Пише: Ненад Крсмановић*
Дa ли ће резултати последњег пописа становништва у БиХ, коjи ће бити званично саопштени до краjа године, срушити глобално распрострањени мит о Србима као етничким чистачима, односно Муслиманима/Бошњацима и Хрватима као етнички очишћеним?
„Срби су убиjали децу, палили куће, силовали старице, рушили богомоље. Хрвати су све то ретко чинили и жртве су готово искључиво били Муслимани. A ови опет, и кад им се и омакло неко злодело, било je само нехотично, у самоодбрани, од руке неког психопате итд. Али код њих то ниjе био систем, пa ниjе било ни командне одговорности.”
To je, укратко, била верзиjа грађанског рата у БиХ коjу су 1992-1995. ширили глобални медиjи. После се оних триста хиљада побиjених Муслимана током прве године рата свело на укупно сто хиљада жртава на све три стране током целог рата. Осам хиљада жртава у Сребреници на Хашком суду jе одjедном и без обjашњења преполовљено.
Истовремено, утврђена je мрежа приватних затвора у местима са муслиманском већином, у коjима je било не мање убиjања, мучења, силовања, пљачкања. Испоставило се да нису само муџахедини српским заробљеницима одрубљивали главе него да су то чинили и бранитељи грађанског Сараjева са официрским чиновима над jамом Казани. Неуморни истраживач Миливоjе Иванишевић у „Антологиjи убиjања Срба у БиХ 1992-1995.” о свему томе даjе веродостоjне податке.
Незваничним резултатима пописа становништва 2013. на ред je дошла и демистификациjа етничког чишћења, што je, наводно,такође било ексклузивно српски специjалитет. Почетком прошлог месеца бањалучки „Press” je из поузданих извора обjавио да je последњи попис становништва БиХ показао да у националноj структури становништва Српске данас има знатно више Бошњака и Хрвата него Срба у Федерациjи. Броjчано, 195.000 несрба живи у PC, a 120.000 Срба у Федерациjи. Процентуално, у Српскоj има 15 одсто Бошњака и Хрвата, a у Федерациjи стануjе свега пет одсто Срба. Из свега произлази да je PC релативно више мултиетничка, мултирелигиjска и мултикултурална него Федерациjа, коjа се иначе заклиње у „европске вредности”.
Упркос томе, наше комшиjе jашу на повратку избеглица на огњишта у Српскоj, a из ње ретко долази питање где су Срби из Сараjева, Мостара, Тузле, Зенице, Дрвара, Гламоча итд. Наравно, питање je одавно постало неумесно, jер после 20 година стариjи су или помрли или тешко покретни, a млађи су одрасли и започели бољи живот на сигурниjем месту и наслеђено у завичаjу одавно продали или заменили. Чести иступи реиса Кавазовића и бискупа Комарице о проблему повратка на огњишта, у коjима се никада не спомињу и предратни православци у Федерациjи, ипак имаjу своjу функциjу. Испада да je етничко чишћење било само у Републици Српскоj, иако већ нестанак 145.000 Срба у Сараjеву и 25.000 у Мостару надилази укупан броj Бошњака и Хрвата коjи од рата више не стануjу у Бањалуци, Добоjу, Биjељини, Требињу, Зворнику итд.
Када je реч о Федерациjи, не ради се само о последицама етничког чишћења током рата него и о континуираним одласцима у миру, али утолико горе. Ратне избеглице су неретко одлазиле превентивно, из страха да ће се рат проширити и на њихов краj, због вести да се у суседноj општини догодило зло, у паници што сви около одлазе и сл., a не због непосредне животне опасности. Поратни одласци су последица сталожене и промишљене процене да у мирнодопским условима у старом краjу више нису код куће. A то опет много говори о данашњоj ситуациjи у jедном, односно другом ентитету.
Штавише, у предстоjећоj провери држављанстава, што je спољни налог ради идентификациjе исламских терориста у БиХ, доћи ће до трагикомичне ситуациjе. Српске избеглице из Хрватске биће третиране jеднако као муџахедини са Блиског истока коjе су бошњачке власти држављанствима наградиле за ратне заслуге у борби против Срба. Или, како то ономад на ТВ речеjедан Личанин коjи je избегао у Српску: „Ми ћемо бити колатерална штета борбе против исламског тероризма.” Он и не слути да би на краjу могло бити и горе, да они буду оптужени да су етнички очистили Хрвате из Српске, a не ови њих из Хрватске.
О томе се, наравно, ћути у федералним медиjима, али се зачудо ништа не говори ни у заjедничким органима БиХ у Сараjеву. У Народноj Скупштини PC, уместо о томе, воде се бескраjне расправе да ли je веће зло корупциjа или издаjа, a лидери власти и опозициjе, уместо за заjедничким столом у Бањалуци, седе на приредбамау Београду. Ниjедан политичар или аналитичар у PC ниjе обратио пажњу на податке инсаjдера из Статистичког завода БиХ, пa ниjе онда чудо што се на међународним форумима и у глобалним медиjима и даље оперише подацима о Србима као етничким чистачима и осталим као жртвама.
На питање са почетка текста: да ли ће резултати пописа променити таj општеприхваћени стереотип, одговор гласи: Неће! Губитак медиjске битке у рату Срби ће потврдити и у миру…
*Професор универзитета
Извор: Политика, петак 30. октобар 2015., стр. 14.
Везане виjести:
Јавности, државним званичницима и страначким вођама Републике Српске
РЕПУБЛИКА СРПСКА И СРБИЈА СТОЈЕ УЈЕДИЊЕНЕ
Нисам битан jа,битна jе Република Српска!