Тони Сеинт, сценариста серије „Подморница“. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље.
НЕЋЕТЕ зажалити уколико зароните са посадом дуго ишчекиване серије „Подморница“, за шта ће вам се прва прилика указати већ вечерас, од 21.00, на каналу Епик драма.
Ово остварење вредно 32,8 милиона долара, пратићемо понедељком у поменутом термину, са по две једночасовне епизоде заредом. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље настале у периоду Другог светског рата, и сурову реалност живота током тог бесмисленог сукоба.
Глумачку екипу чине: Вики Крипс („Фантомска нит“), Лизи Каплан („Доктори за секс“), Том Влашиха (Игра престола), Винсент Картхеизер („Момци с Медисона“), Џејмс Дарси („Агент Картер“), Тијери Фремонт и Рик Окон, те ћемо у серији чути разговоре на више језика.
Уколико њен оригинални наслов, Das Boot, везујете за познати авантуристички филм Волфганга Петерсена, нисте погрешили, јер се серија наставља тамо где је славни редитељ стао, доносећи нам ширу причу која укључује нову подморницу, нову посаду и нови задатак. Радњу ћемо пратити кроз две узбудљиве приче које се, истовремено, одвијају на копну и на мору.
Овом приликом пружамо вам ексклузивно задовољство да, већ на самом почетку емитовања серије, чујете шта је о овом делу рекао њен сценариста, Тони Сеинт, са којим смо недавно разговарали, као једини представници медија из Србије, након претпремијерног приказивања прве две епизоде, у Талину.
* Због чега мислите да је било вредно уложити 32,8 милиона долара у серију, шта је то што је толико препоручује?
– Мислим да ће публика моћи да види амбициозну, храбру, епску али и компликовану причу из Другог светског рата, коју неће очекивати када почну да гледају серију. То би била моја једноставна препорука.
НИЈЕ РЕЧ САМО О ПОЛИТИЦИ
Који однос између ликова је био најзахтевнији за грађење и зашто? – Најзахтевнији је био однос између капетана и његовог првог официра, који је важан из угла немачке психологије вођења рата и одржања приче. Али, ако ме питате на чему сам морао много да радим, не само ја него и остали, то је на прављењу приче која није нацисти против ненациста, већ да одемо дубље у тему. Сагу о два лика са потпуно различитим пореклом, животним околностима, различитим умним склоповима, да покажемо да није реч само о политици, да све сведемо на један лични ниво. То је истовремено био највећи, али и најинтересантнији изазов.
* Имате ли додатни осећај одговорности јер сте писали сценарио који се наслања на награђивани и вољени филм Волфганга Петерсена?
– У основи, када сам се укључио, занемаривао сам ту одговорност, хтео сам да направим нешто потпуно другачије. Филм као филм је одличан и да смо пробали да направимо нешто такво изгубили бисмо у било ком поређењу с њим. Још у раним фазама знали смо да ће ово бити наслов који ће многе заинтересовати, али да ћемо направити нешто другачије, изазовније. Имамо женске ликове у нашој причи, ликови говоре и енглески, јер то је био захтев који је пред нас поставила интернационална публика, а истовремено идеја је била поново испричати ратну причу из немачког угла. Желели смо да направимо нешто, надамо се, потпуно другачије, да се осети та различитост, јер и тематски је реч о потпуно другачијим стварима.
* Који је, по вама, рецепт за успешно причање две паралелне приче, на мору и копну, као и за градњу ликова на оба „фронта“?
– То је интересантно питање. Када смо схватили да имамо женски лик, а није документовано да је немачком подморницом икада пловила жена, схватили смо да не можемо тако да је „уведемо“ у причу. Ипак, у првој епизоди имамо женски лик који се укрцао, али само укрцао, на подморницу. Онда смо схватили да суштински не постоји контакт између подморнице и копна.
Имате контакт преко Енигма машине, али то је само са претпостављенима, тако да смо морали да нагласимо чињеницу да таквог контакта нема. Једини који су у могућности да разумеју обе приче су гледаоци испред екрана, јер они имају перспективу коју ликови у серији немају, па смо ту чињеницу структурно истраживали.
Трагали смо за тим које би делове приче ликови са друге стране желели, односно не би желели да знају, што је на неки начин део конструкције серије.
Било је задовољство суочити се са таквим проблемима, нагласити их, наћи начин да се то искористи. Тајна је у томе да се те ствари нагласе.
Имали смо причу о томе шта се дешава на копну, о људима који су остали иза посаде, на копну, идеју о причи о брату и сестри, у којој он одлази на подморницу, остављајући јој да нешто уради, што покреће ланац догађаја. То што имамо брата и сестру у центру две стране приче, кључна је компонента повезивања двеју прича.
* У којој епизоди је кулминација радње?
– У првој и последњој епизоди, у њима се комбинују приче које се на крају спајају, тако да су оне управо структурно важне за серију.
* На који начин ћете, сваком епизодом, задржати публику 60 минута испред екрана?
– Да бисте то постигли, све мора да буде у покрету, динамично, ликови морају бити занимљиви, и увек би требало да будете спремни да изненадите публику следећим дешавањем, то је кључ. Није лако публику држати заинтересованом.
Аутор: Бојана Јовановић
Извор:Вечерње новости