fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ХРИЗОСТОМ: БОГ ЉУДИМА ДАЈЕ СВЕ ШТО ЈЕ ДОБРО, ПА МАКАР И СТРАДАЊЕ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је, у присуству великог броја вјерника из Сарајева и Источног Сарајева, служио Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег у општини Ново Сарајево, поводом крсне славе ове цркве, поручивши да Бог људима даје све што је добро, па макар то било и страдање.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом данас је служио Свету архијерејску литургију у Храму Преображења Господњег у општини Ново Сарајево, поводом крсне славе ове цркве.

Након литругије и славског обреда, коме су кумовали Недељка и Вито Главоњић са члановима породице, обављено је освештање грожђа и одржана литија око храма.

„Све оно што нам Господ даје, даје нам на добро, па чак и кад трпимо страдање. Нема човјека, браћо и сестре, који је међу нама или око нас, а да није Божије створење и давање. Ми данас славимо чудесну тајну, тајну нашег вјечитог преображавања“, рекао је владика Хризостом током бесједе вјерницима у цркви у Пофалићима.

Он је истакао да је човјек преображен у Христу Господу управо свети човјек.

Митрополит Хризостом позвао је све вјернике и све људе да посебно поведу рачуна о свом здрављу и здрављу других, тим прије јер је епидемија вируса корона непредвидиви изазов данашњице.

„Придржавајте се свега што вам наука каже. И наша вјера каже да треба сачувати себе јер нам је Господ дао ту памет коју имамо. То је добро за наше спасење, али и за спас сваког другог човјека“, поручио је митрополит Хризостом.

Храм Преображења Господњег су 1940. године саградили својим прилозима православни Срби Долачке парохије и бројни приложници из других парохија.

Овај храм завршен је и освештан 8. септембра 1940. године уз присуство тадашњег патријарха српског Гаврила Дожића, митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, епископа Николаја Велимировића, Нектарија Круља и Николаја Јокановића, те 50 свештеника, високих званица и око 50.000 вјерника.

Парох долачки Чедомир Ђелмо рекао је раније Срни да су вјерници, сарајевски Срби, мали по броју, али велики по вјери, страдању и трпљењу.

„У ликовима тих садашњих вјерника могу се препознати вјерници из првих вијекова, што је заиста велико чудо. Па и ми свештеници смо понекад падали у ту замку – шта радити у Федерацији БиХ, гдје је све старо и изнемогло? Међутим, понекад нам Господ, поготово на светој литургији, открије и велику духовност наших вјерника који су остали овдје у Сарајеву“, ријечи су оца Ђелма.

Он је захвалио Богу што је у посљедњих више од годину дана овај храм био поштеђен напада вандала, као што је то био случај претходних година у Сарајеву, када је полиција имала пуне руке посла да открије нападаче који су на разне начине покушавали да оскрнаве овај храм.

У своме постојању од 80 година, Храм Светог Преображења у Новом Сарајеву два пута је затваран и скрнављен. Од 1941. до 1945. године власти Независне Државе Хрватске затвориле су храм, а свештенике протјерале, а у ратном периоду од 1992. до 1995. године био је жртва провале и пљачке. Поправљен је и освештан по завршетку рата 1995. године.

Послије рата, од 1995. године, храм је обновљен старањем надлежног пароха и парохијана.

Светиња је очишћена и освештана, уређена је порта и поправљен кров. Од прокишњавања и влаге биле су оштећене електричне инсталације и фреске. Спољни зидови храма, који су од тесаног бијелог камена, били су готово црни на неким дијеловима.

Током наредних година отклоњене су посљедице оштећења. Постављена је нова инсталација, обновљена зидна ограда, а фасада храма очишћена.

Од 2004. године почиње осликавање унутрашњости храма. Након свих ових и других мањих радова, Храм Светог Преображења у општини Ново Сарајево по изгледу и добром одржавању један је од најљепших у Митрополији дабробосанској.

Радови на постављању подног гријања у храму завршени су до 19. августа 2009. године – храмовне славе Светог Преображења, која је свечано прослављена уз присуство тадашњег Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја и саслужење седам свештеника.

При овом храму су служили свештеници: Замфир Миличевић, Јован Марјановић, Јован Шкаљак, Вељко Шкаљак, Војислав Чаркић, Лазар Васиљевић, протосинђел Авакум Росић, Јадран Даниловић и Чедомир Ђелмо.

Извор: СРНА

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: