Epopeja u Kadrovima od milion reči

Fotografska postavka izložbe „Slikari/ratnici/svedoci“, na osnovu trogodišnjeg istraživanja Milene Marjanović. U 107 snimaka, 26 domaćih i stranih autora, zguslo se celokupno stradanje Srba

Da jedna slika vredi hiljadu reči, već u prvim danima Velikog rata, spoznao je vojvoda Radomir Putnik, posle masakra nad civilima u Mačvi i Podrinju koji su počinili Austrougari revoltirani zbog poraza u bici na Ceru. Zato je potpisao Uput za upotrebu ratnih slikara pridodatih štabovima viših jedinica na bojištu.

Ovo beleži Milena Marjanović, autor segmenta o fotografijama, na reprezentativnoj izložbi Muzeja savremene umetnosti „Slikari / Ratnici / Svedoci – slikarstvo i fotorafija u Srbiji 1914 – 1918“, otvorenoj pre nekoliko dana u Galeriji SANU.

– Formacijsko zvanje ratni slikar postojalo je u srpskoj vojsci još u vreme balkanskih ratova, ali Uputom su prvi put u ratu uvedena pravila za snimanje na terenu i dokumentovanje snimaka, što je Vrhovnu komandu navelo da počne da razmišlja o organizovanijoj fotografskoj službi – objašnjava, za „Novosti“, istoričarka umetnosti koja je tri godine posvetila istraživanju dramatične i uzbudljive građe rasute po domaćim i svetskim zbirkama, svedočanstvima koja više nego milion reči govore o stradanju vojske i stanovništva, zbegovima, golgoti, ali i herojskoj borbi i pobedi. – Nije mi bio cilj da pravim istorijski segment izložbe, iako poštujem fotografiju kao dokument, već da pokažem koliki je značaj ona imala u toku rata.

Od prve ratne fotografije, snimka vojnika kako stražari na Kalemegdanu 29. juna 1914. do grupnog portreta Etnografsko-istorijske sekcije Kraljevine SHS, na čelu sa Jovanom Cvijićem, na Mirovnoj konferenciji u Parizu, u 107 kadrova zgusla se čitava epopeja našeg naroda: bombardovanje beogradske tvrđave, ruševine Simine i Ulice kralja Aleksandra, razaranje šabačke crkve, poklani seljaci u Lešnici, porušen most na Moravi, povlačenje preko Albanije, dolazak na Krf, plava grobnica i oporavak vojske, proboj Solunskog fronta…

Među fotografijama 26 domaćih i stranih autora, zabeleženi su i neki retko viđeni momenti (poput kupanja vojske, ili svinjokolja), a eksluzivno, ima i onih koje su prvi put pred našom publikom, ili se retko izlažu.

– Logično, najmanje fotografija ima iz samih bitaka, jer nisu mogli da nose opremu na prve borbene linije – priča Milena Marjanović. – Jedna od retkih fotografija borbe je snimak legendarnog ratnog reportera Riste Marjanovića „Juriš srpske vojske kod Lopatičana“, na kojoj se vidi i eksplozija, relativno blizu boraca.

Za potrebe izložbe i kataloga, neki snimci pozajmljeni su od Kraljevskog ratnog muzeja u Londonu i Umetničkog muzeja u Milvokiju.

– Prvi put je izložena i fotografija Amerikanca Arijela Vardžisa „Majka nosi lobanju svoga sina ukrašenu nevenom“. Neven se u Srbiji uglavnom koristio za venčanja, pa se pretpostavlja da je mladić poginuo uoči venčanja – priča sagovornica, ukazujući i na jednu iz serije čuvenog američkog fotografa Luisa Viksa Hajma, nastalu tokom njegovog boravka u Srbiji 1918, a na kojoj su izbeglice koje se vraćaju kućama, zastale u Grdeličkoj klisuri, gde pripremaju nešto za jelo.

Ređe viđene su i fotografije generala Vojislava Vukovića, u nekoliko navrata upravnika Vojnog muzeja u Beogradu, koje je ustupio njegov unuk Voislav Vasić, bivši direktor Prirodnjačkog muzeja. Deo postavke čine i foto-albumi iz balkanskih i Prvog svetskog rata, od kojih su neki reprintovani i posle 1918. godine:

– Našla sam tri sveščice, koje nose ime „Slike iz balkanskih ratova“, a autori fotografija u njima su članovi češke humanitarne misije. Izložen je i album Đorđa Stanojevića, rektora Beogradskog univerziteta iz 1914. Štampan je u Parizu i ima francuski naslov, a unutra su svedočanstva o uništavanju univerzitetske laboratorije, sale za konferencije, rektorata, biblioteke, slike… – nastavlja autorka.

Gotovo sve fotografije koje je snimio o zločinima u Mačvi, a na osnovu kojih je kao forenzičar svedočio o žrtvama iz srpskog naroda, posle jednog neslaganja sa Nikolom Pašićem oko proslave jubileja Prvog svetskog rata, Rodolf Arčibald Rajs zaveštao je institutu sa njegovim imenom u Lozani.

– U vili na Senjaku „Dobro polje“, gde je živeo, a koju je posle smrti zaveštao prijateljima ostalo je nekoliko snimaka, koje naslednici nisu hteli da daju Istorijskom muzeju Srbije, ali su im dozvolili da ih skeniraju. Na ovoj izložbi su upravo te skenirane fotografije – kaže Milena Marjanović.

FOTO-APARATI OD RATNOG KREDITA

DOK se vojska oporavljala na Krfu i u Solunu, a komanda radila na njenoj reorganizaciji, odlučeno je da se, po uzoru na savezničke, formira Fotografska sekcija Operativnog odeljenja sa sedištem u Solunu, kao i da se deo ratnog kredita izdvoji za njeno opremanje i kupovinu foto-aparata. Akt o njenom osnivanju s potpisom generala Petra Bojovića stupio je na snagu 26. avgusta 1916. – navodi Milena Marjanović u tekstu „Istorija u žarištu objektiva“.

Autor: Milja Kralj

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Strašan nam je dželat oduzeo mladost

Ratni fotograf Miloje Igrutinović

Nezaboravljeni: Vek Srpske dobrovoljačke divizije