Годишњица погрома Срба у Сиску: Масакр под маском ЈНА

Један од најтежих злочина над Србима на подручју општине Сисак у рату деведесетих десио се у раним јутарњим часовима, 22. августа 1991. године, када су припадници хрватске полиције и Збора народне гарде, ничим изазвани, у транспортерима са ознакама ЈНА “протутњали” кроз српска села: Блињски Кут, Кињачка, Брђане, Чакале, Блињска Греда, Бестрма и Трњани, насумице пуцајући на локално становништво.

Том приликом убили су 15 цивила и више десетина ранили, подсећа Документационо-информациони центар “Веритас”. Нападаче су на крају зауставили мештани села Брђани, који су се, чувши пуцњаву кроз друга села, на брзину организовали и поставили заседу.

После овога догађаја, Срби из цапрашких српских села више нису одлазили на посао у Сисак, већ су организовали одбрану својих кућа, а ускоро су формирали и општину коју су, по подручју на којем се налазе поменута села, назвали Цапраг, са седиштем у Градуси, која је била у саставу Републике Српске Крајине (РСК).

До сада нико није кривично одговарао за злочин у цапрашким селима. Кривичну пријаву, коју су поднеле породице жртава против четворице “зенговаца” због ратног злочина против цивилног становништва, одбацило је Жупанијско државно тужилаштво у Сиску, у септембру 2006, уз образложење “да су њихови рођаци убијени у оружаном сукобу између паравојних група тзв. САО Крајине и Хрватске војске, или су колатерална штета тог оружаног сукоба”.

Тужбе за накнаду штете породица убијених, хрватски судови су одбили због застаре и недостатка доказа о учествовању припадника ХВ-а у штетном догађају, уз обавезу да они држави накнаде парничне трошкове, који су се кретали и до више хиљада евра.

Неки од тих поступака доспели су и пред Европски суд за људска права у Страсбуру, који је одбацио захтеве због протока рока од шест месеци између “последње истражне радње или њиховог сазнања о неефикасности истраге на националном нивоу” и подношења захтева том суду.

Према Веритасовим подацима, у Сиску и околним местима, у лето и јесен 1991. године, ликвидирано је најмање 119 лица српске националности, од чега 97 цивила, међу којима 11 жена. Од укупног броја ликвидираних, до сада их је 80 сахрањено, а за посмртним остацима осталих и даље се трага.

ЖРТВЕ

ТОГ 22. августа убијени су: Ранко Мартиновић (42), Ненад Пајић (40), Стево Симић (54), Лазо Станић (57), Љубан Татишић (59), Младен Вранешевић (53), Милан-Мишо Вучинић (47), Драган Бекић (39), Драган Бишкуповић (45), Жељка Боиновић (23), Перо Црљеница (50), Неђељко-Неђо Чајић (45), Ратко Ђекић (73), Милан Кладар (51) и Радован Крагуљ (36). Просечна старост убијених била је 48 година. Најмлађа жртва је Жељка Боиновић, по занимању текстилна радница, која је упуцана кроз прозор у кући свег деде Милоша Вранешевића, у Трњанима. Сви убијени, осим Жељке, били су ожењени. Иза њих је остало 32 деце.

Извор: VERITAS