Džulijan Borger: Pošiljke oružja bosanskim Srbima potpiruju strahove EU

Kupovina hiljada novih pušaka za policiju bosanskih Srba izazvala je zabrinutost u vezi sa namerama regionalne vlade koju predvode separatisti i u vezi sa produbljenim ruskim uticajem u podeljenoj i ekonomski zaostaloj državi

(Guardian, 13. 2. 2018)

Kupovina hiljada novih pušaka za policiju bosanskih Srba izazvala je zabrinutost u vezi sa namerama regionalne vlade koju predvode separatisti i u vezi sa produbljenim ruskim uticajem u podeljenoj i ekonomski zaostaloj državi.

Pošiljka 2.500 automatskih pušaka iz Srbije trebalo bi da pristigne u martu u deo [1] Bosne koji vode Srbi, nekoliko nedelja pre nego što je zakazano otvaranje novog trenažnog centra. Očekuje se da tu izvesnu ulogu imaju i ruski savetnici.

Oružje pristiže u vreme kada je upitna dugotrajna stabilnost Bosne. Dejtonski mirovni sporazum okončao je sukob u Bosni pre nešto više od 22 godine, tako što je zemlja podeljena na dva poluautonomna dela: na Republiku Srpsku (RS) i na Muslimansko-hrvatsku federaciju. Sporazum je okončao krvoproliće ali je stvorio sistem koji favorizuje etnički zasnovanu politiku. Nacionalističke stranke imaju snažnu kontrolu nad pozicijama moći u odvojenim feudima, korupcija buja, i zemlja ima najvišu zvaničnu nezaposlenost mladih na svetu.

Ranije ovog meseca, Evropska komisija je otkrila novu strategiju za region. Ovaj dokument je ponudio putanju ka članstvu u EU „zasnovanu na zaslugama“, ali je u njemu ostalo nejasno kako Bosna može da prevaziđe duboke strukturne probleme.

Srpski aktivisti u civilnom sektoru, centralna bosanska Vlada u Sarajevu i zapadne diplomate veruje da će novu, teško naoružanu, policijsku jedinicu upotrebiti separatistički lider bosanskih Srba Milorad Dodik, kako bi osnažio svoje pozicije i kako bi zastrašio svoje protivnike pred izbore u oktobru.

Dugoročno, oni strahuju da bi ove snage mogle biti upotrebljene kako bi se ostvario Dodikov cilj o nezavisnosti, uz rizik da izbije novi rat u regionu.

Rusija, koja Dodika smatra branom pred bosanskim članstvom u NATO, pokazuje snažne manifestacije podrške za srpskog separatistu, koji je susreo Vladimira Putina najmanje šest puta od 2014. godine.

U ponedeljak, Dodik je potvrdio kupovinu oružja, o kojoj je prvo izveštavao sarajevski novinski sajt Žurnal, i rekao je tom prilikom da će on preduzeti i nove korake kako bi se policija naoružala za „borbu protiv terorizma“. „Reč je o, u potpunosti, zakonitoj akciji i mi nemamo šta da krijemo“, rekao je Dodik. „Tokom 20 godina mi nismo imali pravo da opremimo policiju, i sada smo odlučili da to učinimo.“

Visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni, Valentin Incko izrazio je svoju zabrinutost u vezi sa ovom pošiljkom. „Voleo bih da država raspolaže sa što je manje oružja moguće. Ako jedna strana pribavi ovu vrstu naoružanja onda će i druga strana želeti isto“, rekao je.

Diplomate u Sarajevu su navele da je federalna policija nedavno takođe kupila nekoliko stotina „dugih cevi“, no najveći deo policijskih snaga u kantonima u okviru federacije nosi samo pištolje.

Incko je izjavio da policija u njegovoj rodnoj Austriji raspolaže samo sa 400 komada dugih cevi širom cele država. „Normalnoj policiji ovako nešto nije potrebno“, rekao je.

Srpski lider je govorio u danu kada je položio venac na spomenik pokojnom ruskom ambasadoru u Ujedinjenim nacijama, Citaliju Čurkinu, koji je pre dve godine uložio veto na rezoluciju o kojoj se glasalo u Savetu bezbednosti. Ovom rezolucijom bi masakr u Srebrenici iz 1995. godine bio osuđen kao genocid.

Dodik takođe održava odnose sa Noćnim vukovima, ruskim motociklističkim klubom koji je čvrsto povezan sa Putinom. Ova organizacija je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država zbog svoje paravojne uloge u sukobu u Ukrajini.

U isto vreme, članovi paravojne grupe Srpska čast koju su uvežbavali Rusi, pojavljuje se na ulicama Banja Luke.

Srpski zvaničnici koji zagovaraju dobro naoružane policijske protivterorističke snage ukazali su na teroristički napad iz 2015. kada je napadnuta policijska stanica u Zvorniku, u Republici Srpskoj. Ovaj napad je izveo dvadesetčetvorogodišnji povratnik i bosanski musliman. Napadač, Nerdin Ibrić, ubio je srpskog policajca i ranio je dvojicu drugih pre nego što je likvidiran. Njegovi motivi ostaju nejasni. Ibrićevog oca je ubila srpska policija prvih dana etničkog čišćenja kojim je otpočet rat 1992. godine. No pošto je on glasno uzvikivao „Alahu akbar“ ocenjeno je da je reč o terorističkom napadu.

Incident je od tada korišćen kako bi se opravdalo izgrađivanje policijskih snaga. Prostrani protivteroristički trenažni centar vredan 4 miliona dolara (2, 8 miliona funti sterlinga) treba da se otvori u aprilu na mestu nekadašnje vojne kasarne Zalužani nedaleko od Banja Luke.

Godine 2015, ministar unutrašnjih poslova, Dragan Lukač, potpisao je ugovor o saradnji sa Moskvom prema kome je predviđeno da ruski specijalci obezbede protivterorističku obuku u RS.

Srpski opozicioni aktivista, koji je želeo da ostane anoniman, naveo je kako su ruski savetnici već došli u banjalučko područje i da će i Zalužani i planirani kargo terminal na lokalnom aerodromu biti eventualno upotrebljeni kao „humanitarni centar“ pod ruskim vođstvom.

Sličan centar u Nišu, u Srbiji, sumnjiče američke vlasti da predstavlja čvorište ruskih obaveštajnih operacija, kao što je pokušaj državnog udara u Crnoj Gori u oktobru 2016. godine.

Zapadni diplomata u Bosni su rekle kako za sada „nema čvrstih dokaza“ da Rusi uspostavljaju slično čvorište u Bosni. „No, mi pažljivo posmatramo“, dodao je ovaj diplomata.

Kurs Basuener (Bassuener), ekspert Političkog veća za demokratizaciju (Democratisation Policy Council) za Bosnu, izjavio je da je smanjenjem stabilizacionih snaga na svega 600 vojnika i odustajanjem od posleratne inicijative da se integrušu podeljene policijske snage u Bosni, Evropska unija stvorila vakuum koji će po svoj prilici ispuniti Rusija. „Sve dok barijere za ulazak ne postoje, mi ostavljamo vrata za prodor otvorenim“, izjavio je Basuener. „To je vapijući politički promašaj za koji još nismo platili cenu.“

Sa engleskog posrbio: Miloš Milojević

[1] Prim. M. M. Autori Gardijana očito nisu uvažili našu primedbu povodom prošlog članka o Republici Srpskoj u vezi sa podelom državne teritorije na entitete.

Izvor: Stanje stvari