arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Хрватска не може бити Тужена за Јасеновац

Професор међународног праваТибор Варади Фото А. Васиљевић
Професор међународног права
Тибор Варади Фото А. Васиљевић

Међународни суд правде у Хагу може да суди за геноцид само на основу Конвенције о геноциду која је донета након Другог светског рата, дакле након Јасеновца и након НДХ. Конвенција не може да се примењује ретроактивно, каже за „Политику” професор међународног права Тибор Варади, коментаришући јучерашњи захтев Српске  народне партије Ненада Поповића за хитно покретање тужбе пред међународним и домаћим правосуђем за геноцид против Хрватске као „неспорне наследнице НДХ и најмлађе чланице ЕУ”.

„Мало је и срамота да се са људским патњама игра, али то није пут правде јер таква тужба није могућа. Конвенција је донета 1948. године, али је ступила на снагу јануара 1951. године, пошто ју је ратификовао довољан број држава, и примењује се за дела почињена након јануара 1951. године”, објашњава Варади.

Зато није било ни суђења нацистима?

Управо тако. Ни у Нирнбергу није суђено за геноцид. Тада то дело још није био део међународног права.

Дакле, овакве иницијативе су уна­пред осуђене на неуспех?

Да, због тога и Србија, када је поднела противтужбу против Хрватске, није тужила за Јасеновац јер је то било правно немогуће.

Јасеновац се ипак спомињао у контратужби као историјски контекст како би се лакше разумели догађаји из деведесетих година.

Навођење историјског контекста је нешто друго од саме тужбе. Иначе, крајње је спорно и то да ли је Хрватска баш правна наследница НДХ.

Србија је једина земља која је била тужена по Конвенцији о геноциду.

Тачно. Наравно за дела која су наводно учињена након ступања на снагу конвенције. Али то је макар процедурално било могуће јер је тужена за дела која су наводно почињена током деведесетих година. После је утврђено да Србија није починила геноцид и то је једна добра одлука.

Аутор: Ј. Церовина

Извор: ПОЛИТИКА, субота 14 мај 2016., стр. 5

 

Везане вијести:

„Хитно поднети тужбу против Хрватске за геноцид“

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини Фоче.

Раде Гавриловић

Рођен 10. маја 1933. године у селу Кадин Јеловац, општина Дубица Свједочи: Моји

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​