Драган Ј. Пејановић: Убијени од усташа

Ноћу, 16 априла 1941 године, у вријеме уласка Њемаца и Талијана у Мостар, мој дјед Драго је као чин личног протеста против окупације истакао заставу Краљевине Југославије на димњак термоелектране рудника угља у Мостару, гдје је радио као машин-бравар. Послије тога је више пута одвођен у усташку полицијску станицу у Мостару на саслушавање. Посљедњи пут је ухапшен на послу 26.јула 1941. године и након пар дана боравка у станици пребачен у градски затвор Ћеловина.

У том времену неколико пута је довођен кући на преобуку, у пратњи полицајца Крешимира Крталића (родом из села Гнојнице, код Мостара). Војислав, Драгин син се сјећа да му је приликом једног од тих долазака полицајац нудио бомбоне, које је он одбио уз ријечи: „мој тата вриједи више“. Доласке је вјероватно омогућио Андрија Јарак, полицајац из Мостара , који је био стриц Ангеле, жене Драгиног шуре Славка (Милићевића).

Драгина жена Мара је причала да је приликом посљедње посјете станици видјела како усташе сплакују крв са зидова и пода, што говори да су затвореници били мучени.

Из Мостара је Драго жељезницом транспортован у Јабланицу. Из воза је успио махнути неком познанику, који је о правцу кретања обавијестио породицу. Тражећи га у Јабланици Мара је сазнала да је одведен даље.

Писмо из Госпића кући је послао по неком мостарском усташи (којем је за узврат дат Драгин кожни капут). У писму је савјетовао Мару да са дјецом пређе у римокатоличку вјеру како би се спасили. Убијен је половином августа1941 године у логору Јадовно код Госпића. Тијело је бачено у неку од 32 крашке јаме, масовне гробнице на Велебиту. Тада је имао 43 године. Парастос код Шаранове јаме одржан је Драги 69 година након убиства, 26. јуна 2011. а присуствовали су му син Војислав, унука Сања и унук Драган са супругом Ранком.

Драгино име је уписано на споменицима у православним  гробљима у Јајцу и Мостару, а било је и на спомен плочи, која је са управне зграде рудника угља у Мостару скинута у вријеме грађанског рата у БиХ.

Поред Драге,још осам мојих најближих рођака убијено је од усташа 1941.године у логору Стара Градишка, Јајцу и околини и Ливну.

А шта је било са Маром? Она је са дјецом, осим најстаријег Јове, који је побјегао у партизане, отишла у избјеглиштво у Србију. Касније се вратила у Мостар и стекла унуке, који су ту да опросте, али не и забораве.

Драган Ј. Пејановић

У Бања Луци, 31.03.2011.г.