Godišnjica Jasenovca – zloupotreba žrtava

Umesto jedne, ove godine će u Jasenovcu biti organizovane tri komemoracije, pa će tako uz onu zvaničnu, zakazanu za 22. april, Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske komemoraciju održati nedelju dana ranije, 15. aprila, a Savez antifašističkih boraca tek 24. aprila.

Bojkot komemoracije pod pokroviteljstvom države za zajednice Jevreja i Srba u Hrvatskoj posledica je „relativizacije i revitalizacije ustaštva“ u toj zemlji.

Istoričarka Dubravka Stojanović veruje da je dobro što su jevrejska i srpska zajednica bojkotovale državnu komemoraciju jer je to snažna poruka iznutra koja bi mogla da utiče na promenu politike.

„Jasenovac, kao i sve druge godišnjice ovde, služi samo da bi se nešto poručilo drugoj strani ili sopstvenoj“, kaže Stojanović i dodaje da se žrtve koriste samo kada je to politički potrebno:

„Žrtve su uvek umanjene, zato što su zloupotrebljene. Svaki put im se pošalje poruka da one nikome nisu potrebne, da svojim imenom i prezimenom i stvarnim brojem nikome nisu važne“.

Stojanović je iznenađena organizacijom ceremonije u Beogradu povodom sećanja na nevine žrtve ustaškog pogroma u NDH i to baš na godišnjicu njenog osnivanja, 10. aprila.

„Obeležava se kraj nekog ružnog perioda, pobeda nad nekom ružnom idejom, proboj logora, ali obeležavati u Beogradu stvaranje NDH jedino ima smisla zbog izbora i zbog vraćanja Hrvatskoj za neki prethodni šamar“, kaže Stojanović.

A taj šamar Hrvatske Srbiji ogleda se u neočekivanom blokiranju otvaranja novih pregovaračkih poglavlja o članstvu u Evropskoj uniji, posebno onih koja su važna za zaštitu prava manjina, pa i hrvatske manjine u Srbiji.

„Sve su češća varničenja i to jednostavno ne ide u dobrom pravcu, što govori da dubinski ništa nije sređeno u regionu i da smo se mi malo odmakli od devedesetih godina“, kaže direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

On smatra da su političari svojim dosadašnjim negiranjem ili umanjivanjem zločina koji se desio u Jasenovcu doveli do toga da predstavnici naroda koji su tamo stradali bojkotuju zvaničnu komemoraciju jer je to nešto što odudara od same simbolike Jasenovca.

Bivša predsednica Saveta spomen-područja Jasenovac, koja je i predstavnica sprske nacionalne manjine, istoričarka Zorica Stipetić zastupa stav da je Jasenovac bio mesto gde se holokaustom i genocidom iskazala suština ustaštva NDH, a da taj stav nije prihvaćen u sadašnjem hrvatskom društvu.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović tek je u vrtlogu aktuelnih dešavanja zvanično osudila jačanje ideoloških podela i pokušala Hrvatsku da udalji od ideologije NDH, posebno u vezi s obeležavanje sećanja na jasenovačke žrtve i pozvala sve građane, stranke i organizacije, vladu i Sabor da se ujedine oko temeljnih vrednosti društva i oko zajedničkog obeležavanja Jasenovca.

„Time što se pod pritiskom distanciraju od ustaških zločina, to ne znači da se distanciraju od NDH,“ oštra je Stipetić.

„Predsednici Republike ne možemo prigovarati bilo kakvu podršku fašizmu. Ona čak ima porodični ‘background’ koji je partizanski,“ rekao je za Tanjug hrvatski politički analitičar Davor Đenero, čemu se Stipetić suprotstavlja:

„Ona (Kitarović) sama se vrlo distancira od partizanskog ‘backgrounda’. Ja mislim da su njeni sentimenti sasvim iskreno na drugoj strani, ali to je domoljublje,“ ironično je zaključila Stipetić.

Za Đenera, situacija u vezi sa obeležavanjem godišnjice proboja Jasenovca je sramotna, ali je to odraz snažne ideološke podele unutar hrvatskog društva na 2 politička bloka koji manjinske zajednice, koje su u vreme NDH bile žrtve genocida ili holokausta, koriste kao taoce tog unutrašnjeg sukoba.

On kaže da nema nevinih u ta dva bloka i da su žrtve u ovom slučaju srpska, romska i jevrejska zajednica, pa su tako i vođstva zajednica donela različite političke odluke o učešću na komemoraciji:

„Srpska zajednica se podelila u dve političke grupacije, od kojih jednu predvodi gospodin Pupovac koji se na neki način pridružuje levom političkom bloku, a drugu skupinu čine ljudi koji ne dozvoljavaju da im se ograničava pravo na pijetet prema žrtvama od kojih su mnogi i njihovi rođaci“, navodi Đenero.

Ipak, Đenero smatra da ovakav način obeležavanja godišnjice jasenovačkih žrtava ne utiče na produbljivanja krize između Srbije i Hrvatske, ali da to tako izgleda zbog, kako kaže, političke napetosti u Srbiji usled izbora.

„Oficijelna politika je tu potpuno jasna u obe države i tu nema razloga za neko dodatno zatezanje. Ono što se ne sme raditi je isključivo pitanje na domaćem terenu gde ne smete dovoditi manjinske zajednice, koje su po definiciji ranjive grupe, da se opredeljuju za jedan ili drugi politički blok“.

Tanjug

Vezane vijesti:

Hrvatska: Tri komemoracije u Jasenovcu

Kitarović nije uspjela da Jevreje i SNV odvrati od bojkota