arrow up

Подијелите вијест:

Филм о ужасима Јасеновца ускоро пред публиком (ВИДЕО)

Сјећање на жртве логора Јасеновац
Сјећање на жртве логора Јасеновац

Прво филмско остварење о ужасима концентрационог логора Јасеновац, кроз причу о старцу Вукашину из Клепаца и његовом крвнику кољачу Жилету Фригановићу, завршено је и ускоро ће имати своју премијеру, најприје на фестивалима, а затим и у бисокопима.

“Прва трећина – опроштај као казна” је краткометражни игарни филм, заснован на стварном догађају у којем је усташа – злочинац Жиле Фригановић, према властитом признању, опкладе ради, 1943. године, за неколико часова заклао 1.100 Срба, међу којима и старца Вукашина.

“Само ти, дијете, ради свој посао”, рекао је старац Вукашин убици Фригановићу, а његове ријечи и мирноћа с којом их је изговорио спријечиле су злочинца да настави са својим крвавим пиром. Играни филм о Јасеноцу и ужасима концентрационог логора Јасеновац јавност чека већ 70 година. Филм је урађен у продукцији “Аутоцензуре”, а снимила га је млада ауторска и глумачка екипа која кроз филм истражује поријекло зла у људима и психолошко стање и болесни унутрашњи свијет усташког кољача .

Светлана Петров, сценариста и редитељка, пита се одакле уопште потиче то људско зло, да ли је то насљедно, да ли је научено, да ли је рођен такав?

Када размислите, да ли може свако од на улица да почини тако нешто или је само он као индивидуа био такав?- запитала је редитељка.

Послије тог догађаја, усташки злочинац није више могао да “обавља свој посао”, повјерио се љекару логора Јасеновац да више нема мира, јер му старац Вукашин долази у снове, а љекар је записао његову “исповјест”. Филм је подсјећање на све жртве злогласног логора НДХ.

– Да, осјетила сам да је то дуг према жртвама. С друге стране, као да сам снимањем филма и ја прошла патњу са њима. То је било најтеже, зато је тешко говорити о свему томе – рекла је Светлана Петров.

Да би што вјерније снимили овај филм, истраживње је трајало више од године дана, а велику помоћ пружио им је Душан Басташић, предсједник Удружења Јадовно 1941. подацима из своје архиве. Филм је сниман у околини Панчева и Банатског Новог Села.

Продуцент Бојан Бабин рекао је да су сцене снимане на дијелу ријеке Тамиш, у околини Панчева, наводећи да скоро вјерно приказују тај дио Јасеновца који је био мочваран и поплављен.

Извршни продуцент филма Милан Зарић каже да су га контактирали организатори Међународног фестивла документарно-краткометражног филма “Дванаест духовних веза” тако да се нада да би прву премијеру могао да има у Андрићграду.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​