Prošlo je nekoliko decenija otkako je u Zagrebu zbog zločina u Jasenovcu obešen Miroslav Filipović, takođe javnosti poznat i pod sramnim nadimkom koji u svemu opisuje njegovu neljudskost i zverstva koja je u ime NDH počinio – „fra Sotona“, jedan od, po brutalnosti i sadizmu, najozloglašenijih ustaških zločinaca iz Drugog svjetskog rata.
Rođen u Jajcu 1915., a 1938. se zamonašio i ušao u franjevački red u samostanu na Petrićevcu u Banjoj Luci, dobivši tada monaško ime Tomislav. Odavno više nije poznato kako se taj čovek već do 26. godine života radikalizovao, ali se zna da je već u prvim danima postojanja NDH njegov nadređeni u samostanu tražio od njega da se prestane sastajati i sarađivati sa ustašama. On to nije poslušao i čim je u januaru 1942.godine diplomirao teologiju u Sarajevu, postao je vojni kapelan u ustaškoj kasarni. Već 7. Februara, zabeleženo je da je ovaj “sveštenik” učestvovao u pokolju oko 2300 civila u predgrađima Banje Luke. Ovi pokolji su se često vršili oruđima, čak i sekirama i krampovima. Ono što je o Filipoviću tada zabeleženo, iz današnje perspektive može se činiti kao puka fikcija.
Zverstva “fra Sotone”
Šargovac
Već u ustaškoj uniformi, jer franjevci za njega više nisu želeli da čuju niti da sa njim imaju bilo kakve veze, on i još nekoliko ustaša zatekli su u selu Šargovcu 52 dece usred nastave. Ušli su u jedan razred, pristojno pozdravili učiteljicu i djecu, da bi Filipović zamolio nastavnicu da odabere nekog od učenika. Filipovića su u tom kraju jako dobro znali, pozdravljao se s mještanima, pa je učiteljica mislila da želi da neko od učenika nešto izrecituje. Odabrala je srpsku devojčicu, izvesnu Radojku Glamočanin, da bi on dijete, koje mu je prišlo sasvim bez straha, podigao na učiteljičin sto i naglo joj prerezao vrat nožem. U haosu koji je usledeo, rekao je svojim ustaškim pratiocima i saborcima sledeće reči:
„Ustaše, ovo ja u ime Boga pokrštavam ove izrode i vi slijedite moj put. Ja primam sav grijeh na moju dušu, a vas ću ispovjediti i riješiti svih grijeha.“
DOLAZAK U JASENOVAC
Na svom suđenju 1945. Filipović nije priznao da je učestvovao u klanju 52 djece, ali jeste priznao da je video kako se iz tog pokolja ustaše vraćaju obliveni krvlju. Sud mu tada nije verovao. Kao što u njegovu nevinost za taj pokolj u februaru 1942. nije vjerovao ni general Vermahta Edmund Glase von Horstenau, vojni izaslanik pri Veleposlanstvu Trećeg Rajha u NDH.
Papinski legat u Zagrebu ga je suspendovao i Filipović je nakratko završio u pritvoru kao optužen za „preterane zločine“ po tadašnjem nemačkom ratnom pravu, jer nacisti apsolutno nisu videli nikakvu korist u činjenju zločina nad civilima koji su time bili praktično naterani na to da se oružjem brane od okupatora. No, iz zatvora ga je izvukao Vjekoslav Luburić Maks, tada upravitelj logorskog sastava u NDH, i smestio ga u Jasenovac.
NEZAPAMĆENO ZLO – NAJBRUTALNIJI PRIMERI OKRUTNOSTI I ZVERSTAVA
Kao jednog od koljača, naravno, nakratko i kao upravnika Jasenovca, odnosno Stare Gradiške. Bio je u stanju čovjeku prerezati grkljan, a potom rasporiti ga preko rebara i stomaka. Jednom je prilikom 56 bosanskih Jevreja povezanih žicom izudarao sekirom i pobacao u jamu. Drugom je prilikom 42 zarobljenika jednog po jednog ustrelio u potiljak. Imao je običaj pokoljima pristupati ritualno, izgovarajući da je „pravda zadovoljena“.
Preživeli su svedočili i kako je, blago se smiješeći, jednom prilikom prišao tek pristiglim majkama s decom, počeo se igrati s jednim detetom i bacati ga, kao u igri. Žene su tek tad videle da u jednoj ruci ima bajonet i da se pred ostalim ustašama zafrkava kao da dete promašuje nož. Iz trećeg puta dete je dočekao na bajonet, a u histeriji i plaču žena, nastao je pokolj u kojem su ih sve pobili. Luburić je Filipovićem bio impresioniran, pa ga je kao „majstora“ prozvao Majstorović.
Na suđenju je Filipović priznao „samo“ stotinjak svojih ubistava, pravdajući ih „naređenjima koja je morao izvršavati„. Ostala ubistva je negirao, kao silovanja u logoru pre pokolja, ali je rekao da ih jeste video i znao da su se dešavala. Nakon smrtne presude, vlasti su ga obesile.
Autor: Bosiljka Milićević
Izvor: SRBSKE NOVINE