DRAGAN DOBRAŠINOVIĆ: Muzej žrtava komunističkih zločina umesto Kuće cveća

U autorskom tekstu „Poziv na izjašnjavanje uoči gradskih izbora – šta sa Brozom?“, dr Miša Đurković je revitalizovao staru i bolnu temu za veliki broj građana Srbije. Reč je o okolnosti da je bivši komunistički diktator i doživotni predsednik SFRJ, čovek koji je direktno naređivao ili se prećutno saglašavao sa brojnim zločinima počinjenim nad pripadnicima srpskog naroda, sahranjen u takozvanoj Kući cveća, na Dedinju, u Beogradu.

Problematizujući ovo pitanje dr Miša Đurković veoma precizno i detaljno, iz perspekrive neoborivih istorijskih činjenica, izlistava spisak Brozovih nepočinstava nad srpskim narodom. Broz je, navodi Đurković, „okupator Srbije, zločinac, čovek koji je u Prvom svetskom ratu direktno ratovao protiv ove zemlje, neko ko je naredio da se Srbija 1944. tretira kao okupirana zemlja. On je sprovodilac austrougarske, kalajevske politike identiteta usmerene ka suzbijanju Srba iz svih okolnih prostora; kreator novih nacija na srpskom etničkom prostoru; kreator Golog otoka“.

Stavljajući svoje razmatranje prevashodno u vrednosni i identitetski kontekst, Đurković lucidno zaključuje da je i danas centralna linija podela u našem društvu ona koja ga, hirurški precizno, preseca na sledbenike srpske nacionalne ideje i titoiste.

Okolnost da su sledbenici zločinačke titoističke ideje znatno malobrojniji je, sa stanovišta srpskog nacionalnog interesa, povoljna ali sama po sebi ne i dovoljna. Titoisti su prisutni i duboko ukorenjeni u značajnim obrazovnim institucijama, pre svega na univerzitetu, na RTS-u gde gotovo da ne prolazi dan bez petokrake i bulajićevske propagande kojom se održava tonus nakaznog titoističkog nasleđa, u brojnim medijima, u velikom delu nevladinog sektora koji je otvoreno ili diskretno antisrpski i titoistički nastrojen, u delu političkih partija kao i među pripadnicima državnih institucija.

Sve ovo ukazuje da društveni i politički uticaj titoističkih snaga daleko nadilazi stvaran broj Brozovih sledbenika. Zbog toga je, u cilju temeljne detitoizacije društva i sprečavanja daljeg zagađivanja javnog prostora, neophodno sprovesti odlučne akcije koje vode ozdravljenju nacije i njenom vraćanju autentičnom predbrozovskom identitetu.

U kojoj je meri okolnost da se posmrtni ostaci Josipa Broza čuvaju na Dedinju, rezidencijalnom delu Beograda, bolna i poražavajuća pre svega za potomke stradalih u komunističkim zločinima, koji su započeli 1941. godine i trajali, s promenljivim intenzitetom, sve do njegove smrti, pa čak i nekoliko godina nakon nje, suvišno je govoriti.

A koliko je ova činjenica bolesna i ponižavajuća, kako za potomke stradalih tako i za ceo srpski narod, moguće je objasniti samo hipotetičkim primerima. Jer, sahraniti Broza u Beogradu je, sa stanovišta istorijske apsurdnosti i stepena bezočnosti prema žrtvama, potomcima i narodu kojima oni pripadaju, isto što i sahraniti Hitlera u Moskvi, Tel Avivu ili Varšavi.

Zbog toga je pitanje koje dr Miša Đurković u svom tekstu postavlja – šta sa Brozom – više nego relevantno za naše društvo i srpski narod. Jer, da bi proces detitoizacije uopšte započeo, neophodno je načiniti prvi korak koji je, pre svega, važan u simboličnoj ravni. Taj korak je uklanjanje posmrtnih ostataka Josipa Broza iz srpske prestonice i Srbije.

Nema sumnje da, ukoliko Josipa Broza ne prihvati Hrvatska kojoj po svemu pripada, postoje okolne države koje bi bile spremne da zahvalnost bivšem predsedniku za nastanak njihovih nacija izraze preuzimanjem njegovih ostataka i dostojnim sahranjivanjem u njihovim reprezentativnim zonama. Sarajevo ili Skoplje bile bi sasvim primerene lokacije.

U ovom scenariju, za čiju je realizaciju najprikladnije pokrenuti narodnu inicijativu, iz koje bi bila vidljiva neupitna podrška ogromnog dela društva takvom rešenju, naredni korak bio bi otvaranje Muzeja žrtava komunističkih zločina nad srpskim narodom na istom mestu na kojem se sada nalazi takozvana Kuća cveća.

U ovom muzeju, u kojem će biti popisana imena svih znanih žrtava komunističkih zločina, ali i imena izvršilaca ovih strašnih nedela i detalji o stradanju svakog pojedinačnog čoveka, biće sačuvano živo sećanje na period Brozove vlasti i njene stravične i tragične posledice.

Muzej žrtava komunističkih zločina nad srpskim narodom na ovom mestu biće najbolji mogući doprinos negovanju kulture sećanja, ali i iskazivanju primerenog pijeteta svim stradalnicima u komunističkom teroru. I što je možda najvažnije, ovo će biti početak kraja titoističke tiranije nad srpskim narodom koja i danas, zahvaljujući sledbenicima i promoterima titoističke ideje, u izmenjenoj ali veoma opasnoj formi, traje i ne prestaje.

Izvor: ISKRA