Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

Годишњица Јасеновца – злоупотреба жртава

Датум објаве: петак, 15 априла, 2016
Величина слова: A- A+

jasenovac-765x510Уместо jедне, ове године ће у Jасеновцу бити организоване три комеморациjе, па ће тако уз ону званичну, заказану за 22. април, Kоординациjа jевреjских општина Хрватске комеморациjу одржати недељу дана раниjе, 15. априла, а Савез антифашистичких бораца тек 24. априла.

Бојкот комеморације под покровитељством државе за заједнице Јевреја и Срба у Хрватској последица је „релативизације и ревитализације усташтва“ у тој земљи.

Историчарка Дубравка Стојановић верује да је добро што су јеврејска и српска заједница бојкотовале државну комеморацију јер је то снажна порука изнутра која би могла да утиче на промену политике.

„Јасеновац, као и све друге годишњице овде, служи само да би се нешто поручило другој страни или сопственој“, каже Стојановић и додаје да се жртве користе само када је то политички потребно:

„Жртве су увек умањене, зато што су злоупотребљене. Сваки пут им се пошаље порука да оне никоме нису потребне, да својим именом и презименом и стварним бројем никоме нису важне“.

Стојановић је изненађена организацијом церемоније у Београду поводом сећања на невине жртве усташког погрома у НДХ и то баш на годишњицу њеног оснивања, 10. априла.

„Обележава се крај неког ружног периода, победа над неком ружном идејом, пробој логора, али обележавати у Београду стварање НДХ једино има смисла због избора и због враћања Хрватској за неки претходни шамар“, каже Стојановић.

А тај шамар Хрватске Србији огледа се у неочекиваном блокирању отварања нових преговарачких поглавља о чланству у Европској унији, посебно оних која су важна за заштиту права мањина, па и хрватске мањине у Србији.

„Све су чешћа варничења и то једноставно не иде у добром правцу, што говори да дубински ништа није сређено у региону и да смо се ми мало одмакли од деведесетих година“, каже директор Центра за регионализам Александар Попов.

Он сматра да су политичари својим досадашњим негирањем или умањивањем злочина који се десио у Јасеновцу довели до тога да представници народа који су тамо страдали бојкотују званичну комеморацију јер је то нешто што одудара од саме симболике Јасеновца.

Бивша председница Савета спомен-подручја Јасеновац, која је и представница спрске националне мањине, историчарка Зорица Стипетић заступа став да је Јасеновац био место где се холокаустом и геноцидом исказала суштина усташтва НДХ, а да тај став није прихваћен у садашњем хрватском друштву.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић тек је у вртлогу актуелних дешавања званично осудила јачање идеолошких подела и покушала Хрватску да удаљи од идеологије НДХ, посебно у вези с обележавање сећања на јасеновачке жртве и позвала све грађане, странке и организације, владу и Сабор да се уједине око темељних вредности друштва и око заједничког обележавања Јасеновца.

„Тиме што се под притиском дистанцирају од усташких злочина, то не значи да се дистанцирају од НДХ,“ оштра је Стипетић.

„Председници Републике не можемо приговарати било какву подршку фашизму. Она чак има породични ‘background’ који је партизански,“ рекао је за Танјуг хрватски политички аналитичар Давор Ђенеро, чему се Стипетић супротставља:

„Она (Китаровић) сама се врло дистанцира од партизанског ‘backgrounda’. Ја мислим да су њени сентименти сасвим искрено на другој страни, али то је домољубље,“ иронично је закључила Стипетић.

За Ђенера, ситуација у вези са обележавањем годишњице пробоја Јасеновца је срамотна, али је то одраз снажне идеолошке поделе унутар хрватског друштва на 2 политичка блока који мањинске заједнице, које су у време НДХ биле жртве геноцида или холокауста, користе као таоце тог унутрашњег сукоба.

Он каже да нема невиних у та два блока и да су жртве у овом случају српска, ромска и јеврејска заједница, па су тако и вођства заједница донела различите политичке одлуке о учешћу на комеморацији:

„Српска заједница се поделила у две политичке групације, од којих једну предводи господин Пуповац који се на неки начин придружује левом политичком блоку, а другу скупину чине људи који не дозвољавају да им се ограничава право на пијетет према жртвама од којих су многи и њихови рођаци“, наводи Ђенеро.

Ипак, Ђенеро сматра да овакав начин обележавања годишњице јасеновачких жртава не утиче на продубљивања кризе између Србије и Хрватске, али да то тако изгледа због, како каже, политичке напетости у Србији услед избора.

„Официјелна политика је ту потпуно јасна у обе државе и ту нема разлога за неко додатно затезање. Оно што се не сме радити је искључиво питање на домаћем терену где не смете доводити мањинске заједнице, које су по дефиницији рањиве групе, да се опредељују за један или други политички блок“.

Танјуг

Везане вијести:

Хрватска: Три комеморације у Јасеновцу

Китаровић није успјела да Јевреје и СНВ одврати од бојкота

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top