Iako nije bilo napretka u dijalogu sa SPC, Hrvatska biskupska konferencija smatra da će sada, kada je lopta ponovo u dvorištu Vatikana, Sveta stolica doneti odluku u njihovu korist
Jednogodišnji rad Mešovite komisije SPC i HBK, koja je razmatrala lik i delo hrvatskog biskupa Alojzija Stepinca, uoči, za vreme i nakon Drugog svetskog rata, rezultirao je samo jednim zaključkom, a to je da su se crkveni velikodostojnici i eksperti saglasili da se ne slažu po pitanju da li on treba da bude proglašen svecem.
U zajedničkom saopštenju koje je najpre objavila Hrvatska biskupska konferencija, a potom i SPC, nakon sastanka održanog 12. i 13. juna u Vatikanu, gde je pre godinu dana Mešovita komisija formirana na inicijativu pape Franje, između ostalog, se kaže:
„Proučavanje života kardinala Stepinca pokazalo je da su sve crkve bile izložene okrutnim progonima i imale svoje mučenike i ispovednike vere. U tom smislu, članovi Komisije su se saglasili oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada, kako bi podelili sećanje na mučenike i ispovednike vere obeju crkava“.
Kada je reč o proglašenju Stepinca svecem, posle jednogodišnjeg rada Komisije „lopta“ je ponovo u dvorištu Vatikana, odnosno u rukama pape Franje, koji je za to jedini nadležan.
U Hrvatskoj veruju da će papa Franja Stepinca proglasiti svecem naredne godine, na 20. godišnjicu Stepinčeve beatifikacije.
Stepinac i poslednji u nizu sastanaka Mešovite komisije bio je tema sinoćnje emisije „Otvoreno“ na HRT-u, koja je okupila hrvatske eksperte, prisutan je bio i predsednik SNV-a i SDS S Milorad Pupovac, a, kako je navedeno, uprkos pozivu za učešće u emisiji, SPC svog predstvavnika nije poslala.
U emisiji je učestvovao i mons. Josip Mrzljak, varaždinski biskup, inače, Stepinčev rođak.
Učesnici, kao i članovi Mešovite komisije dveju crkava, imali su različite stavove o kardinalu Steincu, pa je tako istoričar Hrvoje Klasić rekao da ne želi da polemiše o verskim osećanjima, ali mu smeta to što se istoričarima kada izučavaju bilo koju istorijsku ličnost unapred nameće što smeju, a šta ne smeju da istražuju.
Klasić, naime, kaže da činjenida je papa odlučio da formira komisiju osnovati tu komisiju dokazuje da i on očito ima neki razlog razloga da ne kaže: „Baš me briga za komisiju neka bude (Stepinac) svetac“.
Očito je, kazao je Klasić, da i papa smatra da o nekim stvarima treba popričati. „Nema tog dokumenta koji će govoriti istinu. Svaki dokument je podložan interpretaciji i Sveto pismo, a kamoli ne dokumenti komunistički, ustaški ovi ili oni. Nemojmo očekivati da ćemo na temelju dokumenata spoznati istinu, moramo biti spremni na različite interpretacije“, naveo je Klasić.
Te reči su, međutim, ražalostile Višnju Starešinu, autorku filma „Kardinal i njegova Crkva“, koja je rekla da je relikt komunističkog režima govoriti nekome šta je trebalo učiniti.
Za nju je, kazala je, Stepinac fascinantna osoba.
„Kad proučavate i gledati što je on učinio i činio u autoritarnim i dva totalitarna režima to je zaista fascinantno što se tiče odbrane moralnih načela, obrana načela crkve, ljudskih načela. To je način na kojima ga vrednuje zapadni slobodni svet“, navela je Starešina.
Varaždinski biskup i nećak kardinala Stepinca mons. Mrzljak za svog rođaka kaže da je on bio čovek koji je pokazivao svetost u svojim najbližim kontaktima.
Što se tiče Komisije sastavljene od hrvatskih katoličkih i srpskih pravoslavnih stručnjaka, Mrzljak je rekao da se od nje očekivao dijalog koji se i dogodio.
„Mi smo često puta slušali koliko je tu bilo mitologije kada se govorilo Stepinac ovo Stepinac ono, a na kraju od toga nije bilo ništa. Ja verujem da je to jedan dobar početak da pokažemo da je potrebno razgovarati jer to je važno. To je želeo i papa Franja jer treba nam živeti zajedno“, rekao je.
Milorad Pupovac je na to rekao da je Srpsko narodno veće od početka podržavalo rad Komisije.
Pratili su, kazao je, susrete predstavnika srpske i katoličke crkve o ovoj važnoj, teškoj temi i u mnogo čemu spornoj za koju je važno da iz jedne faze neistorijskog, pomalo ideološkog, mitološkog pristupa ne uđemo ponovno u mitsko razumevanje stvari.
„Najbitnije je da je taj dijalog uglavnom tekao u dobroj atmosferi uprkos neslaganjima u određenim stvarima. Najvažnije je da se taj dijalog nastavi i posebno je važno da smem da kažem, kao Srbin iz Hrvatske, kao pravoslavni Srbin da niko nema osećaj povjeđenosti.. Moramo se paziti tog iskustva ekstrema“, naveo je Pupovac..
Prodekan Fakulteta filozofije i religijskih znanosti u Zagrebu Anto Gavrić je konstatovao da se pokazalo da je moguće razgovarati o teškom pitanju.
Napomenuo je, međutim, da se počeka rada komisije insistiralo na dokumentima.
„Teško je očekivati u jednom periodu od godinu dana da će se naći novi dokumenti koji se nisu videli u zadnjih 40-50 godina tako da je teško zaustaviti službenu kanonizaciju blaženog Alojzija Stepinca“, kaže Gavrić koji, kaže, ne sumnja u odluku pape da Stepinca proglasi svetim, a ako se, kako je rekao, on pita – za njega je Stepinac već svetac.
„Kao sveštenik za mene je Stepinac zaista svetac“, rekao je i dodao da u tom svom uverenju nije sam.
Novinar Večernjeg lista Darko Pavičić veruje da će sada nakon što je Komisija završila s radom papi biti lakše da donese odluku, a ona će, smatra Pavičić biti pozitivna.
Strahovalo se, kazao je, da će pojaviti neki novi dokumenti koji će pokazati suprotno, ali se to nije dogodilo.
“ Da se naštetilo njemu (Stepincu), da se u ovom slučaju donelo nešto što bi bacilo ljagu na njega to bi bilo uništenje hrvatske Stepinčeve crkve. Međutim to se nije dogodilo. Ovo saopštenje autogol SPC „, rekao je Pavičić i dodao da mu je, ipak, drago što je do dijaloga došlo.
Srbija, kazao je Pavičić, nikada neće priznati Stepinca za sveca.
(Tanjug)
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Stavovi o Stepincu ostali suprostavljeni
Stepinac može da posvađa Vatikan i Rusku pravoslavnu crkvu …
„Stepinac – duhovni vođa eliminacije Srba“ | Jadovno 1941.
SPC spremila dokaze da je Stepinac podržavao genocid …