„Voli svoju zemlju u kojoj si se rodio i u kojoj živiš, jer ona je tvoja domovina, veli naša Biblija”, pribeleženo je za potonje generacije u „Spomenici poginulih srpskih Jevreja u Balkanskom i Svetskom ratu”. Potomci Srba mojsijevaca napisaše još i da su Jevreji, od kada su napustili svoju rođenu grudu, bili kroz sva vremena dobri građani, svuda kud ih je vodio put istorije.
Tako je to bilo i jeste i u zemlji Srbinovoj, u kojoj su Jevreji radili u miru na podizanju opštenarodnog blagostanja i borili se za vreme ratova, rame uz rame, hrabro, pored svoje braće Srba.
Bilo je Jevreja srpskih ratnika još u srpsko-turskim ratovima 1876–1878. godine, ali je ljubav Jevreja za srpsku zemlju došla do punog izražaja u balkanskim i Prvom svetskom ratu, kada su kao građani i vojnici, stari i mladi, primili svoju dužnost iskreno i sa samopregorom. Časovi tuge i bola, nemaštine i izgnanstva, kao i časovi radosti i slave, pobede i trijumfa, pri povratku u oslobođenu, proširenu, slavom ovenčanu i ujedinjenu otadžbinu bili su zajednički svima, bez razlike.
Među njima pamte se i braća Davičo, dva Haima, obojica iz čuvene i otmene porodice, koja je davala istinite rodoljube. Od rane mladosti vaspitavani su u spartanskom duhu, a kuća i škola dali su im porodičnu kulturu i solidnu spremu.
Haim M. Davičo je bio rezervni pešadijski kapetan, komandant 1. bataljona Sedmog pešadijskog puka trećeg poziva, njegov brat od strica Haim I. Davičo, srpski narednik, inače nastanjen u Beču, dolazi u Srbiju i učestvuje u borbama na Adi Ciganliji, gde biva kontuzovan, ali učestvuje u svim daljim borbama protiv neprijatelja sve do opšteg povlačenja 1915. godine. U Ljum-kuli biva zarobljen, ali se i tu ističe srpskim rodoljubljem i moralnim otporom prema neprijatelju do te mere da ga, kao zarobljenika, neprijateljske vlasti osuđuju na smrt. Kazna mu je u poslednjem trenutku preinačena na prisilni rad pod zemljom.
Haima M., kojeg je po navodima iz Spomenice odlikovao čelični karakter i inteligencija, borio se još u balkanskim ratovima, kao pukovski ađutant i zamenik komandanta bataljona, a iz Velikog rata ostade upamćen po protivnapadu sa svojim bataljonom da bi oslobodio druga dva svoja puka koje su Austrijanci zarobili.
Mnogobrojna austrijska vojska napala je da probije srpski front Kosmajske položaje, koje su branili, hrabro i uporno naši trećepozivci. Nekoliko bataljona je delom bilo izbačeno iz stroja, a delom zarobljeno. Tada je Haimu M. poveren težak, častan zadatak – da veštim manevrisanjem uspori brzo neprijateljevo napredovanje, do dolaska pomoći.
Sa Davičom na čelu bataljona, neprijatelj je odstupio u neredu, a naši zarobljeni bataljoni su spaseni, beleži Spomenica. Hrabri komandant nastupao je sve dalje, predvodeći lično svoje ljude i kad je pobeda bila sigurna, u poslednjim borbama Haim M. pada izrešetan neprijateljskim kuršumima na Ravnom gaju 25. novembra 1914. godine. Privremeno je sahranjen u Mladenovcu, odakle su njegove kosti prenesene u Beograd i položene na Jevrejskom groblju, u ratničkoj parceli.
Izvor: POLITIKA
Vezane vijesti:
ČUJTE, SRBI: Đura Perović, vitez slobode
Priče iz Velikog rata: E, neka si mi sine, živ i zdrav, ja sam ti otac