arrow up

Подијелите вијест:

Хасанбеговић: ХОС-ових плоча треба да има више широм Хрватске

У овом случају једини релевантан контекст Јасеновца је тај да је Јасеновац био изложен бруталној српској агресији ’91. Протерани су сви Хрвати, ослобођен је тек ’95. године, рекао је Хасанбеговић

Златко Хасанбеговић
Златко Хасанбеговић

Златко Хасанбеговић, бивши министар културе у влади Томислава Карамарка и бивши ХДЗ-овац, поводом обећња премијера Андреја Пленковића да ће наћи адекватно решење спорне спомен плоче ХОС у Јасеновцу, сматра да та плоча треба да остане и да слична спомен обележја припадницим ХОС треба подизати широм Хрватске без икаквих ограничења.

За Хасанбеговић је, каже, потпуно неприхватљиво да законити симбол једне законите ратне јединице буде предмет било каквих преиспитивања и довођења у питање.

“Не знам које ће бити решење. Из овога што можемо чути, чини се да је господин Пленковић подлегао политичким притисцима својих коалиционих партнера, ХНС-а и странке господина Милорада Пуповца те да је донео политичку одлуку да се пронађе решење”, каже Хасанбеговић за загребачку Н1 тв.

Сад, додао је, треба наћи модалитет, јер у овом тренутку не постоји било какво законско упориште за мицање ове плоче.

Коментаришући изјаву Пленковића о трагању за решењем спорне плоче, Хасанбеговић каже да је то “тражење квази решења у складу са политичком филозофијом Андреја Пленковића”.

“У овом случају једини релевантан контекст Јасеновца је тај да је Јасеновац био изложен бруталној српској агресији ”91. Протерани су сви Хрвати, ослобођен је тек ”95. године. У одбрани и хрватске државе и тог краја учествовали су и хрватски бранитељи из јединице ХОС-а и под симболима ХОС-а и једино релевантно што би не само овај председник владе, него и сви други убууће у котексту ове плоче и Јасеновца требало да ураде је да иду и запале свећу на том месту и одају очаст војницима који су погинули за одбрану хрватске државе”, рекао је он.

Хасанбеговић каже да место и цео Јасеновац не могу да носе хипотеку јасеновачкога логора из Другога светског рата.

А на питање да ли је Јасеновац злочиначки логор, Хасанбеговић каже да је у том контексту свако место где страдали људи је место злочина.

У конкретном случају то питање је, каже, потпуно ирелевантно и једна врста, како је рекао, лицемерног виђењата да би симболи ХОС-а могли бити постављани у другим деловима Хрватске, али не и у Јасеновцу.

Он сматра да је председник СНВ и заступник и председник СДС С Милорад Пуповац тај који заговара да Јасеновац треба издвојити из обележја и претворити у место посебног пијетета.

А то је, каже, управо оно што је одбијао у граду Вуковару.

Сматра и да усташки поклич “за дом спремни” не треба забрањивати јер, како каже, за тим нема потребе.

” Забранама се не може постићи ништа, оне изазвивају бунт и пркос. Нама треба једна нова политичка култура и једна нова државна и национална парадигма коју сам заступао и као политичар и као министар културе, а то је да је истински темељ на којем почива хрватска држава победа у Домовинском рату. Све друго значи изазивање бескрајних подела без почетка и краја”, каже Хасанбеговић.

(Тањуг)

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Јаковчић: Табла са усташким поздравом у Јасеновцу – свјетски скандал

У ХРВАТСКОЈ ВРИ због „За дом спремни“, покренута лавина

„У чему је разлика између ‘Зиг Хајл’ и ‘За дом спремни’?“

Потврђено: Плоча са усташким поздравом остаје у Jасеновцу

Кривична пријава због спорне плоче у Јасеновцу

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Свједоци пакла

Дошао је крај ћутању о страдању Срба. У кон­тек­сту про­мијењених историјских околности, а

Увод

Трагао сам за правим а неупадљивим насловом за ову књигу, јер су за

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​