fbpx
Ж | Ž

Podijelite vijest:

Gutembergovo „čudo” na Obodu

Rijeka Crnojevića

Rijeka Crnojevića



U štampariji Crnojevića je 1494, samo 38 godina pošto je Gutemberg pronašao ovo čudo civilizacije, štampan Oktoih, prva ćirilična knjiga na slovenskom jugu.

 Go­di­ne 1485. sje­di­šte Zet­ske mi­tro­po­li­je je iz­mje­šte­no iz ma­na­sti­ra Sve­ti Ni­ko­la sa Riječkog gra­da, od­no­sno sa Obo­da iz­nad Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća, u no­vi Ce­tinj­ski ma­na­stir. Ta­ko se, od 1485. go­di­ne sje­di­šte Zet­ske, a od 1500. Cr­no­gor­ske mi­tro­po­li­je traj­no i ne­pre­kid­no nalazi u Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru, is­ti­če isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić.

– Za­ni­mlji­vo je da je Ivan Cr­no­je­vić osni­vač­kom po­ve­ljom Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru na­mi­je­nio i od­re­đe­ne po­sje­de: oko dvi­je tre­ći­ne Ce­tinj­skog po­lja, so­la­ne u Gr­blju, mli­no­ve na Ri­je­ci Crno­je­vi­ća, kao i ne­ka ima­nja u Do­br­skom Se­lu i Ce­kli­nu. Uz to, Ce­tinj­ski ma­na­stir je do­bio i Lov­ćen, od­no­sno ka­tu­ne i pa­šnja­ke na ovoj pla­ni­ni.

Ivan Cr­no­je­vić je umro 3. ju­la 1490. go­di­ne i sa­hra­njen je u pr­vo­bit­nom Ce­tinj­skom ma­na­sti­ru na Ći­pu­ru (na­ziv je grč­kog po­ri­je­kla, a ima zna­če­nje: vrt, ba­šta, pa se za­to jed­na li­va­da, nekada­šnja nji­va is­pred Ce­tinj­skog ma­na­sti­ra i da­nas zo­ve Vla­di­či­na ba­šta). Po ne­kim podaci­ma, i sam Ivan Cr­no­je­vić se pred smrt za­mo­na­šio i upo­ko­jio se kao mo­nah Jov, ma­da to ni­je sa­svim si­gur­no i do­ka­za­no – ka­že Vu­kić.

Iva­na Cr­no­je­vi­ća je na pre­sto­lu na­sli­je­dio naj­sta­ri­ji sin Đu­rađ, ko­ji je upra­vljao Gor­njom Ze­tom šest go­di­na, do 1496. Pro­čuo se i naj­za­slu­žni­ji je po to­me što je 1493. go­di­ne iz Veneci­je do­ba­vio štam­pa­ri­ju, u ko­joj će go­di­nu da­na ka­sni­je, od­no­sno sa­mo 38 go­di­na po­što je Gu­tem­berg pro­na­šao ovo ču­do ci­vi­li­za­ci­je, bi­ti štam­pan Ok­to­ih, pr­va ći­ri­lič­na knji­ga na slo­ven­skom ju­gu.

Pr­vo je smje­stio na Obod, od­no­sno na Ri­ječ­ki grad, a ka­sni­je će je pre­mje­sti­ti na Ce­ti­nje. Oko to­ga, ina­če, tra­ju ne­do­u­mi­ce: jed­ni sma­tra­ju da je štam­pa­ri­ja pre­mje­šte­na na Ce­ti­nje 1494, ali ima i onih ko­ji do­ka­zu­ju da je ona od pr­vog da­na ra­di­la na Ce­ti­nju, upr­kos či­nje­ni­ci da su se na Ri­je­ci Cr­no­je­vi­ća, u zi­di­ni na pa­di­ni po­red ma­na­sti­ra Sve­tog Ni­ko­le na Obo­du, sve do Dru­gog svjet­skog ra­ta mo­gla na­ći olov­na slo­va ove štam­pa­ri­je, ko­ja su po­je­di­ni mje­šta­ni čuvali kao ve­li­ku re­li­kvi­ju. Bi­lo ka­ko bi­lo, tek u toj štam­pa­ri­ji ko­jom je ru­ko­vo­dio je­ro­mo­nah Ma­ka­ri­je – imao je i se­dam po­moć­ni­ka – štam­pa­no je pet bo­go­slu­žbe­nih knji­ga: Ok­to­ih prvoglasnik, Ok­to­ih pe­to­gla­snik, Mo­li­tve­nik ili Treb­nik, Psal­tir i Če­tvo­ro­je­van­đe­lje (sa­mo je na Psal­ti­ru na­gla­še­no da je štam­pan na Ce­ti­nju 1495. go­di­ne, a na dru­gim knji­ga­ma ne­ma tog po­da­tka).

– Go­di­ne 1496. tur­ski sul­tan je po­sta­vio ul­ti­ma­tum kne­zu Đu­ra­đu da mu se pre­da i po­ko­ri ili da u ro­ku od tri da­na na­pu­sti ze­mlju – pri­ča da­lje isto­ri­čar Vu­kić. – On je iza­brao ovo dru­go, iz­bje­gao je i oti­šao u Ve­ne­ci­ju. Po­ku­ša­vao je ta­mo bez­u­spje­šno da na­go­vo­ri Ve­ne­ci­jan­ce da po­ve­du sve­ti rat pro­ti­vu Tu­ra­ka; u Mi­la­nu se, ko­li­ko se zna, sreo i sa ta­da­šnjim fran­cu­skim kra­ljem Kar­lom Osmim, po­ku­šao je i nje­ga na­go­vo­ri­ti da za­pad­no­e­vrop­ske si­le po­ve­du rat proti­v tur­skih osva­ja­ča ko­ji su za­po­sje­li Bal­kan, kon­tak­ti­rao je i na­pulj­skog kra­lja sa istim ci­ljem, ali je sve bi­lo uza­lud­no – za­pad­nim su­ve­re­ni­ma se ni­je ra­to­va­lo i išlo u pot­pu­no neiz­vje­sne su­ko­be sa moć­nim Oto­man­skim car­stvom.

Oči­gled­no raz­o­ča­ran ta­kvim od­no­som za­pad­no­e­vrop­skih kru­ni­sa­nih gla­va, Đu­rađ se spa­ko­vao i oti­šao pra­vo na no­ge tur­skom sul­ta­nu. On ga je li­je­po do­če­kao, dao mu i je­dan po­sjed, ti­mar, ne­gdje u Ana­do­li­ji, od­no­sno u azij­skom di­je­lu Tur­ske, gdje se on po­sljed­nji put spo­mi­nje 1503. go­di­ne – ne zna se ni kad je umro ni gdje je sa­hra­njen…

Ma­ka­ri­je

Što se ti­če štam­pa­ra, je­ro­mo­na­ha Ma­ka­ri­ja, on je, ka­ko ka­že Pre­drag Vu­kić, po­u­zda­no se zna, na­pu­stio Ce­ti­nje 1496. go­di­ne i sta­nio se u kne­že­vi­ni Vla­škoj u za­pad­nom di­je­lu da­na­šnje Ru­mu­ni­je. Tu je u ma­na­sti­ru De­a­lo bli­zu Tr­go­vi­šta, ta­da­šnje vla­ške pre­sto­ni­ce, for­mi­rao no­vu štam­pa­ri­ju. Bi­la je to pr­va ru­mun­ska štam­pa­ri­ja ko­ja je na ći­ri­lič­nom pi­smu štam­pa­la pr­ve bo­go­slu­žbe­ne knji­ge, opet Ok­to­ih i još ne­ke. Ra­di­la je pet go­di­na, od 1507–1512. Makarije oda­tle od­la­zi na Sve­tu Go­ru, u ma­na­stir Hi­lan­dar, i on će vre­me­nom po­sta­ti i iguman tog ma­na­sti­ra. Po­sled­nji put on se, kao igu­man Hi­lan­da­ra, spo­mi­nje 1526. go­di­ne.

Sjutra: PO­VEO VOJ­SKU NA BRA­TA

 

Izvor: Dan

 

Vezane vijesti:

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju I

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju II

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju III

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju V

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju VIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IX

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju X

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XI

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju XIII

Feljton: Tragom neobičnog krštenja na Cetinju IV

Podijelite vijest:

Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani bez upozorenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pratite nas na društvenim mrežama: