ДОКУМЕНТА ОЗНЕ НЕДОСТУПНА И ПОСЛЕ 80 ГОДИНА: Петицију којим се тражи отварање архива потписали Матија Бећковић и Душан Ковачевић

Неки од најпознатијих домаћих историчара и јавних личности у Србији иницијални су потписници петиције Удружења „У име народа за слободну Србију“, којом се тражи једнак приступ грађана историјској грађи Службе безбедности са које је скинута ознака поверљивости.

Иза петиције „Једнак приступ за све“ први су стали академик Матија Бећковић, проф. др Ратко Ристић, проф. др Леон Којен, др Коста Николић, проф. др Предраг Ј. Марковић, др Бојан Димитријевић, проф. др Чедомир Антић, проф. др Јовица Тркуља, проф. др Милош Ковић, академик Душан Ковачевић, проф. др Радош Љушић, историчар Горан Давидовић, Милош Павковић, др Срђан Цветковић и др Немања Девић.

„Захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона и правилници, који регулишу приступ декласификованој историјској грађи из фонда БИА, формулишу тако да сви грађани Србије имају једнако право да истражују и користе у научне и друге сврхе документе из ове збирке“, наводи се у петицији.

Како кажу, садашњи правилници појединих архива не омогућавају једнак приступ историјској грађи Озне (Фонд БИА) сваком грађанину, већ повлашћују одређене категорије, а чак и о њиховом праву истраживања и објављивања докумената у неким архивима крајњу реч има директор.

– Сматрамо да скорашњи случај кажњавања и забране рада у Архиву Србије двојици научника, због објављивања неких докумената без директорове дозволе, показује какве се све опасности крију у дискреционом праву да се одлучује о приступу грађи и њеном објављивању – стоји у петицији.

Наводи се и да је апсурдно да иста архивска грађа, која се налази у Словенији или Хрватској, тамо буде доступна нашим грађанима и научницима, без икаквог условљавања, а овде не. То, конкретно, значи да у нашој земљи она није отворена ни за новинаре, ни за оне којима је документација потребна у поступцима рехабилитације, већ морају да је траже преко суда.

– Историјска грађа тајне полиције из овог времена без сметњи је доступна у Бугарској, Пољској, Мађарској и другим земљама са сличним тоталитарним или ауторитарним наслеђем – каже историчар Срђан Цветковић, и подсећа да је одлуком Владе 2009. скинута тајност са ових докумената. – Оно што и даље има ознаку тајности, не налази се у Архиву. У земљама у окружењу, грађанима су ова документа доступна после 50, па чак и после 30 година, а код нас ни после 80! 

ОЧЕКУЈУ И ПОДРШКУ ОРГАНИЗАЦИЈА

Иницијатори очекују подршку појединаца, јавних личности, друштвених организација, политичких странака, архива и државних институција за измену прописа. Петиција је доступна на сајту Удружења и сајту „Петиције онлајн“, а потписи ће бити послати надлежним скупштинским одборима.

Извор: НОВОСТИ

У ИМЕ НАРОДА! – ОН ЛАЈН ПЕТИЦИЈА ЗА ИЗМЕНУ ЗАКОНСКИХ ПРОПИСА :

https://www.peticije.online/374664

,,ЈЕДНАК ПРИСТУП ЗА СВЕ!“

ПЕТИЦИЈА ЗА ЈЕДНАК ПРИСТУП ГРАЂАНА СРБИЈЕ ИСТОРИЈСКОЈ ГРАЂИ СЛУЖБЕ ДРЖАВНЕ БЕЗБЕДНОСТИ СА КОЈЕ ЈЕ СКИНУТА ОЗНАКА ПОВЕРЉИВОСТИ

Ми, доле потписани, захтевамо од законодавних органа и државних институција да се одредбе закона и правилници који регулишу приступ декласификованој историјској грађи из фонда БИА формулишу тако да сви грађани Србије имају једнако право да истражују и користе у научне и друге сврхе документе из ове збирке. Садашњи правилници појединих архива не омогућавају једнак приступ историјској грађи ОЗНЕ (Фонд БИА) сваком грађанину Србије. Правилници повлашћују одређене категорије грађана, а чак и о њиховом праву истраживања и објављивања докумената у неким архивима крајњу реч има директор.

Сматрамо да скорашњи случај кажњавања и забране рада у Архиву Србије двојици познатих научника, због објављивања неких докумената без директорове дозволе, показује какве се све опасности крију у дискреционом праву директора да одлучује о приступу грађи и њеном објављивању. Или је објављивање појединачних докумената, ако су већ декласификовани и предати архиву на чување, у начелу допуштено увек и сваком грађанину или није. Апсурдно је и недопустиво да толико година после насилног доласка комуниста на власт иста архивска грађа која се налази у Словенији или Хрватској буде доступна нашим грађанима и научницима, без икаквог условљавања, а да то у Србији није случај. Историјска грађа тајне полиције из овог времена без сметњи је доступна за објављивање свима у Бугарској, Пољској, Мађарској и другим земљама са сличним тоталитарним или ауторитарним наслеђем.

Да би се спречили арбитрарност, субјективност и селективност у приступу историјској грађи, у којој више нема ничег политички опасног, будући да је од 1944/45. прошло готово 80 година, покрећемо потписивање ПЕТИЦИЈЕ и ШИРУ ДРУШТВЕНУ АКЦИЈУ како би се укинуле дискриминаторске законске одредбе и правилници у архивама. Сваки грађанин ове земље, у начелу али и пракси, мора имати једнак и слободан приступ историјској архивској грађи, са које је скинута ознака поверљивости. Директорима архива мора се укинути право да по својој вољи дозвољавају или забрањују објављивање појединачних докумената из ове грађе, јер за то нема никаквог морално, људски или политички одрживог разлога. Свака арбитрарност, субјективност и селективност у овој материји је неодржива и с разлогом ће створити ЛОШУ СЛИКУ не само о одређеном архиву него и о државним институцијама у целини, управо због дугогодишњег политичког карактера тајне полиције у ауторитарном друштву.

Усвајање ове иницијативе имало би и вишеструко корисне последице. Оно би било благотворно по имиџ како свих архива тако и Безбедносно-информативне агенције (БИА) и других државних институција, али би много значило и за научну заједницу, јавни живот и друштво у целини. Многа лица која су потомци жртава и други заинтересовани могли би на овај начин да остваре своје право на информисање. Најзад, и положај самих архива у односу на надлежне државне органе и делокруг њиховог рада били би јасније дефинисани него данас. Поред рехабилитације и реституције, приступ оваквој грађи и њено несметано објављивање, као и Закон о досијеима који треба што пре усвојити, представљају кључну меру враћања поверења у институције, ако искрено тежимо стварању у свему уљуђеног, у пуној мери демократског друштва и истинском раскиду са ауторитарним наслеђем.

Очекујемо подршку од појединаца, јавних личности, друштвених организација, политичких странака, архива и државних институција за измену ових рђавих законских решења и прописа, како би се архивска грађа из историјског фонда БИА под једнаким условима ставила на располагање свима и гарантовало њено несметано коришћење. Једино тако ће се истински потврдити право на објективно информисање јавности и слобода научног истраживања: у ове, као и у друге некомерцијалне сврхе, мора бити могуће објављивати документе из овог фонда, без икаквог одобрења или претходне сагласности директора појединих архива.

Сматрамо да се досадашња пракса у овој области, због свог селективног, дискреционог и рестриктивног карактера, показала као изузетно лоша и подложна злоупотребама, па Вас стога позивамо да подржите промену законских одредаба и правилника који регулишу коришћење и објављивање историјске грађе из фонда БИА у назначеном смеру, уважавајући при томе техничке капацитете Архива (који би уз помоћ државе морали бити проширени). Наш циљ је да декласификована историјска грађа из Фонда БИА у архивама постане на једнак начин потпуно доступна сваком грађанину Србије, као и сви други историјски документи из овог времена.

Удружење „У име народа за слободну Србију“

ПОТПИСНИЦИ ИНИЦИЈАТОРИ:

Академик Матија Бећковић

Проф. др Ратко Ристић

Проф. др Леон Којен

Др Коста Николић

Проф. др Предраг Ј. Марковић

Др Бојан Димитријевић

Проф. др Јовица Тркуља

Проф. др Милош Ковић

Академик Душан Ковачевић

Милош Павковић

Др Срђан Цветковић

Др Немања Девић

Проф. др Чедомир Антић

Др Владимир Петровић

Горан Давидовић ……………………

МОГУЋНОСТ ПОТПИСА НА ИНТЕРНЕТУ: https://www.peticije.online/374664

ХВАЛА!

Извор: У ИМЕ НАРОДА!