Gebels krstio diviziju

Glavni propagator Trećeg rajha hvalio se da dobro poznaje Balkan. „Skenderbeg“ samo u etničkim granicama „Velike Albanije“

Nojbaher nije imao mnogo poverenja u nacionalističku balističku organizaciju „Bali kombetar“ koja se stvarno borila na strani Nemaca, ali je u isto vreme održavala i veze sa saveznicima, SAD i Velikom Britanijom. Obećali su da bi se u slučaju savezničke intervencije okrenuli protiv Nemaca.

Pripreme za formiranje dobrovoljačke 21. SS-divizije „Skenderbeg“ uveliko su napredovale. Kada je podsekretar u Ministarstvu inostranih poslova Albanije Vehbi Frašeri posetio Berlin, postignut je i dogovor o uniformisanju ove jedinice. Nojbaher je zahtevao da se obuka divizije obavlja na samom Kosovu, što je i usvojeno.

Kako je planirano, trebalo je da se formira jedan samostalni SS-korpus, sastavljen od dve brdske streljačke divizije. Potom je brigadefirer Fictum dobio instrukcije za formiranje 21. SS-divizije „Skenderbeg“. Iz tih razloga 7. maja 1944. godine u Tiranu je prebačen 13. puk iz SS-divizije „Handžar“, koji će poslužiti kao jezgro 21. SS-diviziji „Skenderbeg“. Posle nekoliko dana Fictum obaveštava Glavnu upravu SS da je kod oslobođenih ratnih zarobljenika ispoljeno veliko raspoloženje za stupanje u diviziju „Skenderbeg“.

Divizija „Skenderbeg“ je formirana, ali do formiranja druge nije nikada došlo, kao ni do zamišljenog korpusa.

Nacisti su još u prvoj polovini 1943. godine formirali dobrovoljačku 13. SS-diviziju, poznatu kao „Handžar divizija“, sastavljenu od muslimanskog i albanskog življa. Pripadnici ove divizije upućeni su odmah po formiranju na specijalnu obuku u Nemačku, a zatim i u Francusku. Oni su bili poznati po teroru i zločinima nad nedužnim stanovništvom, naročito u Bosni. Ime diviziji „Skenderbeg“ dao je lično Gebels, koji se hvalisao da je dobar poznavalac istorije svih balkanskih naroda.

Za stacioniranje ove jedinice određeno je Kosovo i Metohija sa komandnim mestom u Prizrenu. Formalno je bila potčinjena MUP Albanije, mada je kompletan komandni sastav bio nemački.

Izvori upućuju da je ljudstvo za ovu diviziju uglavnom angažovano sa područja Peći, Prizrena, Prištine i Debra, a nešto kasnije iz Tetova i dela Južne Srbije. Prilikom saslušanja Bedri Pejani je izjavio da je u proleće 1944. godine kod njega došao prefekt Prizrena Šaćir Curi i rekao mu da je od MUP Albanije dobio akt poverljive sadržine, u kome predsednik vlade naređuje da se na Kosovu formira SS-divizija „Skenderbeg“.

PRISTALA I TIRANA
Regentska vlada Albanije u početku nije htela da zvanično pristane da se formira divizija, ali je kasnije ipak u tom cilju angažovana i zvanična albanska politika. Na razgovorima u Berlinu postignut je sporazum između Vehbi Frašerija i predstavnika SS, da albanska vlada obezbedi zakonske uslove za regrutovanje četiri godišta od 1920. do 1924. godine. Planirano je da se time obezbedi oko 50.000 vojnika za SS formacije.

Pejani je na saslušanju prećutao da postoji njegov lični zahtev, kao predsednika Centralnog komiteta Druge prizrenske lige, upućen vođama Trećeg rajha. U jednom dokumentu, upućenom iz Tirane, između ostalog piše da je na osnovu dogovora Druge lige i albanske vlade sa nemačkim vojnim vlastima predviđeno formiranje divizije „Skenderbeg“.

Cilj njenog formiranja je očuvanje „slobodne teritorije“ te da iz tih razloga mora biti sastavljena od Albanaca i Muslimana. Zbog toga je upućen poziv svim prefekturama, nonprefekturama i gradskim opštinama, da odmah pristupe prikupljanju dobrovoljaca.

Divizija „Skenderbeg“ po odluci, nije mogla napustiti etničke granice „Velike Albanije“.

Pošto nisu mogli da odvoje više snaga za jugoslovensko ratište, Nemci su pozvali u pomoć kvislinške oružane formacije. Obrazovano je šest takvih divizija sa domaćim ljudstvom u nemačkim uniformama i pod nemačkom komandom. Obuka više od 110.000 vojnika obavljana je u Austriji, Francuskoj i Nemačkoj.

To su bile: Sedma SS-divizija „Princ Eugen“, koju su sačinjavali Nemci takozvani folksdojčeri naseljeni u Jugoslaviji, uglavnom u Banatu. Divizija je formirana još 1942. godine i kroz nju je prošlo preko 40.000 lica. Druga je bila 369. SS-legionarska „Vražja“ divizija. U njoj su 60 odsto bili Hrvati i 40 odsto muslimani iz NDH i Nemci kao jezgro. U stvari, u jesen 1941. godine obrazovana je 369. SS-legionarska pukovnija sa 5.000 ljudi, a posle mobilizacije 1942. godine nastala je pomenuta divizija sa oko 20.000 vojnika. Ova divizija je u toku pete ofanzive u Bosni i Hercegovini počinila mnogo zločina i učestvovala u pokolju ranjenika jula 1943. godine u Šekovićima.

Ovim po zlu poznatim formacijama priključena je 1943. godine 373. legionarska divizija „Tigar“, formirana uglavnom od Hrvata. I 392. pešadijska „Plava“ divizija, formirana je takođe uglavnom od Hrvata. Ona je po završenoj obuci u Austriji stigla u Jugoslaviju januara 1944. godine i delovala na području Lika – Gorski kotar – Kordun.

NARUDžBENICA
Knjiga „21. SS divizija Skenderbeg“ može da se naruči na:

Udruženje pisaca POETA, Radnička 5D/1, 11030 Beograd,

telefoni: 011/254-5872 i 062/252-598

Trinaestu SS „Handžar“ diviziju sačinjavalo je 60 odsto muslimana iz Bosne i Hercegovine i 40 odsto, odnosno 8.000 Albanaca sa Kosova i Metohije. Njeno brojno stanje iznosilo je oko 19.000 ljudi, ali je kasnije dopunjavana muslimanima iz Bosne. Bila je poznata po zločinima u Istočnoj Bosni i Sremu.

U sastav 21. SS-divizije „Skenderbeg“ ušlo je oko 10.000 Albanaca sa Kosova i Metohije. Poznata je po nizu zločina nad nedužnim stanovništvom, a posebno po pokolju dece, žena i staraca u dolini Lima 1944. godine, od Čakora do Andrijevice.

Zajedničko za divizije formirane od jugoslovenskih građana bilo je što su uništene na jugoslovenskom ratištu. One su i ranije trpele mnoge poraze, ali su uvek dopunjavane novim ljudstvom. Tako je, na primer SS-divizija „Princ Eugen“ u Niškoj operaciji prepolovljena. Zbog čestih i velikih gubitaka ova divizija je više puta reorganizovana.

(Nastaviće se)

Autor: Pavle Dželetović Ivanov

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

Vezane vijesti:

Gestapo nudi državu!

Molba moćnom Himleru

Firer obukao logoraše