Дубровачка Грађанска Музика основана jе 1878. Иво Чижек био jе капелник музике пуних тридесет година до 1925. Музика jе приликом прослављања српских победа у балканском рату свирала Чижеков марш „Весела Србадиjа”. Аустро-Угарска власт jе забрањивала извођење Чижекових композициjа због њиховог патриотског карактера. (1) Приликом прославе седамдесетог рођендана Мо Ива Чижека у листу „Дубровник“ 1937. истакнуто jе : „Име г. Чижека уско jе везано са предратним политичким животом у Дубровнику. Као капелник Српске музике, ниjе се испољавао само са ваљаношћу и трудом да Српска музика постигне ону високу умjетничку висину коjу jе доиста и постигла до завидности, већ jе као њен капелник, морао да заjедно са многим Србима Дубровчанима, нарочито Србима католицима, окуси разне шикане ондашњих аустриjских власти. Али га то никад ниjе омело да попусти у своме труду и настоjању око напретка ове српске установе, коjа jе, у оно доба, осим свог умjетничког смисла вршила са успjехом и задатак подржавања и буђења народне свиjести, коjу су са свих страна угрожавали.“ (2) Први слет Српске соколске жупе на Приморjу одржан jе 12. 10. 1913. у Дубровнику. Слет jе почео поворком из Дубровника ка вjежбалишту у Грушком пољу. Дубровачка Грађанска Музика предводила jе соколску поворку. (3)
У листу „Дубровник“ обjављен jе говор Божа Хопе одржан у дубровачком српском певачком друштву „Слога” 1940. приликом прославе 22. годишњице доласка српске воjске у Дубровник 13.новембра 1918. : „на грушкоj станици и добрим дjелом грушког пута, сила одушевљеног народа нестрпљиво ишчекивала долазак наших хероjа; … др. Петар Чингриjа … добродошлицом поздравио Биjеле Орлове, … затим непрегледна поворка кренула за воjском пут града, уз веселу попиjевку и свирање Српске грађанске музике, кличући Краљу Петру и српскоj воjски“. (4)
На инициjативу Боже Банца дубровачки Срби реактивирали су 1928. Дубровачку Грађанску Музику. Приликом прославе пробоjа Солунског фронта у Београду 7. октобра 1928. у поворци народних делегациjа учествовали су Дубровачка Грађанска Музика и сељаци из Боке Которске. Поворка jе прошла центром Београда од цркве Светог Саве до Калемегдана.(5)
Дубровачка Грађанска музика приредила jе забаву новембра 1937. Пре забаве музика jе обишла Дубровник свираjући. На академиjи учествовали су: Олга Вукмировић jе певала уз пратњу клавира гђе Беговић. Бас-баритон Бранка Хопе певао jе уз пратњу на клавиру Мо Роговски. Декламациjа маленог Миодрага Стошића „Славноj Југославиjи” изазвала jе буру одобравања. Музика jе отсвирала марш од Г. Повиа „Биjели орао”. Затим Српска Синфониjа I и II део од капелника Повиа. Лист „Дубровник” jе истакао да су овим дугим и тешким комадом и капелник Повиа и музичари показали напредак и доказали да имаjу у себи музикалног смисла те воље да се и даље у том правцу развиjаjу. (6)
Дубровачка Грађанска музика jе новембра 1937. у очи дана св. Цецилиjе заштитнице музике, славила своjу славу. Обишла jе Дубровник свираjући патриотске маршеве, а увече jе одржала заjедничку вечеру свих своjих извршуjућих чланова у друштву са управом и неколико извршуjућих чланова старе гарде. Заjедничка вечера одржана jе у Дубровачком Радничком Друштву. У друштву извршуjући чланови су били углавном радници, Срби и Хрвати. У листу „Дубровник” истакнуто jе да Хрвати у установи ниjесу попустили пред обећањима коjа су им долазила, само да би се одрекли сарађивања у Дубровачкоj грађанскоj музици. Лист „Дубровник” jе истакао за музику да : „установи, коjа jе у свим потребним моментима знала да даде доказа о љубави према рођеноj браћи, и коjа jе због тога била и остала понос правог Дубровника”. (7)
За прославу 1 децембра 1937. Дубровник jе био искићен заставама. Прославио jе Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком Грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла jе град и предграђе Пиле. Било jе много омладине. Поворка jе завршила пред Краљевим Двором, где jе био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва jе говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник jе био Анте Анић, конзул у пензиjи. На сам Дан Ослобођења уjутро су мjесне музике обишле градом свираjући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мjесним црквама благодарења, а после њих воjска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана jе у Дому сокола свечана конференциjа, на коjоj jе присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Раjачић рецитовао jе jедну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило jе свечано соколску заклетву. На краjу jе отпевано „Хеj Славени”. Увече jе била забава у Официрском Дому. (8)
Уочи Видовдана 1938. Дубровачка Грађанска Музика одржала jе променадни концерт након кога jе обишла град свираjући маршеве. На Видовдан одржани су помени у свим мjесним црквама за душе палих хероjа. Увечер jе, Дубровачка Грађанска Музика обишла град и предграђе, свираjући маршеве. У школама су одржана предавања о значаjу Видовдана и подељене су школске сведоџбе. (9)
На Ускрс 1938. одржан jе први музички фестивал у Бондином театру у Дубровнику. Прво вече наступао jе Златко Балоковић, друго вече Загребачки квартет а треће вече Музика Краљеве Гарде. Оркестар Гарде свирао jе дjела Остерца, Милоjевића, Готовца и Чаjковског. Музици Гарде предан jе виjенац Дубровачке Грађанске Музике. У свом говору гђца З. Доминковић истакла jе : „Дубр. Грађ. Музика као наjстариjа музичка установа овога града, из братског осjећања и дубоког поштовања коjега jе увиjек, а нарочито приjе рата, гаjила за све што jе долазило из братске Србиjе а данас из Уjедињене Југославиjе – братски и срдачно поздравља Музику и Орхестар Краљеве Гарде и честита одличан успjех коjи jе постигнут на овоj лиjепоj умjетничкоj манифестациjи наше земље”. Четврто вече наступила jе Загребачка филфармониjа и Златко Балоковић. Ово jе било опроштаjно вече, те су том пригодом дубровачке националне установе поклониле Златку Балоковићу кип Св. Влаха и копиjу слике Марка Мурата „Цар Душан Силни у Дубровнику”, у сребрном оквиру. Предаjући поклон Балоковићу Смиља Везић-Бердовић истакла jе : „Дубровачке националне установе, коjе у овом Граду претстављаjу осам децениjа непрекидног културног рада и стварања, честитаjу Вам Ваш умjетнички jубилеj…. Поклон коjи Вам националне установе Дубровачке чине овом пригодом претставља два значаjна момента : Св. Влаха хиљадугодишњег чувара старе и слободне Словинске Дубраве, а копиjа слике Марка Мурата jедну од наjзначаjниjих страница у животу Републике Дубровачке, када су jеднокрвни сенатори, са краљевским почастима, примили … Душана Силног, да и на вањски начин покажу да га примаjу као брата и издваjаjу из реда обичних савезника, коjи никада ниjесу имали срећу да, попут Душана, закораче уз степенице Кнежевог Двора”. (10)
На откривање споменика ,,Хероjима за слободу” у Требињу из Дубровника jе кренуло око 500 људи. Сва национална друштва са своjим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. Дубровачка Грађанска Музика jе 10. септембра 1938. обишла улице Требиња свираjући на уранак. Јован Дучић jе свом мjесту поклонио споменик као знак захвалности требињцима коjи су прошли кроз аустриjске затворе за време Првог светског рата, и њих 77 што поубиjано што повjешано. Истог дана положен jе камен темељац нове гимназиjе. У свом говору председник владе Стоjадиновић jе истакао : ,,Кад сам пролазио кроз Дубровник, коjи jе памећу своjом у прошлости надмудривао Исток а вjештином своjом успио да се бори и у умjетности и у трговини са другим западним државама, jа сам научио и то да jе, као Дубровник исто тако и Требиње и околина, краj великих госпара и великих пjесника.” Свечаност су увеличали и привукли пажњу Дубровачка Грађанска Музика и дубровачки ,,лумбардиjери” са своjим ,,тромбунима” коjи су ,,пуцали како мали топови”. Сутрадан уjутро музика jе отишла за Никшић, гдjе jе увеличавала свечаност 60-годишњице Ослобођења Никшића и отварања нове железничке пруге Билеће – Никшић .(11)
Дубровачка Грађанска Музика jе поводом обележавања 550 годишњице боjа на Косову извела у предвечерjе Видовдана jуна 1939. на плаци краља Томислава програм : 1.Југословенска химна; 2.Чижек: „Хеj трубачу с боjне Дрине” марш; 3. Јенко : „Косово”, увертире; 4. Сметана : „Продана невеста”, велики потпури; 5. Петровић : „Звуци испод Ловћена”, српски потпури; 6. XIX кл. Марш.(12)
Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске бановине и додељен новоствореноj Бановини Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj искористио своjу власт да jош више прогони Србе, jугословенске националисте и соколе. Дубровачка Грађанска Музика поднела jе приjаву Претстоjништву Градске полициjе у Дубровнику да ће 13. 11. 1939. музика друштва, праћена бакљама, поздравити Команду Места и обићи свираjући градом и предграђем, у славу обљетнице доласка ослободилачке српске воjске у Дубровник. Прослава jе забрањена и то из следећих разлога : „Прилике, коjе владаjу уопће а нарочито оне у Дубровнику искључуjу могућност, да би приjављена ноћна прослава протекла у миру и реду. …а да се онемогуће е в е н т у а л н а дjела неодговорних лица, да ову прославу у ноћно доба искористе у своjе недозвољене сврхе, одлучено jе у интересу jавног мира, реда и поретка, … с тим више, jер jе то у складу са наjвећим државним интересима. “ Као део прославе одржано jе само благодарење за краља и воjску у српско-православноj цркви св. Благовештениjа, и предавање у Соколани. (13)
Лист ,,Дубровник” писао jе о припремама за прославу 1 децембра 1939. у Дубровнику. На дан Уjедињења одржавана су у богомољама свечана благодарења за срећу народа, коjи jе послиjе толико мука, напора и борби постигао своj циљ, своjе уjедињење. Удружења Соко, Нова Југославиjа и Дубровачка Грађанска Музика присуствовали су са своjим заставама и са свим своjим члановима благодарењима. Након благодарења поменута удружења, предвођена музиком, заjедно са родољубивим грађанством ишла су ,,између врата од Пила”, и ту полагала виjенце на спомен-плоче подигните онима коjи су своj живот жртвовали за слободу и уjедињење. После тога одржавала се у Соколани свечана сjедница. Увече Дубровачка Грађанска Музика обилазила jе град те jе том приликом приређивана бакљада. Соколско друштво у Дубровнику приређивало jе 2 децембра свечану академиjу. (14) Дубровчани су прославили Дан Уjедињења, 1 децембар 1939. и поред свих техничких сметњи власти ХСС у Дубровнику. Град и предграђе били су искићени заставама. На благодарења у црквама било jе броjно грађанство уз присуство воjних и цивилних власти. За време благодарења пред католичком катедралом и православном црквом била jе построjена воjска и чланови Нове Југославиjе. Соколска музика предводила jе и jедне и друге. После благодарења одржана jе у соколани свечана сjедница, и нови чланови су положили свечану заклетву. После свечане сjеднице упркос техничким сметњама коjе су имале сврху да омету сваки вањски знак манифестациjе, формирана jе поворка Дубровчана предвођена соколском музиком. Пред поворком су ношена четири виjенца, коjа су положена на спомен-плоче у вратима од Пила. Поворку су сачињавали чланови сокола са своjом заставом, чланови Нове Југославиjе са барjаком, те мноштво дубровчана, коjи се затекоше на улици, jер jе већина њих мислила да због техничких сметњи неће бити никакве jавне манифестациjе. У поворци jе узело учешћа преко 2.000 грађана. Поворка се зауставила у вратима од Пила, гдjе су на спомен плоче положени виjенци, а предсjедник Нове Југославиjе, кап. Нико Папа одржао говор упућен омладини, коjа jе баш тог дана у Дубровнику показала и своjим броjем и своjом одлучношћу, да не постоjи техничких сметњи када хоће jавно да се изрази љубав према народу и држави. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наша дична омладина заслужуjе овом приликом не само признање већ наjвећу похвалу.” Након говора кап. Папе кликнуло се jе по три пута Слава краљу Уjединитељу и Живио младом краљу Петру II и Југославиjи. После тога поворка jе прошла у потпуном реду преко плаце краља Петра до у Соколану (Спонза). На плаци краља Петра поворка jе одала почаст заставама. У коментару листа ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,… да у ,Дубровнику – краj свих зала – jош се у пуноj снази одржава дух љубави према Краљу и Отаџбини, да му таj дух ниjесу могле да умање ни ново повучене границе коjе су га бациле у jедан неиздржив и неприродан положаj у политичком и привредном правцу.”(15)
Дубровачка Грађанска Музика била jе друштво аматера, углавном радника. Своjим свирањем подизала jе народну свиjест код грађана Дубровника. Њена делатност ниjе била ограничена само на Дубровник, већ jе обележаваjући значаjне догађаjе, свирала у Београду, Требињу, Никшићу … .
Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историjу Србиjе
Напомене :
1. Српска друштва и установе у Далмациjи, Дубровнику и Боци-Которскоj, стр.191-193, „Дубровник календар за просту годину 1899”, Уредио А.Фабрис, Год.III,у Дубровнику, издање и наклада Српске Дубровачке штампариjе А.Пасарића 1898;Милан Ж. Живановић, „Дубровник у борби за уjедињење 1908-1918,” Београд 1962, стр. 75;
2. „Седамдесетгодишњица Ма Ивана Чижека”, „Дубровник”, 2 фебруара 1937, бр. 1, Дубровник, стр.3;
3. ,,Соко”, Новембар 1913, бр. 11, Год. III, Њуjорк, стр. 268;
4. Божа Хопе, „Долазак ослободилаца у Дубровник ”, „Дубровник”, 30.новембра 1940, бр.47, Котор-Дубровник, стр.3;
5. Софиjа Божић, ,,Срби у Хрватскоj 1918-1929”, Београд 2008, стр. 309, 310;„Југословенски соколски календар 1930“, у Љубљани 1929, стр. 80;
6. „Забава Дубр. Грађ. Музике”, бр.43, „Дубровник”, 20 Новембар 1937, Дубровник, стр.3;
7. „Слава наше Музике”, бр. 44, „Дубровник”,27 Новембар 1937, Дубровник, стр.3;
8. „1 Децембра”, бр 45, „Дубровник”, 4 децембар 1937, Дубровник, стр.3
9. „Видов дан”, „Дубровник”, бр.26, Дубровник, 2 jула 1938,стр.3;
10. „Први музички фестивал”, „Први „Музички фестивал” у Дубровнику”, „Дубровник”, бр. 16, Дубровник, 23 априла 1938, стр.4;
11. Излетник, ,,Славље у Требињу”, ,,Дубровчани на прослави у Требињу”, „Дубровник”,бр. 37, Дубровник, 17 септембра 1938, стр.2,4;
12. “Пригодом 550-огодишњице боjа на Косову”, 24 jуна 1939, „Дубровник”, бр.25, Дубровник, стр.3;
13. „13 новембра”, „Благодарење”, „Дубровник”, 18 новембра 1939, бр. 46, Дубровник, стр. 4;
14. ,,1 децембра”, „Дубровник”, бр. 48, 2 децембра 1939, Дубровник, стр. 4;
15. ,,Прослава 1 децембра”, бр. 49 „Дубровник”,9 децембар 1939, Дубровник, стр.4;