Џулијан Боргер: Пошиљке оружја босанским Србима потпирују страхове ЕУ

Куповина хиљада нових пушака за полицију босанских Срба изазвала је забринутост у вези са намерама регионалне владе коју предводе сепаратисти и у вези са продубљеним руским утицајем у подељеној и економски заосталој држави

(Guardian, 13. 2. 2018)

Куповина хиљада нових пушака за полицију босанских Срба изазвала је забринутост у вези са намерама регионалне владе коју предводе сепаратисти и у вези са продубљеним руским утицајем у подељеној и економски заосталој држави.

Пошиљка 2.500 аутоматских пушака из Србије требало би да пристигне у марту у део [1] Босне који воде Срби, неколико недеља пре него што је заказано отварање новог тренажног центра. Очекује се да ту извесну улогу имају и руски саветници.

Оружје пристиже у време када је упитна дуготрајна стабилност Босне. Дејтонски мировни споразум окончао је сукоб у Босни пре нешто више од 22 године, тако што је земља подељена на два полуаутономна дела: на Републику Српску (РС) и на Муслиманско-хрватску федерацију. Споразум је окончао крвопролиће али је створио систем који фаворизује етнички засновану политику. Националистичке странке имају снажну контролу над позицијама моћи у одвојеним феудима, корупција буја, и земља има највишу званичну незапосленост младих на свету.

Раније овог месеца, Европска комисија је открила нову стратегију за регион. Овај документ је понудио путању ка чланству у ЕУ „засновану на заслугама“, али је у њему остало нејасно како Босна може да превазиђе дубоке структурне проблеме.

Српски активисти у цивилном сектору, централна босанска Влада у Сарајеву и западне дипломате верује да ће нову, тешко наоружану, полицијску јединицу употребити сепаратистички лидер босанских Срба Милорад Додик, како би оснажио своје позиције и како би застрашио своје противнике пред изборе у октобру.

Дугорочно, они страхују да би ове снаге могле бити употребљене како би се остварио Додиков циљ о независности, уз ризик да избије нови рат у региону.

Русија, која Додика сматра браном пред босанским чланством у НАТО, показује снажне манифестације подршке за српског сепаратисту, који је сусрео Владимира Путина најмање шест пута од 2014. године.

У понедељак, Додик је потврдио куповину оружја, о којој је прво извештавао сарајевски новински сајт Журнал, и рекао је том приликом да ће он предузети и нове кораке како би се полиција наоружала за „борбу против тероризма“. „Реч је о, у потпуности, законитој акцији и ми немамо шта да кријемо“, рекао је Додик. „Током 20 година ми нисмо имали право да опремимо полицију, и сада смо одлучили да то учинимо.“

Високи представник међународне заједнице у Босни, Валентин Инцко изразио је своју забринутост у вези са овом пошиљком. „Волео бих да држава располаже са што је мање оружја могуће. Ако једна страна прибави ову врсту наоружања онда ће и друга страна желети исто“, рекао је.

Дипломате у Сарајеву су навеле да је федерална полиција недавно такође купила неколико стотина „дугих цеви“, но највећи део полицијских снага у кантонима у оквиру федерације носи само пиштоље.

Инцко је изјавио да полиција у његовој родној Аустрији располаже само са 400 комада дугих цеви широм целе држава. „Нормалној полицији овако нешто није потребно“, рекао је.

Српски лидер је говорио у дану када је положио венац на споменик покојном руском амбасадору у Уједињеним нацијама, Циталију Чуркину, који је пре две године уложио вето на резолуцију о којој се гласало у Савету безбедности. Овом резолуцијом би масакр у Сребреници из 1995. године био осуђен као геноцид.

Додик такође одржава односе са Ноћним вуковима, руским мотоциклистичким клубом који је чврсто повезан са Путином. Ова организација је под санкцијама Сједињених Америчких Држава због своје паравојне улоге у сукобу у Украјини.

У исто време, чланови паравојне групе Српска част коју су увежбавали Руси, појављује се на улицама Бања Луке.

Српски званичници који заговарају добро наоружане полицијске противтерористичке снаге указали су на терористички напад из 2015. када је нападнута полицијска станица у Зворнику, у Републици Српској. Овај напад је извео двадесетчетворогодишњи повратник и босански муслиман. Нападач, Нердин Ибрић, убио је српског полицајца и ранио је двојицу других пре него што је ликвидиран. Његови мотиви остају нејасни. Ибрићевог оца је убила српска полиција првих дана етничког чишћења којим је отпочет рат 1992. године. Но пошто је он гласно узвикивао „Алаху акбар“ оцењено је да је реч о терористичком нападу.

Инцидент је од тада коришћен како би се оправдало изграђивање полицијских снага. Пространи противтерористички тренажни центар вредан 4 милиона долара (2, 8 милиона фунти стерлинга) треба да се отвори у априлу на месту некадашње војне касарне Залужани недалеко од Бања Луке.

Године 2015, министар унутрашњих послова, Драган Лукач, потписао је уговор о сарадњи са Москвом према коме је предвиђено да руски специјалци обезбеде противтерористичку обуку у РС.

Српски опозициони активиста, који је желео да остане анониман, навео је како су руски саветници већ дошли у бањалучко подручје и да ће и Залужани и планирани карго терминал на локалном аеродрому бити евентуално употребљени као „хуманитарни центар“ под руским вођством.

Сличан центар у Нишу, у Србији, сумњиче америчке власти да представља чвориште руских обавештајних операција, као што је покушај државног удара у Црној Гори у октобру 2016. године.

Западни дипломата у Босни су рекле како за сада „нема чврстих доказа“ да Руси успостављају слично чвориште у Босни. „Но, ми пажљиво посматрамо“, додао је овај дипломата.

Курс Басуенер (Bassuener), експерт Политичког већа за демократизацију (Democratisation Policy Council) за Босну, изјавио је да је смањењем стабилизационих снага на свега 600 војника и одустајањем од послератне иницијативе да се интегрушу подељене полицијске снаге у Босни, Европска унија створила вакуум који ће по свој прилици испунити Русија. „Све док баријере за улазак не постоје, ми остављамо врата за продор отвореним“, изјавио је Басуенер. „То је вапијући политички промашај за који још нисмо платили цену.“

Са енглеског посрбио: Милош Милојевић

[1] Прим. М. М. Аутори Гардијана очито нису уважили нашу примедбу поводом прошлог чланка о Републици Српској у вези са поделом државне територије на ентитете.

Извор: Стање ствари