvodi, lako je pogoditi.

Prošle nedelje nadležni sud izrekao je vođi vukovarskog Stožera, izvesnom Josiću, zatvorsku kaznu u trajanju od osam meseci, zbog skidanja ćiriličnih tabli, ali ta mera, koliko god predstavljala iznenađenje (Vukovarci su nedodirljivi) nije pravosnažna i opšte je ubeđenje da će u drugostepenom postupku biti ukinuta.

NETOLERANTAN, ISKLjUČIV, OSVETOLjUBIV Ali, vratimo se liniji najviše hrvatske politike. Šta sadašnja situacija može da donese ovoj zemlji?

U ideološkom smislu, Zoran Milanović je čovek izuzetno jasne političke ideje, daleko od pozicije koju je, primera radi, imao njegov prethodnik Ivica Račan. Kod Račana je uvek moglo i ovako i onako, kod Milanovića ne može. Milanović je, rekoh, antifašista, njegov odnos prema tom zlu nikada nije bio ni blago pomućen, on tu nema ni najmanju rezervu, za njega je NDH zločinačka, genocidna tvorevina, ustaše su najveća hrvatska sramota ali… Milanović u političkom smislu nije hrabar čovek. Plaši se otvorenog sukoba s ljudima čije ideje prezire. Otuda ona eskalacija ustaštva, mržnje, netrpeljivosti prema Srbima u Vukovaru, pa i celoj Hrvatskoj, iskazana kroz skidanje tabli s ćiriličnim natpisima. Protivnici Zorana Milanovića znaju njegovu slabu tačku i konstantno igraju na toj žici. Napisao sam nedavno, na istom ovom mestu, da bi Ivo Sanader slučaj ćiriličnih tabli u Vukovaru rešio za jedan dan; pohapsio bi tamošnju ustašiju, problematične policajce isterao iz službe, vođu lokalnog  HDZ-a u Vukovaru smenio za pet minuta… Milanović je drugačiji, njegovo političko okruženje je drugačije, koalicioni partneri, pre svega Vesna Pusić (Hrvatska narodna stranka) konstantno spekulišu, plašeći se za politički rejting.

Milanovića prati i glas da je netolerantan, isključiv, pomalo osvetoljubiv. Tako se za ove dve godine, koliko vodi vladu Hrvatske, odrekao nekoliko bliskih saradnika, stranačkih kolega, čak i ministara, iz razloga koji u visokoj politici i nisu posve razumljivi. Na primer, izvesnu Mirelu Holi (vodila je u njegovoj vladi Ministarstvo zaštite okoline i prostornog planiranja) Milanović je smenio zbog jednog mejla u kojem ova traži zaštitu svoje prijateljice od neke vrste kritike. Interna stranačka stvar. Mirela Holi je nakon smene odbila Milanovićeve utešne ponude, ostala u Saboru kao nezavisni poslanik, izašla iz SDP-a, osnovala svoju partiju i sada je po svim istraživanjima na blizu deset procenata podrške potencijalnog biračkog tela. Treća stranka po uticaju u Hrvatskoj.

Istovremeno, Milanović nema snage da iz stranke ukloni neke visokopozicionirane osobe sklone kriminalu, u najmanju ruku izigravanju zakona. Posebno je to izraženo na lokalu i sigurno je doprinelo padu rejtinga SDP-a, na šta su mnogi uzalud upozoravali Milanovića. Najveći potres u SDP-u, u poslednjih desetak godina, dogodio se pre mesec dana kada je u Sisku uhapšena Marina Lovrić Merzel, županica Sisačko-moslavačke županije, jedna od najuglednijih u SDP-u, pod sumnjom da je višestrukim izigravanjem zakonskih mogućnosti pribavila veliku ličnu materijalnu korist, iskazanu kroz stanove i kuće u Sisku, Zagrebu, Zadru… Interesantno, venčani kum Marine Lovrić bio je upravo smenjeni Slavko Linić.

ČOVEK KOJI RAZMIŠLjA O DRUGOM MANDATU Smenu Linića HDZ je ocenio kao početak ubrzanog kraja vlade Hrvatske, uz zahtev da se odmah ide na parlamentarne izbore. Narod je prevaren, SDP nikada nije imao plan oporavka hrvatske privrede, sve je bila marketinška ujdurma − poručuju već godinu dana iz centrale HDZ-a, a smena Linića značajno je podigla ton ove tvrdnje i realno je očekivati da Milanović pod pritiskom medija i javnosti relativno brzo raspusti Kabinet i predloži Josipoviću raspisivanje vanrednih izbora.

A kako se u svemu ovome ponaša Josipović? Prilično mudro, s pozicije čoveka koji razmišlja o drugom mandatu. Neće se on odreći SDP-a, partije čiji je bio kandidat, koja ga je i dovela do kabineta na Pontovčaku, ali određeni otkloni u tom smislu već su registrovani. Za smenu Linića, na primer, kazao je da nije iznenađenje, da je to u radu jedne vlade normalno i očekivano, ali da posledice koje ta smena povlači za sobom nisu dobre za hrvatsko društvo.

Josipović je, da se podsetimo, za predsednika Hrvatske izabran 2010. godine, što znači da će Hrvati sledeće godine izaći na predsedničke izbore. Istraživanja su pokazivala da je Josipović siguran za drugi mandat, ali nedavno se dogodilo nešto što može da promeni ovu situaciju: Hrvatska demokratska zajednica pustila je u javnost informaciju da će njen predsednički kandidat biti Kolinda Grabar Kitarević i to je, kad su predsednički izbori u pitanju, u značajnoj meri promenilo percepciju javnosti. Ko je žena? Do sada je bila ministar inostranih poslova i evropskih integracija, ambasador Hrvatske u Americi a od sredine 2011. godine radi kao pomoćnik sekretara NATO za javnu diplomatiju. Govori šest jezika, veoma je obrazovana, relativno mlada (rođena 1968. godine) privlačnog izgleda, s nesumnjivo jakim vezama u međunarodnim krugovima, umerena u retorici, javnim nastupima, stranačkom eksponiranju.

Dese li se Hrvatskoj ovog leta,  najkasnije na jesen, vanredni parlamentarni izbori, uz očekivanu pobedu HDZ-a, otvaraju se gotovo neograničene mogućnosti da ta partija Kolindu Grabar Kitarević u kontinuitetu hrvatskoj javnosti predstavlja kao veliku šansu za bolju budućnost države i naroda. Videćemo, u svakom slučaju biće interesantno.

Što se Srba u Hrvatskoj tiče, oni u toj zemlji već godinama ne igraju nikakvu ulogu. Svedeni su na poziciju koja visokoj hrvatskoj politici odavno nije interesantna. Posebno nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Iz Brisela su poručili da su Srbi u Hrvatskoj unutrašnje državno pitanje. Više nego jasno.

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: Pečat