Горски Котар: Светионик српског трајања

Гомирjе, српски манастир у срцу Горског Котара, данас jе постао чувар прошлости и наш путоказ за будућност. Епископ Герасим: Манастир jе душа народа Епархиjе горњокарловачке

Манастир Гомирjе

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА: ЗАГРЕБ

УСКРС у Гомирjу, малом месту у Горском Котару у Хрватскоj, краjње jе идиличан, у снегу, jер зима jош ниjе напустила таj краj. Негде између Загреба и Риjеке пут води од Врбовског и Моравица, места коjе се до 1991. звало Српске Моравице до Гомирjа, где су први Срби дошли 1596. године. Турци су цео краj опустошили, а након што jе у Далмациjи пао Клис, надвоjвода Фердинанд из Граца дао jе дозволу да се преселе у Гомирjе.

Остали су до данас, али им судбина ниjе била превише склона. У краjу коjи ионако мучи муку како да становништво преживи, без обзира на национални предзнак, судбина преосталих Срба у Горском Котару никако ниjе блистава. Посла нема, млади одлазе, старци чекаjу краj, разочарани, остављени и напуштени. Ако jе за утеху, а у временима у коjима Срби живе у Хрватскоj jесте за утеху, овде, у срцу Горског Котара бар нема међунационалних тензиjа и тешку кору хлеба заjедно jеду и Хрвати и Срби.

Манастир Гомирjе има славну и блиставу прошлост. Како су Срби насељавали оваj краj долазили су и свештеници и калуђери, доносећи све што им jе потребно за богослужење. Настанили су се у гомирскоj капелици, па су касниjе калуђери Аксентиjе Бранковић, Висарион Вучковић и Мардариjе Орловић ту подигли и мали дрвени манастир са црквом Светог Јована Крститеља.

– Осим што представља веома значаjно културно-историjско наслеђе, манастир Гомирjе jе душа српскога народа Епархиjе горњокарловачке. Од свога оснивања манастир Гомирjе jе вековни верски и културни центар православних Срба у овим западним краjевима. Ова православна светиња чува драгоцену хришћанску прошлост, коjа jе наша инспиритивна садашњост и наш путоказ за будућност – каже за „Новости“ епископ Горњокарловачке епархиjе Герасим. – Оваj духовни центар jе нашу епархиjу дуги из година снадбевао епископима, учитељима, просветитељима, па и националним вођама, имао jе велику и важну улогу у очувању православне вере и морала код православних верника. Пре, а и данас, представља место молитве, подвига и монашкога тиховања, место где се човек у потпуности предаjе вољи божиjоj и где се опредељуjе за царство небеско.

Гомирjе припада Горњокарловачкоj епархиjи, коjа обухвата Баниjу, Кордун, Лику, Горски Котар, северну Хрватску и Истру. А на наjвећем делу те данашње епархиjе забележено jе и стравично страдање српског народа на време такозване НДХ. Дуг jе попис свештеника коjе су усташе мучиле и убиле, попут jереjа Илиjе Аjдуковића, пароха из Средње Горе, коjи jе у априлу са уредном усташком пропусницом путовао према Београду. На улазу у воз у Ловинцу су га ухапсили, два дана мучили у затвору и онда убили. Исту jе судбину имао и протоjереj Ђуро Алагић из Огулина, парох Никола Богуновић из Доњег Лапца, jереj Бракус из Коренице, jереj Никола Вучковић из Петриње. Несрећа ниjе заобишла ни гомирски краj, па jе на имендан кољача Анте Павелића, 13. jуна 1941. група усташа дошла у Горски Котар и у Српским Моравицама ухапсила све угледниjе Србе. Међу њима био jе и прота Владимир Дуjић, а записи указуjу да се понео као прави хероj и у затвору, приликом мучења.

Страдао jе тада и игуман Теофан, старешина манастира Гомирjе, коjи jе ту дужност обављао од 1929. године. „Био jе диван човек, пун разумевања за све коjи су живели у Гомирjу, било Срби, било Хрвати. Никад никоме ништа ниjе урадио нажао. Једина његова несрећа била jе што jе био Србин“, кажу у манастиру Гомирjе. Страдао jе и игуман Методиjе Суботин из Гомирjа, jер су усташе желеле да затру сваки траг дуге и славне историjе и доприноса Срба том краjу.

Узалуд. НДХ jе капитулирала, Павелић побегао, а манастир Гомирjе, рањен свиме што се догађало у ратним годинама, наставио са службом. Бивши митрополит загребачко-љубљански Јован истицао jе да jе манастир остао jедини центар православних Срба у Хрватскоj и после трагичних догађаjа из деведесетих година. Биле су то тешке године и за Србе у овом краjу, али ратни бубњеви су ипак донекле заобишли Горски Котар.
А манастир Гомирjе, са преко 400 година традициjе, очувао jе не само традициjу, већ и саму суштину свештеничког посла, да народу даjе снагу и шири речи поверења у веру и мир. Ниjе то било лако, али у ово ускршње време, поруке коjе се и сада чуjу из Гомирjа уливаjу наду да и за Србе у Хрватскоj, ако сачуваjу идентитет, ипак следе бољи дани.

ПРИЧА О ГОМИРЈУ

СВЕ jе почело када су свештеници, заjедно са народом, бранили оваj краj и на краjу земљу откупили од моћних Франкопана. И тада почиње прича о Гомирjу коjа до краjа ниjе испричана ни до дана данашњег, а показуjе сву величину и допринос Срба у Хрватскоj не само за српску, већ и за хрватску културу. Калуђери су обављали службу у целом краjу, Врбовском, Равноj Гори, Мркопљу, Боjанцима, па све до Жумберка, а у седамнаестом веку довршена jе изградња манастира. Прва jе црква, подигнута 1600. била дрвена, а касниjе су црквена здања била окружена и осматрачницама, све у циљу да се спречи турска навала и одбрани хришћанска Европа. Данас, када се историjа пише из уских дворишта, допринос Срба да се очува хрватска Краjина често се заборавља или прећути.

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Говор пароха дрежничко – jасеничког, протоjереjа Милоша …

клечка jама – стратиште жртава усташког злочина – геноцида

Одржани парастос и комеморациjа жртвама … – Jadovno 1941.

ПАРАСТОС ЗА 453 СРБИНА УБИЈЕНА И БАЧЕНА У КЛЕЧКУ ЈАМУ