„ХАНС ИВАН МЕРЦ – РИМОКАТОЛИЧКА „ЦРКВА“ И ИСТИНИТЕ ЛАЖИ“, АУТОРКЕ ДРАГАНЕ МИЈАТОВИЋ-ТОМАШЕВИЋ

Издавачко предузеће COMESGRAFIKA из Бања Луке, Република Српска обjавило jе поводом одржавања VI Међународне конференциjе за истину о Јасеновцу (коjа jе одржана 19 и 20 маjа 2014 год.) књигу Драгане Миjатовић – Томашевић под насловом „Иван Ханс Мерц – римокатоличка „црква“ и истините лажи“.

 Широj jавности jе име Ивана Ханса Мерца мање познато, иако су га Независна Држава Хрватска, усташки покрет и хрватски и муслимански кољачи православних Срба, Јевреjа и Рома, као и римокатоличка „црква“ сматрали за свог главног идеолога. Целокупна штампа у Хрватскоj у току II светског рата, и после као и броjне римокатоличке публикациjе непрестано су обjављивали славопоjке Хансу Мерцу истичући његове заслуге за организовање католичке акциjе у Хрватскоj као и човеку коjи jе основао организациjу католичких Орлова, крижара и крижарица, римокатоличких свештеника и часних сестара, хрватских усташа будућих кољача Срба, Јевреjа и Рома. Захваљуjући његовоj идеологиjи и његовом утицаjу на образовање будућих злочинаца коjи су починили ужасан геноцид над Србима, Јевреjима и Ромима, према налазу Међународне комисиjе за истину о Јасеновцу (у коjоj ниjе било представника ни Срба ни Хрвата) само у Јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома убиjено jе, после стравичног мучења, преко 700 000 православних Срба, 23 000 Јевреjа и 80 000 Рома међу коjима jе било 110 000 деце испод 14 година старости.

Иван Ханс Мерц jе рођен 1896 године, а умро jе релативно млад 1928 године У свом кратком веку учинио jе много за Католичку Акициjу и за усташки покрет. Похађао jе гимназиjу у Бања Луци, коjи jе завршила и ауторка ове књиге. Њу jе посебно интересовало како jе оваj бивши ђак Бањалучке гимназиjе постао главни ideology римокатоличких кољача православних Срба, Јевреjа и Рома у Независноj Држави Хрватскоj. Све усташе и сви римокатолички свештеници и католички активисти су га сматрали за свог главног идеолога и духовног оца. Ауторку jе интересовало како jе оваj некада сиромашни дечак немачко-jевреjског порекла, син jедне проститутке и jедног ситног званичника, верски неопредељених, постао главни предводник Католичке Акциjе, одан римокатоличкоj „цркви“ и доктрини и како jе постао идеолог и васпитач будућих зверских кољача свих некатолика у Хрватскоj. Проучаваjући његов живот, ауторка књиге jе схватила да jе безазлени ученик Ханс подлегао под утицаj свога професора књижевности, осведоченог католика и католичког активисте, коjи га jе постепено и смишљено васпитавао тако да се посвети римокатоличкоj „цркви“ и њеном утицаjу. Њега су, као што се могло и очекивати, преузели jезуити, добио jе стипендиjе за школовање у Францускоj и Аустриjи, па jе временом постао главни организатор и предводник Католичке Акциjе у Хрватскоj. Очигледно jе да jе ово обичан пример утицаjа католичког образовања на безазлене ученике у гимназиjи.

Васпитаван у католичком духу Ханс Иван Мерц jе лако прихватио расистичку и националистичку идеологиjу хрватског политичара и идеолога Анте Старчевића, радо jе прихватио и идеjу и потребу ширења утицаjа римокатоличке „цркве“ на православни Исток и упустио се у борбу против свих коjи нису били католици. Тако jе Иван Ханс Мерц постао део римокатоличке „цркве“. Католичко образовање jе направило од њега не само обичног конвертита већ особу коjа jе прихватила све католичке догме, постала одана у спровођењу политике Ватикана ипапа, па jе тако пропагирао националну иверску нетрпељивост у Хрватскоj. У том циљу jе основао иорганизовао организациjу Орлова (насупрот свесловенском Соколу), окупио jе омладину Хрватске у покрет крижара икрижарица, васпитавао jе часне сестре икатоличке свештенике да буду свиепи ида кољу православне Србе, Јевреjе, Роме исве некатолике. На таj начин jе прихваћен као духовни отац свих усташких кољача. Усташка иримокатоличка штампа га jе непрекидно величала због тог његовог утицаjа на омладину.

Ватикан, католичка куриjа и саме папе стално су подстицали акциjе коjе jе водио Ханс Иван Мерц, jер jе он без ресерве, у потпуности спроводио политику римокатоличке „цркве“. Тако jе римски папа Иван Павле II дошао у Бања Луку да прогласи за „блаженог“ римокатоличке „цркве“ Ивана Ханса Мерца (на путу да буде jеднога дана проглашен за римокатоличког светитеља) у самостану Петрићевац у Бања Луци из кога су римокатолички свештемници Фрањевци, коjе jе васпитавао Мерц, започели клање православних Срба у Бања Луци и околини. Клање jе започето масакрирањем деце у основниj школи, а папа ниjе отишао у Дракулиће и Мотике поред Петрићевца где су тако зверски побиjена деца. Могао jе да очита бар jедну молитву за покоj њихових душа. Ниjе отишао ни у Доњу Градину где jе jедно од наjвећих стратишта Јасеновачког система хрватских логора за истребљење Срба, Јевреjа и Рома. Његов следбеник папа Бенедикт XVI jе изjавио да се сваки дан моли „блаженом“ Ивану Хансу Мерцу. Он jе на таj начин одобрио геноцид коjи су починили Хрвати против Срба, Јевреjа и Рома.

Ауторка књиге jе наводећи изворне речи Ханса Ивана Мерца показала како jе он путем Орлова, крижара, крижарица, часних сестара, свештеника, католичких активиста и других васпитавао генерациjе оних коjи ће се процути по своjим зверствима против свих некатолика. На краjу овог излагања поставља се питање: Шта ће jеднога дана постати православна српска деца у Бања Луци, коjа сада похађаjу римокатоличку гимназиjу коjа носи име Ивана Ханса Мерца, коjу васпитаваjу римокатолички професори у своме духу. Та деца иду свакодневно Српским улицом и пролазе порд безазленог споменика Хансу Ивану Мерцу немаjући поjма о његовом злогласном утицаjу на генерациjе Хрвата. Да ли ће та српска деца коjу су њихови родитељи сместили у римокатоличку гимназиjу постати jеднога дана кољачи своjих православних сународника? Нажалост, у Бања Луци не постоjи нека православна српска гимназиjа (jер за то нема средстава) у коjу би та деца могла да иду.

На фотографиjи у наслову – Ханц Иван Мерц

Професор др Србољуб Живановић,
Лондон, Велика Британиjа

Извор: БОРБА ЗА ВЕРУ