ХРВАТСКА ДРЖАВНА ПОЛИТИКА ДА СЕ СРБИ УКЛОНЕ

На “Веритасовом” списку именом и презименом налази се 7.039 погинулих Срба…Хрватски судови не негираjу злочин, али чине све да би изрекли пресуде са олакшаваjућим околностима…Докази о страдањима Срба, осим од српских извора, долазе и од поjединих Хрвата и муслимана на такозваном “црном тржишту”…
Разговарала: Весна ШУРБАТ 

БЕОГРАД, 6. ОКТОБРА /СРНА/ – Директор Документационо информативног центра “Веритас“ Саво Штрбац истиче да jе након 20 година рада Центра и истраживања злочина над Србима у Хрватскоj закључио да jе постоjала хрватска државна политика да се Срби уклоне из Хрватске.
Он у интервjуу СРНИ обjашњава да се докази за овакав закључак налазе у говорима хрватских званичника – покоjног хрватског предсjедника Фрање Туђмана и његовог ратног руководства, коjи су остваривали усташку формулу из Другог свjетског рата да трећину Срба треба побити, прекрстити, а трећину протjерати.

“Све jе рађено да се оствари проценат од три одсто Срба у Хрватскоj и сва jе прилика да ће то бити и постигнуто”, наглашава Штрбац, наводећи да су велике хрватске воjне акциjе провођене по систему “спржене земље”, гдjе су, осим убиjања српских цивила и воjника, до темеља рушене и спаљиване куће да се Срби никада не врате.

Напомињући да се на “Веритасовом” списку именом и презименом налази 7.039 погинулих Срба, Штрбац поводом 20 година постоjања “Веритаса” истиче да су наjвеће злочине над Србима направиле регуларне снаге Хрватске, те додаjе да су елитне хрватске jединице ишле у акциjе “Олуjа” и “Бљесак”.

Штрбац сматра да пред хрватским правосуђем српске жртве неће добити правду, те да многи починиоци злочина на Србима неће бити кажњени – ти судови не негираjу злочин, али чине све да би се изрекле пресуде са олакшаваjућим околностима.

Он истиче да у Хрватскоj од почетка рата до данас траjе процес похрваћења и покатоличења Срба, те да православни свештеници у Хратскоj издаjу српскоj дjеци потврде да су крштена, а потом их католички свештеници кризмаjу, чиме прелазе у католике, док се неки урбани Срби из страха почињу изjашњавати као Хрвати.

Штрбац наводи да му због његовог рада на предочавању истине о српским страдањима у Хрватскоj често стижу приjетње преко интернета и интернет форума, а да му jе наjтежа била када jе неко недавно написао да га “често виђа на Земунском кеjу”, куда се он, заиста, шета.

“Писало jе: `Често видим тог господина Саву Штрпца како се шета дуж Земунског кеjа, а онда сjедне на обалу и дуго гледа у Дунав закрвављеним очима као да би хтио клати Хрвате”, прецизира Штрбац, наводећи да о тоj приjетњи ниjе обавиjестио полициjу.

Штрбац наводи да jе за 20 година рада “Веритас” прикупио огромну документациjу и фотографиjе о страдању Срба, коjе jе почело од времена када Република Српка Краjина била стављена под заштиту УН.

Говорећи о антиспрскоj пропаганди, jедностраном приступу међународне заjеднице и неспремности да прихвати чињеницу да jе било и српских жртава, Штрбац се сjећа да jе jедном приликом на Плитвицама показивао америчком представнику у Хрватскоj Питеру Галбраjту фотографиjе страдања Срба на Миљаковачком платоу, у Медачком џепу, на Равним Котарима.

“Гледао jе дуго те фотографиjе, па рече – `и на другоj страни има жртава`. Ја му кажем – `да, али jа вама показуjем оно што циjели свиjет не зна, а то jе да су жртве биле и Срби`“, наводи Штрбац.

Он се сjећа да jе неколико дана њемачка државна телевизиjа ЗДФ снимала у Книну, не вjеруjући да у толиком броjу и на такав начин страдаjу Срби, али да га jе након пола године новинар коjи jе снимао обавиjестио да уредник те телевизиjе ниjе дозволио емитовање, уз образложење да би то “било превише и да би само збунило њемачку jавност”.

Штрбац додаjе да су два новинара, коjи су се представили као Американци, посjетили избjеглички камп Срба истjераних са Равних Котара, а онда се након десет дана на насловници хрватског “Национала” поjавила слика униформисаног мушкарца коjи окреће око себе дjевоjку, а испод пише како “српски воjник хвата заточену Хрватицу, коjа покушава да побjегне”.

“Радило се о томе да су се срели брат и сестра – Срби, коjи нису знали jедно за друго да су живи, и онда су jедно другом потрчали у сусрет, загрлили се и окретали, и то су ти новинари знали”, навео jе Штрбац у интервjуу СРНИ, додаjући да jе наjгнусниjа хрватска лаж била да су “Срби прегазили српске избjеглице на тракторима и запрегама у `Олуjи`”.

Штрбац наводи да доказе о страдањима Срба, осим од српских извора, добиjа и од поjединих Хрвата и муслимана на такозваном “црном тржишту“ и прецизира да jе скоро 900 фотографиjа убиjених у “Бљеску” и “Олуjи” добио од Хрвата, а да jе снимак злочина муслиманске воjске у Бужиму добио од муслимана.

Његова наjвећа жеља jе да некако дође до такозваних “топничких дневника“ Хрватске воjске, а сjећа се да су му у Францускоj 1995. године два човjека нудила снимак “Бљеска“ коjи jе садржао хрватске злочине над Србима, али да су му тражили да им обезбиjеди кућу у власништву у Београду, што он ниjе могао да обећа.

Штбац истиче да се за ових 20 година нагледао много страшних ствари, да jе видио унакажене и спаљене лешеве, остатке човjека коjи jе запаљен на кревету, па jе остао само пепео људским обрисима, али му jе наjстрашња призор био када jе видио 51 леш у акциjи Медачки џеп.

“Ти посмртни остаци довезени су у jедноj хладњачи и били поредани на цесту. Одjедном су се однекуд поjавили огромни црви, коjи су прекрили и лешеве и цесту, изгледало jе да цеста пулсира. То jе било страшно, док се около ширио неподношљив воњ, коjи и данас осjећам”, каже Штрбац, коjи међу наjстрашниjим злочинима наводи и убиство девет хендикепираних цивила на Двору на Уни и понавља да су то учиниле хрватске снаге.

Штрбац, бивши судиjа у Бенковцу коjи jе радио у разним комисиjама за размjену заробљеника и мртвих и имао пун увид у страдања Срба у Хрватскоj, наводи да jе идеjа о формирању “Веритаса” потекла 1993. године од Италиjанке Висконти, коjа jе фотографисала за вриjеме рата у Хрватскоj како би у свиjет отишла истина о страдању Срба, а име су дали он и његови сарадници.

Извор: