ДРАГИНАЧКА ТРАГЕДИЈА

Током jула и августа 1941.године Драгинац jе поред других већих места из ближе и даље околине у Западноj Србиjи попут Лознице, Бање Ковиљаче, Крупња, Баjине Баште, Ужица,… био териториjа ослобођена од немачког окупатора. Талас устанка и народног отпора се ширио и ова териториjа jе сваким даном бивала све већа.

Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. октобра. 2015. године.

У намери да на тим просторима поново заведе окупациону власт немачки воjни врх jе донео одлуку да се устанак зау- стави и угуши. У том циљу за главнокомандуjућег немачких воjних снага у Србиjи постављен jе генерал Франц Беме а непосредно извршење задатка поверено jе 342.пешадиjскоj дивизиjи коjа jе повучена са фронта у Францускоj и 125.пеш- адиjском пуку коjи jе пре тога био ангажован у Грчкоj. 342.пешадиjска дивизиjа jе представљала jедну од наjелитниjих и технички наjопремљениjих дивизиjа Вермахта. Формирана jе по специjалним критериjумима у Франкфурту. Командант дивизиjе jе био доктор и правник генерал-лаjтнант Валтер Хингхофер.

Окупљање свих делова ових воjних формациjа на подручjу Срема jе окончано 21.септембра. Истог дана генерал Франц Беме им jе упутио наредбу де се убрзано припреме за прелазак преко Саве и напад на главну устаничку област.

Упоредо са пребацивањем људства и технике на задате полазне положаjе официри и воjници ових jединица добиjаjу и конкретна и jасна упутства како да реализуjу постављени им задатак.

У наредби начелника Штаба Врховне команде немачких оружаних снага, генерал-фелдмаршала Вилхелма Каjтела издатоj 16.септембра између осталог стоjи и „… б) Да би се немири угушили у почетку, мораjу се при првоj поjави без одлагања применити наjоштриjе мере, да се на таj начин силом спроведе ауторитет окупационе силе и спречи даље ширење. При томе имати у виду да jедан човечиjи живот у дотичним земљама често не вреди ништа и да се застрашуjуће деjство може постићи само необичном свирепошћу. Као одмазда за jедан живот немачког воjника мора се у тим случаjевима узети као опште правило, да одговара смртна казна 50-100 комуниста. Начин извршења смртне казне мора jош поjачати застрашуjући ефекат.“

Харолд Турнер, Шеф Управе Штаба генерала Бемеа, jош jе прецизниjи у наредбама и предлозима мера „..Што се тиче акциjе чишћења сматрам, да jе већ из разлога престижан, потребно да се краjњом безобзирношћу поступи бар у jедном месту, како би се овим примером застрашили остали делови Србиjе… Деца и жене одржаваjу везу и стараjу се о снабдевању. Према томе мора искусити казну целокупно становништво, а не само мушкарци.“ У истом смислу и „…Комунисте коjе заробите у борби, треба начелно у циљу застаршивања, на лицу места стрељати или обесити. Насељена места коjа се мораjу заузимати борбом, треба спалити, исто важи и за куће из коjих се пуцало на трупе. Одмазду за претрпљене губитке треба да изврши jединица коjа их jе имала: за сваког убиjеног немачког воjника да стреља 100 а за сваког рањеног 50 заробљеника или талаца. Стрељане намерно закопавати на усамљеним местима, спречити стављање крстова на гробове и украшавање истих – да се не ствараjу српска светилишта, (ходочашћа).“

Постављени jоj задатак 342.дивизиjа почиње реализовати већ 24.септембра у Шапцу где њени припадници хапсе сво мушко становништво старости од 14-70 година и спроводе га преко Саве у логор у Јарак.

Први озбиљниjи продор на „слободну териториjу“ извршен jе 27.септембра преласком преко Саве код Шапца и Мачванске Митровице.

Од тада и даље на свим правцима свог деловања припадници 342.дивизиjе и придодатих jоj jединица педантно спроводе наређења и упутства своjих претпостављених: Хапсе мушко становништво и спроводе га у логоре. Неке, већ на лицу места, поjединачно или у групама стрељаjу. Упоредо, сакупљаjу летину и стоку и прослеђуjу их у сабирне центре. Насеља у коjима су имали оружане сукобе са устаницима спаљуjу.

ДРАГИНАЧКА ТРАГЕДИЈА

У Драгинац прве немачке трупе су дошле 11.октобра око 11 часова. Тог и следећег дана нису испољавали неприjатељство према становништву Драгинца и околних насеља у коjа су одлазили. Спалили су само куће од неколико људи за коjе су утврдили да су учествовали у борбама.

Локалном мушком становништву су путем летака коjе су бацали из авиона али и путем курира и виђениjих људи коjе су слали у народ поручивали да треба да дођу у Драгинац и узму „Обjаве“ са коjима се касниjе могу слободно и без икаквих проблема кретати.
Лаковерни су се одазивали позиву долазили у Драгинац али нису добиjали никакве обjаве већ су одмах хапшени и затварани.“

Масовно стардање народа овог дела Јадра почиње тринаестог октобра. Тог дана ИИ батаљон 698.пука jе извршио операциjу чишћења Цера и Иверка. Припадници ове jединице су кренули уjутро из Драгинца фронтално преко Јарербица и Великог Села према Иверку и даље према Јошеви и Јадранскоj лешници. Уз пут су купили сво мушко становништво и водили их са собом. Заробљенике су истог дана увече спровели назад у Драгинац.

Прво масовно убиjање у Драгинцу jе извршено тринаестог октобра, поподне, када jе од затвореника похапшених тог и претходног дана издвоjена група од око 120 људи и стрељана на десноj обали речице Трнавице, испод Нинковића дућана. Стрељање преосталих затвореника настављено jе и наредна два дана, четрнаестог и петнаестог октобра.

Са посебном жестином немачки воjници су оваj посао обављали после пораза на Гаjића стени, односно после борбе

са устаничким снагама у коjима су према њиховим воjним извештаjима имали губитке од осам погинулих и тридесет рањених воjника и официра.

Примењуjући раниjе утврђену квоту да се за убиjеног немачког воjника стреља сто а рањеног педесет Срба требали су за одмазду убити укупно 2300 људи.

Пошто у Драгинцу нису имали толико затвореника и пошто квота ту ниjе могла бити намирена немачки воjници су у четвртак 16.октобра кренули у чишћење Симиног Брда, Филиповића, Великог Села и Јаребица где jе пешадиjа била поjачана и тенковима. У овом походу убиjали су све живо на што су наилазили, од немоћног старца до беба у колевкама. Убиjана jе стока и остале домаће животиње. Домаћинства су спаљивана. Исту судбину доживело

jе становништво Корените седамнаестог и Цикота деветнаестог октобра.

Убиjали су на све начине од поjединачног упуцавања до масовних стрељања, од убиjања метком до клања деце пред родитељима и до вађења беба из утробе маjке, баjонетом.

У овим случаjевима жртве нису ни броjане нити евидентиране. Поред домаћег становништва у овим селима jе убиjен и велики броj избеглица из Славониjе, Срема и Мачве а коjи се бежећи испред немачке воjске ту сместио код родбине и приjатеља. Због тога броj жртава у Драгинцу и околини никад и ниjе могао бити утврђен са потпуном тачношћу.

Страдања народа овог краjа, од пљачке и отимања имовине преко малтретирања и силовања до убистава jе било и даље до краjа рата али у много мањем обиму.

У ЗНАК СЕЋАЊА

Велики броj убиjених у Драгинцу породице су неколико дана после одласка немачке воjске ископале и сахраниле на своjа породична или сеоска гробља.

Посмртни остаци преосталих су 25.jуна 1963.године пренети у заjедничку спомен костурницу коjа се налази на оближњем брежуљку поред Јадра.

Изнад костурнице уздиже се споменик невино побиjеном становништву овог краjа, рад академског ваjара и сликара Остоjе Горданића Балканског на коме пише: „Зверска одмазда извршена над вама учврстила jе решеност наших народа да се одлучно и до краjа боре за своjу слободу“.

У знак сећања на жртве стрељане у Драгинцу и околним насељима у октобру 1941.године, Скупштина Социjалистичке Републике Србиjе jе донела Одлуку коjом се „Споменик и костурница стрељаним жртвама“ проглашаваjу Непокретним културним добром од великог значаjа.

У складу са тим и Драгинац стиче статус Знаменитог места и такође ужива заштиту као Непокретно културно добрo.

Извор: MEMORIJAL DRAGINAC

Везане виjести:

Календар геноцида: 14. октобар 1941. Годишњица страдања …

Лозница: Дан када су Немци стрељали 3.000 цивила, међу њима …

Бранко Жуjовић: Ако Европа нема, традициjа има алтернативу …

Одмазде окупатора – Jadovno 1941.

ИЖИВЉАВАЊЕ НЕРАЗУМНОГ ЏЕЛАТА НАД ЖРТВАМА …