Filip Rodić: Poglavnikov košarkaš

Obično se kaže da slika govori više od hiljadu reči, ali ona koju je Jusuf Nurkić okačio na “Tviter” govori više od 700.000 imena. Znanih i neznanih.

Za “Poglavnikovu džamiju” moglo bi se slobodno reći da je paradigma sudbine Srba u Hrvatskoj u 20. veku. Zdanje o kojem se radi izgradio je Ivan Meštrović 1938. na trgu koji je tada nosio ime Kralja Petra Prvog Oslobodioca i prvobitno je bio izložbeni prostor, odnosno Dom likovnih umetnosti Kralj Petar Prvi.

Po slomu Kraljevine Jugoslavije u aprilskom ratu i dolasku ustaša na vlast, Trg je preimenovan u Trg Kulina bana, a namena se menja i “Meštrovićevom paviljonu” i on 1942. godine, uz izgradnju tri minareta, postaje “Džamija poglavnika Ante Pavelića”, odnosno “Poglavnikova džamija”. Ovo preuređivanje izazvalo je otpor i u delu javnosti i u delu katoličke crkve, pa ga je izaslanik Svete stolice Đuzepe Ramiro Markone upozorio da bi gradnjom džamije u centru Zagreba mogao “uznemiriti katoličko pučanstvo”.

Na opasku da se taj “hram umetnosti” ne sme pretvarati u džamiju, Pavelić je odgovorio: “Ovaj hram umetnosti nosi na sebi žig robovanja, jer se zove imenom kralja oslobodioca. Ja ne mogu ovaj žig dostojnije izbrisati nego da iz ovog hrama učinim džamiju”.

I zasta, urađeno je sve da bi se taj “žig” uklonio i namesto mermernog Meštrovićevog reljefa na kojem se nalazio Kralj Petar na konju postavljenom kraj ulaza, postavljena je ploča sa natpisom: “U slavu i znak ljubavi spram Alaha Boga jedinoga, te u znak pažnje prema muslimanima podiže poglavnik Dr Ante Pavelić ovaj velebni hram u glavnom gradu Zagrebu da odani sinovi viteškog naroda hrvatskoga, iskreni sledbenici uzvišene vere islama, skrušenom molitvom jačaju pregalačke snage u borbi za odbranu i napredak lepe svoje domovine NDH, koja da bi vazda srećna bila”.

Po oslobođenju, minareti su srušeni, a paviljon je pretvoren u Muzej revolucije. Istovremeno, trg je preimenovan u Trg žrtava fašizma, što je ime koje nosi do danas, uz izuzetak od 1990. do 2000. kada se zvao Trg hrvatskih velikana, što, u umovima onih koji su ga tako nazvali, verovatno uključuje i samog poglavnika.

Otkud sad ovo podsećanje na ono što je sarajevski književnik Šukrija Pandžo zvao “najkrvavijom džamijom u zemlji”? Na nju nas je, u stvari, podsetio bošnjački košarkaš iz NBA lige Jusuf Nurkić pošto je večeri pred početak ramazanskog posta, u ponedeljak 12. aprila na svom tviter-nalogu okačio fotografiju “Meštrovićevog paviljona” iz vremena kada je bio džamija uz potpis “Zagreb, Hrvatska 1944”.

Nije potrebno mnogo lupati glavu da bi se shvatilo šta je čovek koji u svoj svojoj skromnosti voli da se naziva “Bosanska zver” ovim gestom hteo da poruči, za čime žali i šta snuje.

Nisam neki poznavalac islama, ali u pretpostavci da je suština hrišćanskog i islamskog posta istovetna utvrdila me je internet-stranica Kulturnog centra Irana, na kojoj se navodi da je suština ramazanskog posta u “izbegavanju ružnih misli, reči i dela”, kao i da je “u toku ramazana islamskim vernicima zabranjeno ratovanje”. Jeste da su Iranci šiiti, a Bošnjaci suniti, ali da li su baš toliko različite te dve interpretacije islama?

Da li uopšte postoji tumačenje religije u kojem se post započinje ne porukama mira, traženja i davanja oprosta, nego provokacijama i divljenju klanju i ubijanju što nostalgija za “najkrvavijom džamijom” i Zagrebom iz 1944. svakako jeste? Postoji. Tako su, po svemu sudeći na ramazanski post gledale glavoseče iz Islamske države koje su u to vreme baš intenzivirale svoje napade ne samo na ratnim područjima Sirije i Iraka, nego širom sveta.

Divi se glavosečama Nurkić. Da im se ne divi, ne bi pre dve godine, na utakmici protiv svog bivšeg tima i svog bivšeg saigrača Nikole Jokića nosio majicu upravo sa imenima glavoseča. Tada je, naime, obukao majicu sa imenima devet bošnjačkih “šehida” poginulih tokom rata u Bosni. Prvo među njima bilo je ime Izeta Nanića komandanta 505. bužimske brigade Petog korpusa Armije BiH poznatije pod imenom “Hamze” čuvene po zverskim zločinima nad Srbima. Oni su, na primer, odgovorni za brutalno mučenje i ubistvo srpskih ratnih zarobljenika, među kojima je bio i zastavnik VRS Rade Rogić, čiji su snimci pogubljenja prikazivani i na našim televizijama. Zbog ovakvog divljenja zverima se verovatno i sam prozvao “bosanskom zveri”.

Nikola Jokić na provokaciju poglavnikovog košarkaša se nije osvrtao, nego je reagovao sportski. Na konferenciji za novinare posle utakmice rekao je da mu je drago što se Nurkić posle teške povrede oporavio i da je prohodao za tako kratko vreme. Nama ostaje da, u Jokićevom stilu, izrazimo nadu da će se izlečiti i od bolesti koja mu je zahvatila duh i dušu i vratiti se ljudskom rodu.

Izvor: VIDOVDAN / Novosti