Документа из периода НДХ остају у Србији, следи дигитализација

Пише: Јадовно 1941.

Оригинална документа из периода НДХ која је Загреб тражио од Србије на основу Споразума о сукцесији остају у земљи. У Министарству спољних послова за РТС кажу да ће та документа свим заинтересованим бившим југословенским републикама бити доступна у дигиталној форми у наредном периоду. РТС је истраживао о каквим документима је реч и може ли се на основу Споразума о сукцесији таква грађа делити.

Подаци о стрељањима, спискови и планови логора, обдукциони протоколи, али и попис домобранских јединица НДХ само су део грађе коју Хрватска тражи, иако није правна наследница те државе. За историчаре нема спора да оригиналне збирке не треба делити.

„Она се не односи само на Хрватску, у територијалном смислу обухвата четири државе наследнице југословенске државе. Део Србије, превасходно Срем и Санџак током једног дела 1941, и БиХ у целости, Хрватску и на мали део Словеније који је био у саставу НДХ“, сматра историчар Александар Животић.

Грађа коју су јединице Народноослободилачке војске Југославије затекле током ослобађања окупираних територија данас није новооткривена нити непозната. Њу су већ користили хрватски истраживачи на тему домобрана, вере и насиља, страдања Рома, Макса Лубурића.

Министарство одбране, у чијој је надлежности Војни архив, става је да оригинали морају остати у Србији, а да копије могу да се издају у складу с договорима Владе и у складу с безбедносним процедурама и интересима.

Напомињу и да Координационо тело Владе до сада није тражило званичан став Министарства, па ни Војни архив није давао своје мишљење на ту тему.

Дигитализација свима омогућава приступ

Став Међуресорне комисије која се бави тим делом Споразума о сукцесији јесте да збирке треба дигитализовати.

„Треба да се обезбеде средства која би дигитализовала обимну грађу, која није само грађа НДХ, већ је везана и за бившу државу, и да се омогући свим сукцесорима да користе ту грађу. Та грађа је често недељива, мислим на физичку деобу и све оно што би могло да буде предмет интересовања“, наводи секретар у МСП-у Вељко Одаловић.

До сада су архивистички сређена и описана уз временске одреднице документа из 555 кутија. На основу записа који се чувају у сређеном делу фонда, 1993. објављено је неколико радова у издању Војноисторијског института, док је сам преглед сређеног фонда описан у едицији Архивски фоднови и збирке СФРЈ која је објављена још 1980. године у Београду.