arrow up

Подијелите вијест:

Годишњица Кумановске битке

Поводом 103. годишњице од Кумановске битке испред  костурнице на брду Зебрњак у недељу jе одржана церемониjа одавања почасти погинулим српским воjницима.

Годишњица Кумановске битке
Годишњица Кумановске битке

Поводом 103. годишњице славне Кумановске битке коjом jе у триjумфалноj операциjи поражена отоманска завоjевачка воjска и означен победоности краj Првог балканског рата, на платоу испред остатака спомен костурнице на брду Зебрњак на северу Македониjе  jе одржана церемониjа одавања почасти погинулим српским воjницима чиjи земни остаци почиваjу у том мемориjалу.

У име у име Владе Републике Србиjе, државну делегациjу на церемиониjи на Збебрњаку предводио jе државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, Драган Поповић. Испред Споменика „Победе Српске Воjске“ на брду Зебрњак код Кумановa, поред делегациjе Владе и Амбасаде Србиjе, венце су положили и представници Министарства одбране и Воjске Србиjе, Владе Републике Македониjе, као и странака и асоциjациjа Срба у овоj земљи.

Организатор церемониjе поводом 103. годишњице Куимановске битке jе Одбор Владе Републике Србиjе за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе у сарадњи са Амбасадом Републике Србиjе у Македониjи.

Након церемониjе полагања венаца и одавања почасти, у протоколарном обраћању на скупу говорили су државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социjална питања, у Влади Србиjе, Драган Поповић, директор државне Агенциjе за остваривање права националних заjедница у Македониjи, Весна Бабић, заменик министра културе у Влади Македониjе Драган Недељковић и председница Српске заjеднице Гордана Стоjковска. Потом jе одржан и уметнички програм.

Наjзначаjниjа битка Првог балканског рата одиграла се у кумановскоj долини, 21. и 22. октобра 1912. године. Српска воjска победила jе тада надмоћниjе турске трупе и после више од пет векова донела слободу старим средњовековним српским областима.

Споменик кумановским jунацима, првобитно висок преко 48 метара, рад истакнутог српског архитекте Момира Коруновића, подигнут jе 1937. године, да би само пет година касниjе био већим делом уништен од стране бугарских окупационих трупа.

У крипти споменика положени су посмртни остаци више стотина српских jунака страдалих у Кумановскоj бици.

 

Извор: УПРАВА ЗА САРАДЊУ С ДИЈАСПОРОМ И СРБИМА У РЕГИОНУ

 

Везане виjести:

Деца из Вуковара код патриjарха Иринеjа

Јадовно 1941. на шестоj конференциjи новинара и медиjа диjаспоре

СРБИЈА ЖЕЛИ ШТО ОРГАНИЗОВАНИЈУ ДИЈАСПОРУ

ВЕЛИКА ПОСЈЕЋЕНОСТ ПОРТАЛА „ЈАДОВНО“

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​