Dragana Trifković: Hvala svetom caru Nikolaju

Izlaganje Dragane Trifković na beogradskom okupljanju učesnika Jubilarnog sveslovenskog sabora povodom stogodišnjice od početka Oktobarske revolucije, a pod geslom „Pamtimo i slavimo svetost pravoslavnog cara“

Okupili smo se danas da obeležimo stogodišnjicu početka stradanja pravoslavnih crkava i zemalja Rusije i Srbije od komunističke revolucije.

Dvadeset petog oktobra 1917. godine u 21:45 sa krstarice Aurora je ispaljen plotun, kojim je započet napad na Zimski dvorac i započeta Oktobarska revolucija.

Maskota te revolucije bio je Vladimir Uljanov, poznatiji pod pseudonimom Lenjin.

Cilj te revolucije bila je Rusija i ruski pravoslavni narod, zbog čega su boljševici postavili sledeći zadatak: ubiti Boga, ubiti monarha i ubiti duh jednog naroda.

Iako je od tada prošao čitav vek, ciljevi i zadaci su ostali isti, kao i napori zapadnog sveta da se konačno i za sva vremena obračunaju sa pravoslavljem i sa ruskim narodom, koji to pravoslavlje nosi u sebi.

Tako možemo čuti od zapadnih zvaničnika da je najveća pretnja današnjice pravoslavna Rusija, a ne ISIL, teroristi ili ekstremisti bilo koje druge pripadnosti. Iako Rusija nikoga ne napada i nikome ne preti.

Oktobarska revolucija je najveća ruska katastrofa u istoriji. U poslednjem trenutku, samo zahvaljujući Božijoj milosti, Rusija je dobila šansu da vaskrsne iz sovjetizma i da se vrati sebi.

Mi danas opet vidimo pravoslavnu Rusiju, koja je podigla svoju glavu i koja spira blato sa pravoslavnih zvona, koja su davno bila bačena.

Vidimo Rusiju koja se vraća svojim korenima, svojoj istoriji, tradiciji i kulturi, i koja se svim sredstvima bori protiv propagande, laži i falsifikovanja, kojima je izložena.

Da se vratimo svetom caru Nikolaju i nama. I danas čujemo zlonamernike ili neznalice, koji postavljaju pitanje: A kada je to nama Rusija pomogla i kako je to nama Rusija pomogla?

Rusija nam je pomogla uvek kada je bila u prilici da nam pomogne, često i onda kada nije bila u prilici da nam pomogne, a sve i da nam nikada nije pomogla, nikada nas nije napala, bombardovala preumnjavala, satirala.

Dan uoči objave rata Srbiji od strane Austrougarske, car Nikolaj nam je poručio:

„Budite uvereni da Rusija neće napustiti Srbiju.“

Rusija je na ličnu inicijativu cara, rešila da uđe u rat, ako Austrougarska napadne Srbiju, iako su ga mnogi generali opominjali cara da Rusija nije spremna za rat.

Kada je počeo Prvi svetski rat Rusija je slala oružje i municiju, humanitarnu pomoć, lekove, ali i ruske dobrovoljce da se zajedno sa nama bore protiv agresora.

Nakon pobeda na Ceru i Kolubari, srpska vojska je bila prinuđena na povlačenje. Usledila je užasna golgota preko Albanije, gde su na zaleđenim putevima stradali mnogobrojni Srbi. Kada je srpska vojska iscrpljena, gladna i polumrtva, konačno stigla na jadransku obalu, doživela je veliko razočaranje. Takozvani saveznici Englezi i Francuzi nisu poslali brodove za transport i nisu želeli da pruže pomoć Srbiji.

Ruski car je uputio pismo saveznicima: „Ukoliko se srpska vojska odmah ne izbavi iz Albanije, Rusija raskida savez sa Antantom i sklapa separatni mir sa Nemačkom.“

Tek pod ucenom stiže spas, i čuvene francuske lađe. Zapravo je Rusija bila jedini saveznik i prijatelj Srbije u Prvom svetskom ratu.

Vaskrsla srpska vojska je pokazala ogromnu hrabrost i snagu ostvarivši najslavnije pobede. Srbija je pretrpela najveće gubitke od svih zemalja koje su učestvovale u Velikom ratu, izgubivši trećinu stanovništva. Sa druge strane, Rusi su u Velikom ratu izgubili sve, i carstvo i cara.

Cena ulaska u rat bila je previsoka, uključujući građanski rat i nametnutu komunističku ideologiju, koja je ostavila nesagledive posledice na ruski narod. Vladika Nikolaj Velimirović je zapisao: „Veliki je naš dug pred Rusijom. Može čovek da duguje čoveku, može i narod-narodu. No, dug kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. toliko je velik da njega ne mogu da vrate ni vekovi ni pokolenja. To je dug ljubavi, koja vezanih očiju ide u smrt, spasavajući bližnjeg svog. Sam Hristos je rekao da nema veće ljubavi od one kada neko polaži dušu svoju za prijatelje svoje. Ruski car i ruski narod, stupajući nepripremljeni u rat za odbranu Srbije, nisu mogli da ne znaju da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj, nije posustala pred opasnošću i nije se uplašila od smrti“.

Večno hvala svetom caru Nikolaju Drugom, zaštitniku srpskog naroda, i svetoj Rusiji.

U Beogradu, 25. oktobra 2017.

Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije

Izvor: Stanje stvari

Vezane vijesti:

Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu | Jadovno 1941.

Otkrivena spomen-bista caru Nikolaju Drugom Romanovu …

Rusiji, s ljubavlju | Jadovno 1941.