Голдштајн: Жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу

Прије 15 година у Хрватској десни центар мицао је неке плоче, конкретно Мили Будаку и Јури Францетићу, а данас је ситуација таква да је ЈУСП Јасеновац лани посјетило девет школа, на националној телевизији промичу се књиге које негирају што се догодило у Јасеновцу, плоча с поздравом „за дом спремни“ годину дана била је у Јасеновцу, па је премјештена неколико километара даље, Хрватски Сабор одбија бити покровитељ Дана побједе, из државног прорачуна финанцирају се они који негирају злочине у Јасеновцу и таква ће земља предсједавати Европском унијом 2020. године.

Све то је такорећи у даху набројао Твртко Јаковина с Одсјека за повијест загребачког Филозофског факултета на првој трибини циклуса „Хисторија у друштву“ посвећеној недавно објављеној књизи „Јасеновац“ Иве Голдштајна.

Јаковина је подсјетио и да се догађа све што је набројао иако је добро познато да су усташе жртве за своје логоре сабирале и у центру Загреба и при томе нису пазиле на то да то нетко не види.

Предсједница Управног вијећа ЈУСП-а Јасеновац Наташа Матаушић казала је да ревизионизам никада није био толико јак, снажан и организиран као данас. Предмет полемике постала је и тема страдања дјеце, па се негирају и усташки злочини над дјецом.

– Тренутачно у Хрватској влада култура заборава, не култура сјећања и о мјестима усташких злочина попут логора Даница у Копривници нитко не води рачуна, казала је Матаушић. Осврнула се и на стални постав ЈУСП-а Јасеновац, присјетила се да је тај постав тадашњи предсједник Стјепан Месић критизирао готово као ревизионистички и прије него што га је видио, али и наговијестила да ће постојећи постав бити допуњен.

Сам ЈУСП Јасеновац има озбиљних потешкоћа у функционирању. Предсједник установе Иво Пејаковић подјсетио је да је ЈУСП основан 1968. године и тада је замишљен као меморијални музеј. Ни данас нема научни, музеолошки, едукацијски јер ни данас није замишљен да има тако специјализиране одсјеке. Ђорђе Миховиловић из ЈУСП-а Јасеновац пожалио се на кадровску поткапацитираност и недостаје број људи који раде у установи и понадао да ће се ЈУСП из музејске издићи барем на разину музејско-документацијског центра.

Аутор књиге Иво Голдштајн поручио је да жртве јасеновачког логора нису бројке, иако ту бројку данас неки своде на нулу. Његова књига је тачка од које треба кренути даље, а тај корак даље могла би, дапаче и требала, бити пријеко потребна сарадња више институција из Хрватске, Србије и Босне и Херцеговине на попису жртава.

Непостојање те сарадње Голдштајн је оцијенио неуспјехом политике. Ревизионисти и негационисти који данас говоре о Другом свјетском рату промовирају састав изокренутих вриједности и лоши момци постају добри момци, закључио је Голдстеин, док је Невен Будак указао на то да је расправа о усташама и партизанама данас заправо расправа о нама.

Извор: ИН4С

Везане вијести:

Голдстеин: Отац хрватског ревизионизма је Фрањо Туђман