Документ који крије језиву судбину Гаврила Принципа и његове породице

О човеку коме се и данас диве широм бивше Југославије, Гаврилу Принципу, испричане су многе приче. Неке од њих су и тероије завера којима су на Балкану, познато је, склони сви. Ипак, мало је познат живот његове породице након атентата и Првог светског рата у тада Краљевини Југославији. Овај званичан документ (који никада није био објављен и дуго је био чуван као тајна у Архиву Двора) даје одговор на питање шта се догодило са породицом Принцип и како су живели након ослобођења од Аустроугара!

Баш под овим бројем „110-16“ заведено је писмо Петра Принципа (оца српског јунака Гаврила) краљу Југославије Александру I Карађорђевићу у којем он преклиње за помоћ “свог господара” јер како каже препуштен је на милост или не судбини, а његова два сина (браћа Гаврила) нису дорасла да издржавају своју кућу и породицу!

Петар је био прост човек – сељак, а породица Принцип, чији је син био херој над херојима Југославије, након завршетка Другог светског рата живела је у беди и једва је преживљавала.

Према тврдњама из Архива, писмо које је Петар написао краљу Ујединитељу Југославије највероватније написао је један од чиновника у Сарајеву, будући да је отац Гаврила Принципа био неписмен.

У Архиву Двора нема писаног трага (документа) који би могао показати како је и да ли је краљ Александар услишио молбе старог и изнемоглог Принципа, већ, како смо се уверили на “лицу места” пише само да је Карађорђевић мимо протокола помогао Принципове и дао им одређена средства за живoт.

Према историјском запису Гаврило Принцип последњи пут био је код својих родитеља око Светог Саве (27. јануара) 1914. године и тада је наводно, мајци причао о Жерајићу, посетама његовом гробу, о Србији и њеном демократизму, о краљу Петру, српским либералима, о парламенту, о сељацима којима припада земља итд…

Тужна и језива судбина Принципових задесила је и Гаврилову мајку Марију (звана Нана) која је наџивела сина пуних тридесет година, а у Другом светском рату, усташе су спалиле кућу Принципових, заклали Гавриловог брата, лекара Николу, а стара Нана је морала у збег као и у устанку 1875—78. Умрла је у ноћи између 12. и 13 јула 1945. у 87. години живота.

Гаврило Принцип био је заточен у самици, где је полагано умирао од глади и болести, пребијан систематски, буквално свакодневно. У влажним ћелијама, пуним пацова, на голим даскама обитавали су робијаши у злогласном Терезину, па и сам Принцип.

Нешто, што је пре било сплачина него чорба робијашима је дељено сваки трећи дан, а Гаврило Принцип је добијао храну тек сваки пети дан. Мучен је зверски на разноразне начине, а “специјалитет” затвора било је мучење Гаврила Принципа тако што би га ставили у дрвено буре у које је претхотно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали у таквом бурету док би се велики ексери забадали у Гаврилово израњавано младо тело!

Писмо Петра Принципа краљу Александру I Карађорђевићу које је написано 28. фебруара 1922. године у Сарајеву преносимо вам у целости:

“Његовом Величанству Краљу Александру I Карађорђевићу

Господару, познавајући твоју бригу за синове ове земље, а о чему сам се уверио у току минулих ратних година – слободан сам упутити Теби моју молбу.

Мој син Гаврило Принцип, као што је познато, изгубио је живот 1914. године ослобађајући своју напаћену домовину од једног тиранина.

Једног имам сада у војсци где служи својој отаџбини, а други као ученик ради у једној београдској јувелирској радњи.

Крај мене овде имам два недорасла сина који нису у стању да ме издржавају те сам под старост остављен на милост и немилост судбини. Због чега сам принуђен да те замолим господару за макакву помоћ која би ми омогућила опстанак у данашњим тешким приликама.

У нади да ће ми молба бити услишена остаје ми да гајим љубав према свом господару, његов понизни поданик”.

(Телеграф)

Извор: ИНТЕРМАГАЗИН

Везане вијести:

За кога је Гаврило Принцип терориста?

Зашто је Принцип убио Фердинанда

Мали дечаци, велики ратови