Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић јуче је изјавила да канонизација Алојзија Степинца није уперена против ниједног народа, а посебно не против српског народа
Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић изјавила је данас да канонизација Алојзија Степинца није уперена против ниједног народа, а посебно не против српског народа.
У разговору с васељенским патријархом Вартоломејом који борави у Загребу, Грабар-Китаровић је изразила поштовање према свим жртвама и осудила било какве покушаје ревизионизма, али и истакла важност канонизације кардинала Алојзија Степинца, наведено је у саопштењу.
„Треба учити од историје, али гледати у будућност и зато нису добре манипулације с бројкама жртава које су се и данас могле чути у Јасеновцу“, рекла је Грабар-Китаровић у разговору с васељенским патријархом, наводи се у саопштењу прес службе хрватске председнице.
Грабар-Китаровић и васељенски патријарх, како се у саопштењу додаје, сложили су се о важности дијалога као начина за решавање проблема и сукоба, као избегавања ратова и крвопролића.
„Посебно су нагласили важност међуверског дијалога у време када смо суочени с растућим екстремизмом, радикализмом и искривљавањем вере“, наводи се у саопштењу и додаје да је васељенски патријарх упутио Хрватској најбоље жеље и благослов за мир, стабилност и благостање.
Патријарх васељенски Вартоломеј и српски патријарх Иринеј служили су данас, другог дана посете Српској православној цркви у Хрватској, литургију страдалима у усташком логору Јасеновац и посетили спомен подручје логора.
На литургији у православној цркви у Јасеновцу Вартоломеј је рекао да су древни српски православци и јасеновачки новомученици хероји и свеци целога православља.
Он је рекао да је у Јасеновцу страдало на стотине хиљада његове православне браће и позвао вернике да никад не забораве своје мученике, који не могу да буду повод за освету него за мир, пренела је Хина уз навођење да је литургија почела истицањем 700.000 српских жртава у логору Јасеновац.
Концентрациони логор Јасеновац формиран током Другог светског рата као место затварања, присилног рада и ликвидација првенствено Срба, Јевреја, Рома, али и Хрвата и других у циљу стварања етнички чисте територије квислиншке Независне државе Хрватске.
У том логору, људи су убијани од августа 1941. до 22. априла 1945, због своје верске, националне или идеолошке припадности. У спомен подручју Јасеновац досад је поименице побројано око 83.145 жртава.
(Бета)
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
Орешковић: Битно да се канонизација Степинца што пре заврши
Раковић: Канонизација Степинца пут до релативизације историје
Патријарх Иринеј писао папи због канонизације Степинца …
Папа Фрањо лично зауставио канонизацију Степинца | Јадовно …