ХОЛАНДСКИ ПУКОВНИК: Срби ниси починили геноцид, већ су бриљантно ослободили Сребреницу!

У хронологиjи новинских текстова о догађаjима у Сребреници пада у очи да су воjну операциjу Воjске РС против бошњачких снага, као геноцид окарактерисали холандски политичари и њихови медиjи. Први коjи jе изашао са оваквом тврдњом био jе тадашњи холандски министар за помоћ и развоj Јан Пронк, а за њим министар одбране Јорис Ворхуве и то одмах пошто jе сребреничка операциjа Воjске РС завршена.

Холандски воjници у Босни коjи су све гледали своjим очима одмах су се супротставили медиjскоj хистериjи о етничком чишћењу и геноциду над Бошњацима из Сребренице, коjа jе кренула као лавина. Њима су се доцниjе прикључили и осталих 1.200 припадника Холандског пешадиjског батаљона, коjи су у три ротациjе служили у енклави Сребреница од 1993. до 1995.

Сам „неспоразум“ холандске владе са своjим воjницима званично jе почео када jе одлазећи са службе у Босни, пуковник Томас Кареманс заповедник батаљона, у Загребу на пригодноj конференциjи за штампу 25. 7. 1995. похвалио припаднике Воjске Републике Српске за веома добро испланирану и изведену акциjу ослобађања Сребренице. Пуковник Кареманс jе нагласио да jе та акциjа била усмерена искључиво против муслиманских jединица, а никако против припадника 13. пешадиjског батаљона из Холандиjе, коjи jе био стациониран у Сребреници. Срби су вешто надмудрили муслиманске воjнике, закључио jе Кареманс.

На питање загребачких новинара да обjасни своjе гледиште о наводном етничком чишћењу у Сребреници, пуковник Кареманс jе одговорио да су муслимани попалили 200 српских села око Сребренице и побили становништво коjе jе у њима живело.

Ова његова изаjава „шокантно“ jе деловала на стране новинаре коjи су спремни дошли да нападну Кареманса. Холандски пуковник jе наиме овом приликом само поновио оно што jе рекао дан раниjе у високотиражном холандском листу „НРЦ Ханделсбиад“ да „у Сребреници ниjе било геноцида“ jер jе (како су малициозни уредници дописали) „покољ у Сребреници од стране Срба био коректна воjна акциjа „.

ТАКО jе почео „медиjски топли зец „за холандске воjнике. Убрзо jе смењен и Каремансов претпостављени холандски генерал Кузи. Он jе изjавио „да након пада Сребренице српско-босанске трупе нису починиле геноцид над муслиманима („Ди велт“ 12. 7. 1996). Додатни Кузиjев грех jе био у томе што jе у међувремену Кареманса из чина потпуковника унапредио у пуковника због заслуга и понашања у Сребреници када га jе НАТО оставио самог, и то усред борбе далеко моћниjих воjних jединица.

У холандскоj штампи у jулу 1995. године тражен jе одговор на питање да ли су холандски воjници били кукавице у управо завршеном сукобу. Друго важно питање било jе шта се стварно догодило у Сребреници после уласка српске воjске.

Дневник „Хет Фароол“ jе 27. 7. 1995. пренео изjаву капетана М. Схутена, jединог официра УН коjи jе више дана био очевидац на локациjама наводних крвопролића и коjи у потпуности негирао причу о геноциду:

„Свако брбља о свакоме, али нико не показуjе чврсте доказе. Запажам да холандски народ хоће по сваку цену да докаже како се збило крвопролиће. Ако су се збивале егзекуциjе, Срби су их прикривали проклето добро. Отуда у то ништа не веруjем. После слома Сребренице 13. jула 1995. приспео сам у Братунац и тамо остао осам дана. Могао сам да одлазим свуда где сам хтео. Припадала ми jе свака могућа заштита, нигде ме нису заустављали.“

Непосредно по паду Средбренице око тридесетак страних новинара боравило jе на том подручjу и ниjедан ниjе потврдио причу о било каквом масакру. Особље УН, коjе jе пристигле избеглице са подручjа Сребренице интервjуисало у Тузли о кршењу људских права, ниjе наишло ни на jедно сведочење о злочинима из прве руке.

Немачки лист „Ди велт“ jе 25. 7. 1995. известио да су се репортери новина распитивали код холандских воjника, коjи су се вратили из Сребренице, и увек добиjали исти одговор:

– У Сребреници се ниjе збио геноцид!

Дословно jе тада написано:

– Ни подофицир Пранк Строjк ни други воjници УН стационирани у Сребреници неће jавно да потврде оно што су тврдили, прво министар за помоћ и развоj Јан Пронк, а потом и министар одбране Јорис Ворхуве да се у Сребреници збио геноцид.

Воjник из редова холандских плавих шлемова Арнолд Блом jе пред државном комисиjом Холандиjе био изричит:

– Када смо патролирали у енклави, муслимани су провоцирали српску ватру. Они су пуцали преко нас и тиме хтели да постигну да Срби погоде неког од нас како би спољни свет опет на њих свалио кривицу! Ову изjаву пренео и дневник „НРЦ Ханделсбиад“.

Пред хитно формираном државном холандском комисиjом воjник Карел Мулдер jе изjавио:

– Много тога што се говори о Србима jесте лудост. Био сам три дана са избеглицама и Срби су са њима добро поступали.

Под каквом су баражном ватром били холандски воjници по повратку у земљу сведочи податак да су морали да направе веб-саjт www.дутцхбат 3. НЛ. како би одговарали на сумње и оптужбе.

ГОВОРЕЋИ о разлозима постављања презентациjе, припадник батаљона Марко ван Хес обаснио jе да тако желе да сперу љагу са свог воjничког имена и да помогну да свет сазна истину и о страдању Срба у то време. У међувремну, у разговору за франкфуртске „Вести“, оваj воjник jе рекао и следеће:

– Федерациjа Босне и Херцеговине jе изгубила спор у тужби против Холандиjе због наводних пропуста холандског батаљона. Они су нас тужили, а док смо боравили на пунктовима око Сребренице и у њоj, нико од муслимана ниjе страдао – причао jе Марко ван Хес.

– То што jе изгубљен спор, међутим, не значи да су воjници добили било какву сатисфакциjу.

Како jе рекао оваj холандски воjник: – У jулу 1995. године, 450 воjника холандског батаљона, лоше наоружаних, требало jе да „брани“ добро опремљену, читаву 28. дивизиjу Армиjе БиХ, коjа jе броjала око 10.000 боjовника!

– Што се сами нису бранили? Увек сам се питао зашто сви штите муслимане, а нико Србе – наставља Хес. – Наши пунктови били су и у спаљеним српским селима, Залазjу, на пример. Могли смо да уочимо каква су зверства муслимани чинили над Србима. Наш батаљон су чинили младићи од 19 до 20 година, неспремни за било какве окршаjе. Тешко нам jе пало да нас туже они коjима смо помагали скоро две године. Они коjи су нам крали храну и гориво, псовали нас, вређали… Па, нисмо ми криви што су они изгубили битку. Наш задатак jе био да их бранимо од Срба, а они су нас нападали. Убили су jедног нашег воjника, а неколико ранили!

СТРАДАЊА ВЕТЕРАНА ИЗ СРЕБРЕНИЦЕ

– Када смо се вратили кућама, холандски медиjи су се утркивали ко ће више да нас облати, уз констатациjу да смо баш ми одговорни за догађаjе у Сребреници – говори Ван Хес.

– Напала нас jе Влада, све друге државне институциjе. Многи припадници батаљона, наjмање 100, тада су тотално – пукли! Полудели су. Неколико њих се убило! Нисмо добили никакву моралну подршку, сатисфакциjу за боравак међу муслиманима. Већина воjника jе због психичких проблема траjно неспособна за рад. Узгред, више од 90 одсто њих ниjе завршило никакву школу пре одласка у Босну.

Ветерани из Сребренице су тужили своjу државу, тражећи и сатисфакциjу и новчану помоћ. Међутим, и даље трпе понижавања. Марко каже да и девоjке одбиjаjу да буду са воjницима коjи су боравили у Сребреници. Сматраjу да „нису успели“.

Извор: Intermagazin

Везане виjести:

Дани(j)ел Симић: Моjа Сребреница (ВИДЕО) – Jadovno 1941.

Сребреница, резолуциjа, сврха – Jadovno 1941.

Приказ научног скупа „Сребреница 1995-2015: чињенице …

Подриње – Jadovno 1941.