Причу о Милоју Павловићу, хероју и директору Крагујевачке гимназије који је остао уз своје ђаке чије су животе узели нацистички куршуми и који је рекао “Пуцајте, ја и даље држим час” знају сви. Да је са друге стране, оне која је наредила и спроводила стрељање био такође један професор, али као зли негатив крагујевачког професора хероја, мало ко зна. Тај злотвор не само што је био професор, већ је био и свештеник – мајор Паул Кениг.
Ни 76 година након великог нацистичког злочина у Крагујевцу, када су 19, 20. и 21. октобра у знак одмазде за погибију 21 немачког војника у нападу партизана и четника код села Думаче, по принципу „100 за једнога“, стрељане хиљаде људи, не јењава бол и сећање на трагедију која је цео град завила у црно.
Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 22. октобра 2017. године.
Недужни мушкарци, жене и деца, изведени су из кућа, школа, покупљени по улицама, без разлога. Наредбу за грозоморну освету дао је командант Србије, генерал Франц Беме, а у дело је спровео командант 724. пука у Крагујевцу, мајор Паул Кениг, у цивилству професор теологије протестантске цркве. Међу више хиљада стрељаних, зла сила кукастог крста убила је 301 дете, од којих је 40 било млађе од 15 година.
– Суровост мајора Кенига, који је био свештеник и професор у школама у Аустрији, до данас ни после седам деценија није заборављена. Свештено лице које је требало да проповеда љубав, наду и веру погазило је своје учење и фанатично је веровало у злу политику.
На основу свега, историјских чињеница и докумената, он је злочин извршио по команди претпостављеног, али и због нацистичког уверења које је утемељено у књизи Адолфа Хитлера „Мајн кампф (Моја борба)“, у којој је изложена сва мржња према словенским народима како би се остварио сатански план да се њихове земље поробе и укључе у живот Трећег рајха – прича пуковник Жељко Зиројевић, историчар и председник крагујевачког СУБНОР-а.
Историјски извори кажу да је мајор Паул Кениг живот завршио у јужној Србији, да су га пронашли и убили партизани када је наставио свој крвави пут да се свети недужном народу. У селу Коњине код Лебана, Кенига су 19. новембра, само месец дана после крагујевачког масакра, опколили борци Јужноморавског партизанског одреда, којима је командовао Ратко Павловић Ћићко, шпански борац и народни херој.
– Током окршаја Паул Кениг је покушао да се укопа у стајско ђубре. Пронађен је са двогледом, пиштољем, личним документима – каже Зиројевић.
Гроб овог злочница данас се не зна. Иронијом судбине, такав злотвор завршио је живот тамо где му је и место, на ђубришту.
Сваке године откривамо још жртава
Броју жртава крагујевачког масакра нема краја, а сваке године се идентификују нови. Комисија СУБНОР-а Крагујевца доставила је Спомен-парку још 236 имена стрељаних која досад нису уписана. Тачан број жртава није познат. Немачки извори говоре о 2.300, док домаћи иду чак и до 7.000 убијених. Прота Драгослав Величковић у октобру 1941. записао је да је “данас у Крагујевцу стрељано 7.000 људи”. Лист „Борба“ и четнички извори наводе да је убијено преко 5.000 људи. Гласила Срба у САД помињу 4.000 жртава, а Милорад Томашевић, који је укопавао лешеве, наводи да је видео 30 великих и четири мала гроба, са више од 3.500 људи, без оних чија тела су породице однеле.
Аутор: Небојша Радишић
Извор: БЛИЦ
Везане вијести:
На данашњи дан: Немачки злочин у Крагујевцу
Мама, нисам крив што сам остао жив: Како је Мија Алексић …
Фашизам више није „ante portas“, него нам је у кући | Јадовно 1941.
One Response
Паула Кенига је убио Крељевски официр Милош Манојловић. Школовани официр у Русију. Милош Манојловић је убијен на Голом отоку. Посмртно је рехабилитован пре неколико година.