Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца у Љубљани 1985. дефинитивно је срушио илузије да могу заједно да наступају. Српски опозиционари били су затечени словеначким антијугословенским уверењем

У јеку писања Меморандума у Српској академији наука и уметности, 16. новембра 1985. године у једној кафани на периферији Љубљане одржан је састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца. Гостионица „Мрак“ у којој су се састали можда на најбољи начин описује услове и теме рада ове групе опозиционара. Овај сусрет осим што је дефинитивно срушио илузије да Срби и Словенци могу заједно да наступају у промени поретка, произвешће и низ последица које ће завршити у прашини коју је у југословенској јавности изазвала појава Меморандума САНУ.

На периферију Љубљане, тихо и без помпе, допутовао је врх београдског опозиционог круга – Добрица Ћосић, Михаило Марковић и Љубомир Тадић. Са друге стране стола сачекало их је уредништво словеначке „Нове ревије“ Нико Графенауер, Тарас Кермаунер, Милан Апих, Тине Хрибар, Споменика Хрибар, Франце Бучар, Димитриј Рупел, Иво Урбанчич и Јоже Сној. Ова група интелектуалаца најснажније је била ангажована у борби за демократизацију југословенског друштва и стварање новог поретка. Београдски и љубљански круг, после 1971. године „хрватског прољећа“ и пада у летаргију хрватске интелигенције, чинили су главнину опозиционог и дисидентског деловања у Југославији.

Без обзира на основне ставове и приступе, две групе мислилаца водили су континуиран дијалог током читаве осме деценије, па и касније. Неформални циљ ових контаката био је стварање заједничке српско-словеначке платформе уперене ка владајућем титоистичком поретку.

Састанак у гостионици „Мрак“, међутим, имао је неупоредиво већи значај – требало је да буде прилика да се интелектуални врх Срба и Словенаца дефинитивно изјасни о визији сопствене државе и у форми програма изнесе концепт њеног даљег развоја. Овај скуп једна је од преломних тачака у планирању редефинисања Југославије и догађај који ће први показати у ком правцу она иде.

Ово је, међутим, знала и полиција на чијем је челу стајао свемоћни Стане Доланц. Просторија гостионице била је озвучена, постављене су камере, а цео састанак који је трајао пуних осам часова, снимљен је и тонски забележен. Савезна полиција, преко својих јавних и тајних метода, тих година будно је пратила деловање дисидената и критички настројених интелектуалаца, што вероватнијом чини и тезу да је и Меморандум САНУ следеће, 1986. године на светло дана изашао захваљујући дугим полицијским прстима.

Љубљански скуп завршен је дебаклом. Српска опозициона елита предвођена Марковићем, Тадићем и Ћосићем, која је без обзира на све, и даље наступала са интегралистичких позиција, била је затечена снагом словеначких антијугословенских уверења. Словенци су заступали два неконзистентна принципа – на словеначком унутрашњем плану он је био демократски и плуралистички, док је на југословенском простору био недемократски и ултимативни. На плану грађанских права, економије, организације друштва, културе и политике у целини Словенци су се чврсто држали антибољшевизма, док су у југословенским међунационалним односима упорно остајали на концепцији некадашње Коминтерне у чијем је средишту била деструкција српског народа. Словеначка опозиција у том смислу противила се промени Устава из 1974. године.

„Водио сам белешке са овог разговора. У једном тренутку толико сам био запањен њиховим страшним осећајем о угрожености словеначке нације у Југославији и антијугословенством да сам престао да записујем оно што су говорили моји словеначки пријатељи. Исто осећање имали су Михаило и Љуба. Пошто је воз каснио, ишли смо аутобусом до Загреба. Констернирани разговором, за све време готово нисмо ни реч разменили“, испричао је Ћосић новинару Славољубу Ђукићу.

У Ћосићевом блоку остали су записани поједини ставови словеначких саговорника из „Мрака“:

l“Југославија је историјски мртва. Припадност Словеније њој је у дубокој кризи. Словенци су преварени и разочарани, а то траје још од 1918. године. Од Југославије Словенци више немају шта да очекују“.

l“Срби су донекле кључни проблем Словенаца, а од њих зависи и наша политичка судбина“.

lМи тражимо решење за обезбеђење самосталности, па ћемо тек на тој основи да решавамо свој однос према Југославији. Идеја Југославије и југословенства је секундарна за Словенију.

l“Ја сам Словенац, угрожен сам. За Југославију сам само ако ми омогући да у свему будем Словенац“.

l“Ми своје социјалне параметре компарирамо само са Европом. Никад са Југославијом. Желимо да будемо Европа. То желимо и Србији, од које очекујемо да се супротстави азијатском тоталитаризму. Срби морају најпре да реше албански проблем. То је пут за дебалканизацију и европеизацију. Он јесте трауматичан, али Срби морају да га реше, јер угрожава и Југославију. А Србија се не може европеизовати док не реши проблем Косова“.

Разговор у гостионици на периферији Љубљане показао је непомирљиве позиције српске и словеначке опозиције, али и оголио стварне намере Словенаца. Овај сусрет показао је и вишеслојност њихових односа према Југославији, њеним републикама и народима. Српски и словеначки мислиоци суочили су се са чињеницом да је међу њима много више онога што их раздваја, од онога што би их у будућности могло повезати.

Оваква позиција словеначких интелектуалаца, која је 1985. и у годинама које ће уследити добијала размере националног програма, била је позната и писцима Меморандума САНУ. У овом тексту помиње се да „одлучност са којом се Словенија и Хрватска супротстављају промени Устава из 1974. показује колико им он заправо одговара“. Ауторитетом Тита и Кардеља који су имали главну реч приликом одређивања друштвеног уређења заједничке државе академици САНУ објашњавају „утемељеност политичке и економске доминације, којом Словенци и Хрвати остварују своје националне програме и економске аспирације“.

ОПАСНО СЛЕПИЛО У ЉУБЉАНИ

Словенија има интереса да остане у Југославији једино ако јој политички систем и други односи буду одговарали. Словенци не би требало да робују схватању да им прети асимилација и економске недаће уколико напусте Југославију и њено тржиште.

Ово је у свом дневнику записао словеначки политичар Стане Кавчич, који је 1972. године као либерал одстрањен из политике. „Борба“ је 1990. године пренела делове дневника где се он осврће на осамдесете године, положај Словеније и Србије, као и Меморандум САНУ.

„Осећам да Словенци позицију Србије не схватају. Словеначком политичком руководству је успело да барем привремено заслепи Словенце. Зато Словенци у Србији виде само национализам и унитаризам и ништа друго. То је кратковидо и опасно. Многе српске оцене и захтеви – оправдани су“, записао је Кавчич децембра 1986. године.

Аутор: Раде Драговић

Сутра: Српско виђење будућности Југославије

Извор: НОВОСТИ

Везане вијести:

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (1) Земљотрес у политички трусној Југославији 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (2) Почетак медијско-политичког трилера 

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (3) Крађа из стана академика Ђорђевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (4) Пуцају из свих артиљеријских оружја

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (5) Цар је го – поручили су академици

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (6) Србима наметнуто осећање кривице

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (7) Критичко виђење стања у Југославији

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (9) Државно-партијски врх смишља скандале

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (10) Добрица Ћосић није писао Меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (11) Суморни опис југословенске стварности

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (12) Талас буђења националних осећања

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (13) Југословенска привреда у раљама политичара

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (14) Истина о Косову без академске учтивости

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (21) Косовски заокрет Слободана Милошевића

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (22) Нови талас напада на српске академике

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (23) Академици пред Хашким трибуналом

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (24) Појам „велика Србија“ смишљен у Бечу

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (25) Отворени рат српских стараца и државе

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (26) Србија постаје јединствена држава

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (27) Одбрана Југославије водила је у рат

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (28) Сенка која лебди над Академијом