Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
«Урадили смо филм који смо успели да прикажемо у српској метрополи, у Београду, и наравно да то представља задовољство, поготово што је дошао неочекивани број људи», каже за NewsFront — Србија господин Душан Ј. Басташић, оснивач удружења грађана «Јадовно 1941.» о промоцији његовог филма «Крст над јамом».
Удружење „Јадовно 1941.“ од 2009. године посећује, истражује и обнавља сећање на места масовног злочина и српског страдања у комплексима хрватских усташких логора.
«То велико страдање током Другог светског рата од стране НДХ и њених војних формација је битно одредило животне путеве потомака жртава. Само на подручју логора Јадовно од 40 000 жртава има огромни број потомака. То значи да је велики број људи који су одрастали без прадеда, без деда, без очева који су тамо убијени. Тако једно болно историјско искуство јако утиче на животни пут тих потомака. Зато мислим да је јако важно да ту идентитетску карику која указује на наш српски православни идентитет озвучимо и да на адекватан начин прикажемо», објашњава наш саговорник задатак своје организације.
«Те жртве су убијене само зато што су били православни и зато што су били Срби», подсећа он.
«Све наше деловање је усмерено и на превенцију геноцида… Ми и данас видимо да је у Хрватској та идеологија, која је узроковала страшно страдање још увек жива и она је све гласнија од уласка Хрватске у ЕУ. И јасно је да постоји опасност да се тако нешто страшно што се десило догоди поново».
Упитан о подацима о броју жртава, каже да се организација првостепено бави характером злочина а не «бројкама». Као пример навео је расправе између Србије и Хрватске око броја жртава у Јасеновцу.
«Српска историјографија презентује негде 700 хиљада жртава што је ужасно велика бројка, а са Хрватске кажу да је их било 70-90 хиљада. И страшно је да се у томе заборави да је и 80 хиљада огроман број».
Кад идемо тамо, полиција нас чува, говори Басташић. Зашто што тамо има људи којима се то не свиђа јер они сматрају да су то лажи да се то тамо десило.
«И њих се може разумети јер они нису могли то учити у школи».
«У Немачкој је процес денацификације је почео 45. године. Почело је суочавање немачког народа са тим злочином који су починили према Јерверјима а и православцима — Србима, Русима и тако даље. Они су се суочили с тиме, прошли катарзу и сада није никакав проблем да рецимо потомци јеверјских жртава долазе у Немачку, и Немачка чак подржава рад таквих организација».
Извор: НОВИНСКИ ФРОНТ
Везане вијести:
Премијера филма „Крст над јамом“
КРСТ НАД ЈАМОМ: Памтиш ли Србине црвену ријеку што нам из груди тече?!
Филм „Крста над јамом“ представљен у Београду
Бећковић: Пописати имена Срба страдалника
Приказан документарни филм „Крст над јамом“
Документарни филм „Крст над јамом“ 10. маја у Бијељини
