Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Toni Seint, scenarista serije „Podmornica“. Snimana u Minhenu, La Rošelu, Pragu i na Malti, ova autentična osmodelna serija pripoveda o izborima i preživljavanju, istražujući životne nevolje.
NEĆETE zažaliti ukoliko zaronite sa posadom dugo iščekivane serije „Podmornica“, za šta će vam se prva prilika ukazati već večeras, od 21.00, na kanalu Epik drama.
Ovo ostvarenje vredno 32,8 miliona dolara, pratićemo ponedeljkom u pomenutom terminu, sa po dve jednočasovne epizode zaredom. Snimana u Minhenu, La Rošelu, Pragu i na Malti, ova autentična osmodelna serija pripoveda o izborima i preživljavanju, istražujući životne nevolje nastale u periodu Drugog svetskog rata, i surovu realnost života tokom tog besmislenog sukoba.
Glumačku ekipu čine: Viki Krips („Fantomska nit“), Lizi Kaplan („Doktori za seks“), Tom Vlašiha (Igra prestola), Vinsent Kartheizer („Momci s Medisona“), Džejms Darsi („Agent Karter“), Tijeri Fremont i Rik Okon, te ćemo u seriji čuti razgovore na više jezika.
Ukoliko njen originalni naslov, Das Boot, vezujete za poznati avanturistički film Volfganga Petersena, niste pogrešili, jer se serija nastavlja tamo gde je slavni reditelj stao, donoseći nam širu priču koja uključuje novu podmornicu, novu posadu i novi zadatak. Radnju ćemo pratiti kroz dve uzbudljive priče koje se, istovremeno, odvijaju na kopnu i na moru.
Ovom prilikom pružamo vam ekskluzivno zadovoljstvo da, već na samom početku emitovanja serije, čujete šta je o ovom delu rekao njen scenarista, Toni Seint, sa kojim smo nedavno razgovarali, kao jedini predstavnici medija iz Srbije, nakon pretpremijernog prikazivanja prve dve epizode, u Talinu.
* Zbog čega mislite da je bilo vredno uložiti 32,8 miliona dolara u seriju, šta je to što je toliko preporučuje?
– Mislim da će publika moći da vidi ambicioznu, hrabru, epsku ali i komplikovanu priču iz Drugog svetskog rata, koju neće očekivati kada počnu da gledaju seriju. To bi bila moja jednostavna preporuka.
NIJE REČ SAMO O POLITICI
Koji odnos između likova je bio najzahtevniji za građenje i zašto? – Najzahtevniji je bio odnos između kapetana i njegovog prvog oficira, koji je važan iz ugla nemačke psihologije vođenja rata i održanja priče. Ali, ako me pitate na čemu sam morao mnogo da radim, ne samo ja nego i ostali, to je na pravljenju priče koja nije nacisti protiv nenacista, već da odemo dublje u temu. Sagu o dva lika sa potpuno različitim poreklom, životnim okolnostima, različitim umnim sklopovima, da pokažemo da nije reč samo o politici, da sve svedemo na jedan lični nivo. To je istovremeno bio najveći, ali i najinteresantniji izazov.
* Imate li dodatni osećaj odgovornosti jer ste pisali scenario koji se naslanja na nagrađivani i voljeni film Volfganga Petersena?
– U osnovi, kada sam se uključio, zanemarivao sam tu odgovornost, hteo sam da napravim nešto potpuno drugačije. Film kao film je odličan i da smo probali da napravimo nešto takvo izgubili bismo u bilo kom poređenju s njim. Još u ranim fazama znali smo da će ovo biti naslov koji će mnoge zainteresovati, ali da ćemo napraviti nešto drugačije, izazovnije. Imamo ženske likove u našoj priči, likovi govore i engleski, jer to je bio zahtev koji je pred nas postavila internacionalna publika, a istovremeno ideja je bila ponovo ispričati ratnu priču iz nemačkog ugla. Želeli smo da napravimo nešto, nadamo se, potpuno drugačije, da se oseti ta različitost, jer i tematski je reč o potpuno drugačijim stvarima.
* Koji je, po vama, recept za uspešno pričanje dve paralelne priče, na moru i kopnu, kao i za gradnju likova na oba „fronta“?
– To je interesantno pitanje. Kada smo shvatili da imamo ženski lik, a nije dokumentovano da je nemačkom podmornicom ikada plovila žena, shvatili smo da ne možemo tako da je „uvedemo“ u priču. Ipak, u prvoj epizodi imamo ženski lik koji se ukrcao, ali samo ukrcao, na podmornicu. Onda smo shvatili da suštinski ne postoji kontakt između podmornice i kopna.
Imate kontakt preko Enigma mašine, ali to je samo sa pretpostavljenima, tako da smo morali da naglasimo činjenicu da takvog kontakta nema. Jedini koji su u mogućnosti da razumeju obe priče su gledaoci ispred ekrana, jer oni imaju perspektivu koju likovi u seriji nemaju, pa smo tu činjenicu strukturno istraživali.
Tragali smo za tim koje bi delove priče likovi sa druge strane želeli, odnosno ne bi želeli da znaju, što je na neki način deo konstrukcije serije.
Bilo je zadovoljstvo suočiti se sa takvim problemima, naglasiti ih, naći način da se to iskoristi. Tajna je u tome da se te stvari naglase.
Imali smo priču o tome šta se dešava na kopnu, o ljudima koji su ostali iza posade, na kopnu, ideju o priči o bratu i sestri, u kojoj on odlazi na podmornicu, ostavljajući joj da nešto uradi, što pokreće lanac događaja. To što imamo brata i sestru u centru dve strane priče, ključna je komponenta povezivanja dveju priča.
* U kojoj epizodi je kulminacija radnje?
– U prvoj i poslednjoj epizodi, u njima se kombinuju priče koje se na kraju spajaju, tako da su one upravo strukturno važne za seriju.
* Na koji način ćete, svakom epizodom, zadržati publiku 60 minuta ispred ekrana?
– Da biste to postigli, sve mora da bude u pokretu, dinamično, likovi moraju biti zanimljivi, i uvek bi trebalo da budete spremni da iznenadite publiku sledećim dešavanjem, to je ključ. Nije lako publiku držati zainteresovanom.
Autor: Bojana Jovanović
Izvor:Večernje novosti
