Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Sastanak vodećih srpskih i slovenačkih opozicionih intelektualaca u Ljubljani 1985. definitivno je srušio iluzije da mogu zajedno da nastupaju. Srpski opozicionari bili su zatečeni slovenačkim antijugoslovenskim uverenjem

U jeku pisanja Memoranduma u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 16. novembra 1985. godine u jednoj kafani na periferiji Ljubljane održan je sastanak vodećih srpskih i slovenačkih opozicionih intelektualaca. Gostionica „Mrak“ u kojoj su se sastali možda na najbolji način opisuje uslove i teme rada ove grupe opozicionara. Ovaj susret osim što je definitivno srušio iluzije da Srbi i Slovenci mogu zajedno da nastupaju u promeni poretka, proizvešće i niz posledica koje će završiti u prašini koju je u jugoslovenskoj javnosti izazvala pojava Memoranduma SANU.

Na periferiju Ljubljane, tiho i bez pompe, doputovao je vrh beogradskog opozicionog kruga – Dobrica Ćosić, Mihailo Marković i Ljubomir Tadić. Sa druge strane stola sačekalo ih je uredništvo slovenačke „Nove revije“ Niko Grafenauer, Taras Kermauner, Milan Apih, Tine Hribar, Spomenika Hribar, France Bučar, Dimitrij Rupel, Ivo Urbančič i Jože Snoj. Ova grupa intelektualaca najsnažnije je bila angažovana u borbi za demokratizaciju jugoslovenskog društva i stvaranje novog poretka. Beogradski i ljubljanski krug, posle 1971. godine „hrvatskog proljeća“ i pada u letargiju hrvatske inteligencije, činili su glavninu opozicionog i disidentskog delovanja u Jugoslaviji.

Bez obzira na osnovne stavove i pristupe, dve grupe mislilaca vodili su kontinuiran dijalog tokom čitave osme decenije, pa i kasnije. Neformalni cilj ovih kontakata bio je stvaranje zajedničke srpsko-slovenačke platforme uperene ka vladajućem titoističkom poretku.

Sastanak u gostionici „Mrak“, međutim, imao je neuporedivo veći značaj – trebalo je da bude prilika da se intelektualni vrh Srba i Slovenaca definitivno izjasni o viziji sopstvene države i u formi programa iznese koncept njenog daljeg razvoja. Ovaj skup jedna je od prelomnih tačaka u planiranju redefinisanja Jugoslavije i događaj koji će prvi pokazati u kom pravcu ona ide.

Ovo je, međutim, znala i policija na čijem je čelu stajao svemoćni Stane Dolanc. Prostorija gostionice bila je ozvučena, postavljene su kamere, a ceo sastanak koji je trajao punih osam časova, snimljen je i tonski zabeležen. Savezna policija, preko svojih javnih i tajnih metoda, tih godina budno je pratila delovanje disidenata i kritički nastrojenih intelektualaca, što verovatnijom čini i tezu da je i Memorandum SANU sledeće, 1986. godine na svetlo dana izašao zahvaljujući dugim policijskim prstima.

Ljubljanski skup završen je debaklom. Srpska opoziciona elita predvođena Markovićem, Tadićem i Ćosićem, koja je bez obzira na sve, i dalje nastupala sa integralističkih pozicija, bila je zatečena snagom slovenačkih antijugoslovenskih uverenja. Slovenci su zastupali dva nekonzistentna principa – na slovenačkom unutrašnjem planu on je bio demokratski i pluralistički, dok je na jugoslovenskom prostoru bio nedemokratski i ultimativni. Na planu građanskih prava, ekonomije, organizacije društva, kulture i politike u celini Slovenci su se čvrsto držali antiboljševizma, dok su u jugoslovenskim međunacionalnim odnosima uporno ostajali na koncepciji nekadašnje Kominterne u čijem je središtu bila destrukcija srpskog naroda. Slovenačka opozicija u tom smislu protivila se promeni Ustava iz 1974. godine.

„Vodio sam beleške sa ovog razgovora. U jednom trenutku toliko sam bio zapanjen njihovim strašnim osećajem o ugroženosti slovenačke nacije u Jugoslaviji i antijugoslovenstvom da sam prestao da zapisujem ono što su govorili moji slovenački prijatelji. Isto osećanje imali su Mihailo i Ljuba. Pošto je voz kasnio, išli smo autobusom do Zagreba. Konsternirani razgovorom, za sve vreme gotovo nismo ni reč razmenili“, ispričao je Ćosić novinaru Slavoljubu Đukiću.

U Ćosićevom bloku ostali su zapisani pojedini stavovi slovenačkih sagovornika iz „Mraka“:

l“Jugoslavija je istorijski mrtva. Pripadnost Slovenije njoj je u dubokoj krizi. Slovenci su prevareni i razočarani, a to traje još od 1918. godine. Od Jugoslavije Slovenci više nemaju šta da očekuju“.

l“Srbi su donekle ključni problem Slovenaca, a od njih zavisi i naša politička sudbina“.

lMi tražimo rešenje za obezbeđenje samostalnosti, pa ćemo tek na toj osnovi da rešavamo svoj odnos prema Jugoslaviji. Ideja Jugoslavije i jugoslovenstva je sekundarna za Sloveniju.

l“Ja sam Slovenac, ugrožen sam. Za Jugoslaviju sam samo ako mi omogući da u svemu budem Slovenac“.

l“Mi svoje socijalne parametre kompariramo samo sa Evropom. Nikad sa Jugoslavijom. Želimo da budemo Evropa. To želimo i Srbiji, od koje očekujemo da se suprotstavi azijatskom totalitarizmu. Srbi moraju najpre da reše albanski problem. To je put za debalkanizaciju i evropeizaciju. On jeste traumatičan, ali Srbi moraju da ga reše, jer ugrožava i Jugoslaviju. A Srbija se ne može evropeizovati dok ne reši problem Kosova“.

Razgovor u gostionici na periferiji Ljubljane pokazao je nepomirljive pozicije srpske i slovenačke opozicije, ali i ogolio stvarne namere Slovenaca. Ovaj susret pokazao je i višeslojnost njihovih odnosa prema Jugoslaviji, njenim republikama i narodima. Srpski i slovenački mislioci suočili su se sa činjenicom da je među njima mnogo više onoga što ih razdvaja, od onoga što bi ih u budućnosti moglo povezati.

Ovakva pozicija slovenačkih intelektualaca, koja je 1985. i u godinama koje će uslediti dobijala razmere nacionalnog programa, bila je poznata i piscima Memoranduma SANU. U ovom tekstu pominje se da „odlučnost sa kojom se Slovenija i Hrvatska suprotstavljaju promeni Ustava iz 1974. pokazuje koliko im on zapravo odgovara“. Autoritetom Tita i Kardelja koji su imali glavnu reč prilikom određivanja društvenog uređenja zajedničke države akademici SANU objašnjavaju „utemeljenost političke i ekonomske dominacije, kojom Slovenci i Hrvati ostvaruju svoje nacionalne programe i ekonomske aspiracije“.

OPASNO SLEPILO U LjUBLjANI

Slovenija ima interesa da ostane u Jugoslaviji jedino ako joj politički sistem i drugi odnosi budu odgovarali. Slovenci ne bi trebalo da robuju shvatanju da im preti asimilacija i ekonomske nedaće ukoliko napuste Jugoslaviju i njeno tržište.

Ovo je u svom dnevniku zapisao slovenački političar Stane Kavčič, koji je 1972. godine kao liberal odstranjen iz politike. „Borba“ je 1990. godine prenela delove dnevnika gde se on osvrće na osamdesete godine, položaj Slovenije i Srbije, kao i Memorandum SANU.

„Osećam da Slovenci poziciju Srbije ne shvataju. Slovenačkom političkom rukovodstvu je uspelo da barem privremeno zaslepi Slovence. Zato Slovenci u Srbiji vide samo nacionalizam i unitarizam i ništa drugo. To je kratkovido i opasno. Mnoge srpske ocene i zahtevi – opravdani su“, zapisao je Kavčič decembra 1986. godine.

Autor: Rade Dragović

Sutra: Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom