Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Хрватска тоне у кризу, нови избори неминовни

Датум објаве: субота, 10 маја, 2014
Објављено у Ратко Дмитровић
Величина слова: A- A+

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/ratko-tribina.jpg

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу

Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да бруто друштвени производ и даље пада, да се бољитак не види ни на хоризонту.

 

СВЕ ГЛАСНИЈА ДЕСНИЦА Премиjер Милановић губи контролу и над странком чиjи jе председник и над владом коjу води. Пре неки дан сменио jе Славка Линића, министра финансиjа, jедног од наjпопуларниjих у Хрватскоj, свог страначког колегу, што може да доведе до цепања странке. У Риjеци, из коjе Линић долази, кува као у лонцу, ниjе искључена могућност да риjечки есдепеовци затраже ванредни конгрес странке и смену Милановића.

Десне политичке снаге све су гласниjе, вођа ХДЗ-а Томислав Карамарко доскора jе националну причу доводио до усиjања, али се последњих месец дана примирио и реторику пренео на терен коjи би могао да се квалификуjе као десни центар. У Загребу тврде да jе то последица утицаjа jедне америчке маркетиншке агенциjе, ангажоване од стране ХДЗ-а, коjа од Карамарка тражи да спусти новонационалистичке приче и тежиште пребаци на социjална питања. Ту jе Милановић наjслабиjи, процењуjу Американци.

Све ово Срби у Хрватскоj посматраjу готово незаинтересовано; знаjу како им jе под Милановићем, знаjу како им jе било под ХДЗ-ом. Нема ту битне разлике, с тим што jе Зоран Милановић ван сваке сумње антифашиста, али онаj антифашиста коjи не сме нити зна како да се бори против краjње деснице, у хрватском случаjу против неоусташтва. Бољи пример за овакву тврдњу не постоjи од онога што се jош увек догађа у Вуковару. Тамо се Стожер за одбрану хрватског Вуковара мало примирио, тачниjе дошло jе до промене тактике. Табле с ћирилицом су поскидане, или разбиjене, и ту више посла нема, а оних неколико под сталном стражом повремено освићу прекривене хрватском заставом. Како се то изводи, лако jе погодити.

Прошле недеље надлежни суд изрекао jе вођи вуковарског Стожера, извесном Јосићу, затворску казну у траjању од осам месеци, због скидања ћириличних табли, али та мера, колико год представљала изненађење (Вуковарци су недодирљиви) ниjе правоснажна и опште jе убеђење да ће у другостепеном поступку бити укинута.

НЕТОЛЕРАНТАН, ИСКЉУЧИВ, ОСВЕТОЉУБИВ Али, вратимо се линиjи наjвише хрватске политике. Шта садашња ситуациjа може да донесе овоj земљи?

У идеолошком смислу, Зоран Милановић jе човек изузетно jасне политичке идеjе, далеко од позициjе коjу jе, примера ради, имао његов претходник Ивица Рачан. Код Рачана jе увек могло и овако и онако, код Милановића не може. Милановић jе, рекох, антифашиста, његов однос према том злу никада ниjе био ни благо помућен, он ту нема ни наjмању резерву, за њега jе НДХ злочиначка, геноцидна творевина, усташе су наjвећа хрватска срамота али… Милановић у политичком смислу ниjе храбар човек. Плаши се отвореног сукоба с људима чиjе идеjе презире. Отуда она ескалациjа усташтва, мржње, нетрпељивости према Србима у Вуковару, па и целоj Хрватскоj, исказана кроз скидање табли с ћириличним натписима. Противници Зорана Милановића знаjу његову слабу тачку и константно играjу на тоj жици. Написао сам недавно, на истом овом месту, да би Иво Санадер случаj ћириличних табли у Вуковару решио за jедан дан; похапсио би тамошњу усташиjу, проблематичне полицаjце истерао из службе, вођу локалног  ХДЗ-а у Вуковару сменио за пет минута… Милановић jе другачиjи, његово политичко окружење jе другачиjе, коалициони партнери, пре свега Весна Пусић (Хрватска народна странка) константно спекулишу, плашећи се за политички реjтинг.

 

Милановића прати и глас да jе нетолерантан, искључив, помало осветољубив. Тако се за ове две године, колико води владу Хрватске, одрекао неколико блиских сарадника, страначких колега, чак и министара, из разлога коjи у високоj политици и нису посве разумљиви. На пример, извесну Мирелу Холи (водила jе у његовоj влади Министарство заштите околине и просторног планирања) Милановић jе сменио због jедног меjла у коjем ова тражи заштиту своjе приjатељице од неке врсте критике. Интерна страначка ствар. Мирела Холи jе након смене одбила Милановићеве утешне понуде, остала у Сабору као независни посланик, изашла из СДП-а, основала своjу партиjу и сада jе по свим истраживањима на близу десет процената подршке потенциjалног бирачког тела. Трећа странка по утицаjу у Хрватскоj.

Истовремено, Милановић нема снаге да из странке уклони неке високопозициониране особе склоне криминалу, у наjмању руку изигравању закона. Посебно jе то изражено на локалу и сигурно jе допринело паду реjтинга СДП-а, на шта су многи узалуд упозоравали Милановића. Наjвећи потрес у СДП-у, у последњих десетак година, догодио се пре месец дана када jе у Сиску ухапшена Марина Ловрић Мерзел, жупаница Сисачко-мославачке жупаниjе, jедна од наjугледниjих у СДП-у, под сумњом да jе вишеструким изигравањем законских могућности прибавила велику личну материjалну корист, исказану кроз станове и куће у Сиску, Загребу, Задру… Интересантно, венчани кум Марине Ловрић био jе управо смењени Славко Линић.

 

ЧОВЕК КОЈИ РАЗМИШЉА О ДРУГОМ МАНДАТУ Смену Линића ХДЗ jе оценио као почетак убрзаног краjа владе Хрватске, уз захтев да се одмах иде на парламентарне изборе. Народ jе преварен, СДП никада ниjе имао план опоравка хрватске привреде, све jе била маркетиншка уjдурма − поручуjу већ годину дана из централе ХДЗ-а, а смена Линића значаjно jе подигла тон ове тврдње и реално jе очекивати да Милановић под притиском медиjа и jавности релативно брзо распусти Кабинет и предложи Јосиповићу расписивање ванредних избора.

А како се у свему овоме понаша Јосиповић? Прилично мудро, с позициjе човека коjи размишља о другом мандату. Неће се он одрећи СДП-а, партиjе чиjи jе био кандидат, коjа га jе и довела до кабинета на Понтовчаку, али одређени отклони у том смислу већ су регистровани. За смену Линића, на пример, казао jе да ниjе изненађење, да jе то у раду jедне владе нормално и очекивано, али да последице коjе та смена повлачи за собом нису добре за хрватско друштво.

Јосиповић jе, да се подсетимо, за председника Хрватске изабран 2010. године, што значи да ће Хрвати следеће године изаћи на председничке изборе. Истраживања су показивала да jе Јосиповић сигуран за други мандат, али недавно се догодило нешто што може да промени ову ситуациjу: Хрватска демократска заjедница пустила jе у jавност информациjу да ће њен председнички кандидат бити Колинда Грабар Китаревић и то jе, кад су председнички избори у питању, у значаjноj мери променило перцепциjу jавности. Ко jе жена? До сада jе била министар иностраних послова и европских интеграциjа, амбасадор Хрватске у Америци а од средине 2011. године ради као помоћник секретара НАТО за jавну дипломатиjу. Говори шест jезика, веома jе образована, релативно млада (рођена 1968. године) привлачног изгледа, с несумњиво jаким везама у међународним круговима, умерена у реторици, jавним наступима, страначком експонирању.

Десе ли се Хрватскоj овог лета,  наjкасниjе на jесен, ванредни парламентарни избори, уз очекивану победу ХДЗ-а, отвараjу се готово неограничене могућности да та партиjа Колинду Грабар Китаревић у континуитету хрватскоj jавности представља као велику шансу за бољу будућност државе и народа. Видећемо, у сваком случаjу биће интересантно.

Што се Срба у Хрватскоj тиче, они у тоj земљи већ годинама не играjу никакву улогу. Сведени су на позициjу коjа високоj хрватскоj политици одавно ниjе интересантна. Посебно након уласка Хрватске у Европску униjу. Из Брисела су поручили да су Срби у Хрватскоj унутрашње државно питање. Више него jасно.

 

Пише: РАТКО ДМИТРОВИЋ

Извор: Печат




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top