Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
Ustaše su uhapsile vladiku Platona i odveli ga 5. maja 1941, zajedno sa protom Dušanom Subotićem, arhijerejskim namjesnikom iz Gradiške na Savi, izvan Banjaluke gdje su ih ubili i bacili u rijeku Vrbanju. Sveštenomučenika Platona Banjalučkog ubio je ustaša Asim Ćelić. Vladičino iznakaženo tijelo pronađeno je u selu Kumsale 23. maja 1941. godine.
Episkop Platon (svetovno ime Milivoje), rođen je u Beogradu 29. septembra 1874. od oca Ilije i majke Jelke (Sokolović). Gimnaziju je učio u Vranju i Nišu, a potom školovanje nastavio u Beogradskoj bogosloviji. Zamonašio se kao učenik trećeg razreda bogoslovije. Kada je završio bogosloviju rukopoložen je za đakona i prezvitera. Godine 1896. poslat je u Srpsko podvorje u Moskvi gde je nastavio bogoslovsko usavršavanje na Duhovnoj akademiji koju je završio 1901. sa stepenom kandidata bogoslovlja. Kada se vratio iz Rusije, postavljen je za starešinu manastira Rajinovca. Kao profesor službovao je u Aleksincu i Jagodini i za to vreme odlikovan je dostojanstvom sinđela, protosinđela i arhimandrita.
U toku Prvog balkanskog rata 1912. arhimandrit Platon je bio brigadni sveštenik, a u Prvom svetskom ratu vojni sveštenik. Kratko vreme bio je administrator Ohridske eparhije. Okupaciju je proveo u Srbiji. Bio je i starešina manastira Krušedola (1934-1936). Za vikarnog episkopa moravičkog izabran je 1936. godine. Hirotonisao ga je patrijarh Varnava Rosić 4. oktobra u Sremskim Karlovcima uz sasluženje mitropolita zagrebačkog Dositeja (Vasića), mitropolita Anastasija is Ruske Pravoslavne zagranične Crkve, te episkopa: bačkog Irineja (Ćirića), bostonskog Makarija (RZPC) i vikarnog, sremskog Save (Trlajića). Za episkopa ohridsko-bitoljskog izabran je 22. juna 1938. Posle godinu dana premešten je u Banju Luku.
Kao episkop banjalučki dočekao je početak Drugog svetskog rata. Kada mu je saopšteno da kao rođeni Srbin iz Srbije mora da napusti NDH, on je odgovorio: “Ja sam kanonski i zakonito od nadležnih vlasti postavljen za episkopa banjalučkog i kao takav obavezao sam se pred Bogom, Crkvom i narodom da ću voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi trajno i postojano, bez obzira na ma kakve prilike i događaje, vezujući nerazdvojno život i sudbinu svoju sa životom i sudbinom svoga duhovnog stada i ostajući u sredini njegovoj na duhovnoj starži za sve vrijeme dok me Gospod u životu podrži, ostajuući uz svoje stado kao dobar pastir koji dušu svoju polaže za svoje ovce.”
Ustaše su uhapsile vladiku Platona i odveli ga 5. maja 1941, zajedno sa protom Dušanom Subotićem, arhijerejskim namesnikom iz Bosanske Gradiške, izvan Banjaluke gde su ih ubili i bacili u reku Vrbanju. Sveštenomučenika Platona Banjalučkog ubio je ustaša Asim Ćelić. Vladičino iznakaženo telo pronađeno je u selu Kumsalima 23. maja 1941. godine. Sahranjen je na vojničkom groblju u Banjaluci, a 1973. prenet je u banjalučku Sabornu crkvu. Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve 1998. godine proglasio za sveštenomučenika i tada je unet u Imenoslov svetih Srpske Pravoslavne Crkve. Slavimo ga 22. aprila po crkvenom, a 5. maja po gregorijanskom kalendaru.
Tropar, Glas 8:
U čaši Hristovoj Sapričasniče i Apostolima Sanasledniče, Sveštenomučeniče Platone, Arhipastiru Banjalučki. Reka Vrbas postade reka života večnog, koji sad nasleđuješ sa pastvom Tvojom, što radi Vere prave s Tobom postarda. I sada, Svetitelju, s Novomučenicima, moli Hrista Boga i Spasa sviju: da spase rod naš Pravoslavni.
Kondak, Glas 3:
Crkva danas slavi svoga Arhipastira, Platona slavnog Sveštenomučenika, i s njim mnoštvo divnih Novomučenika, što za veru pravu nevino postradaše i Carstvo Nebesko večno naslediše. Toga radi slavimo Hrista Logosa, Predvečnoga Boga i Spasa našega.
Vezane vijesti:
Otkrivena bista prote Dušana Subotića
Promovisana knjiga sveštenomučenika episkopa banjalučkog …
