Doktor Luj se vraća u Šabac

Zaboravljeni zapisi francuskog lekara o stradanjima Srba štampani na srpskom jeziku. Bio je šef civilnog saniteta u Šapcu i verno je beležio tadašnja nezapamćena zverstva austrougarskih vojnika

Šabac je u Prvom ratu bio grad koji je najviše stradao. Srušen je do temelja 1914, a hiljade njegovih žitelja su pobili Austrougari koji su u varoš ušli, od tadašnjeg rimskog poglavara pape Pija 10. – „razrešeni“ greha. I 1915. je bilo isto. Novo stradanje. Popis kaže da je grad koji je 1910. imao 11.541 imao stanovnika 1916. samo njih 4.823. Posle rata, mnogi izbegli Šapčani nikada se nisu vratili, i zato je malo pisanih svedočanstava i hronika toga vremena. Kada smo prošle godine u Parizu pronašli knjigu francuskog doktora Luja Tomsona „Povlačenje iz Srbije“ štampanu 1916, nismo se dvoumili da li da je štampamo 100 godina kasnije.

Ovako priča Branislav Stanković, kustos Narodnog muzeja u gradu na Savi, koji podseća da je mačvanska varoš imala zlu sreću i u srpskim ustancima i u potonjim svetskim ratovima. O Prvom ratu svedočenja su ostavili uglavnom stranci. Američki novinar Džon Rid, švajcarski kriminolog Arčibald Rajs, ali i Srbin fotograf Rista Marjanović, proslavljeni dopisnik „Njujork heralda“ iz Pariza. Rista je bio Šapčanin koji se odazvao pozivu da se brani zemlja još 1912. Njegove fotografije razorenog Šapca, ali i bitke na Ceru i Gučevu, najupečatljiviji su dokazi o stradanjima u ovom kraju.

– Obeležavajući 100 godina od Velikog rata, tragali smo za zapisima koji se mogu naći o tom vremenu a dotiču se našeg grada – nastavlja Stanković. – U Parizu, kod Milisava Ivaniševića, našeg čoveka koji pet decenija sakuplja i prevodi baš sve što može da nađe o Srbiji a što je objavljivano u Francuskoj, pronašli smo dnevnik Luja Tomsona, francuskog lekara iz Dižona, šefa civilnog saniteta za naš grad. U svojoj knjizi on je beležio svaki dan u našem gradu od aprila do decembra 1915, kada je iz albanske luke Medina isplovio za Bari. Njegovi zapisi o nama i golgoti povlačenja preko Crne Gore do Albanije predstavljaju veliku stvar za istoriju našeg grada.

GODINA 1915. NA FRONTU

Kustos iz Šapca navodi da je kod Tomsona naišao na možda najslikovitiji opis vojničkog odgovora Srbije na napad Mekenzena: „Može se zamisliti da je pre napada srpska vojska ličila na orla čija su raširena krila prekrivala teritoriju Srbije. Glava je bila prema Beogradu, Smederevu, Požarevcu, levo krilo je dosezalo do Šapca i Loznice, desno krilo do rumunske granice prema Oršavi. Nemci su ozbiljno napali glavu, načevši je veoma ozbiljno u Beogradu, prisilivši je da se povuče iz Smedereva i Požarevca, gde je borba bila prilično žestoka. Za to vreme vršeni su slabi pritisci na celinu, i dok su se krila još držala, glava je bila prinuđena da se uvuče povlačeći krila koja su morala da se saviju uz telo.“

Stanković priča da kod Milisava Ivaniševića u Parizu postoji najmanje pedesetak francuskih prevedenih knjiga o Prvom ratu u Srbiji za koje baš niko ne mari. Ambasador dr Dušan Tabaković, kada je čuo da Šapčani planiraju da „svog Francuza“ vrate gradu na Savi, bio je oduševljen i lično je uradio recenziju. Ono što sada predstoji Narodnom muzeju jeste pronalaženje potomaka Luja L. Tomsona u Francuskoj, u nadi da će se naći makar njegova fotografija. Jer Tomson, koji je o svom trošku štampao sećanja, skroman, nije stavio svoju fotografiju u knjigu, kao što i svoju suprugu, koja je sve vreme bila s njim i zlopatila se po Srbiji, pominje samo na dva mesta. Sve ostalo je priča o Srbima i njihovom titanskom ratu sa zavojevačima.

– Nije Tomson štedeo naše ljude u svojoj knjizi, iako ih je bezmerno voleo – nastavlja Stanković. – Svojim srpskim saradnicima Dragomiru i Čiči, koji ga prate i duž povlačenja, nalazi more mana, zamera im što ga potkradaju i prodaju njegove stvari, što piju… Vadio je pištolj na njih, ali ih je nagradio divnim opisima njihove hrabrosti i požrtvovanja tokom povlačenja. O svim gradovima kroz koje se kolona iz Šapca kretala, Tomson precizno piše i primećuje mnoge naše lokalne mane i vrline. Povlačenje preko Crne Gore, saznajemo od Tomsona, nije bilo baš bez teškoća, a Crnogorci, koji su slavno izginuli na Mojkovcu, nisu bili samo heroji nego i hvalisavci, trgovci, pa i prevaranti.

Sa sobom iz Šapca, Tomson i supruga poveli su devojčicu Milicu, Srpkinjicu koja je ostala bez roditelja. Jedva su je ukrcali u italijanski brod jer Italijani tada, tokom evakuacije, nisu primali Srbe na palubu. Stanković veli da će Šabački muzej pokušati da uđe u trag i toj devojčici.

SRPSKI KARAKTER

Luj Tomson očigledno je bio odličan lekar, ali je bio i talentovan pisac. Primećivao je istoriju i karakterologiju Srba na poseban način – navodi Stanković, i nudi citat sa stranica u kojem je opisan detalj povlačenja preko Albanije:

„Dok mi podižemo našeg konja, drugovi nas pretiču. Jedan od tih samara se izvrnu, jedan sanduk pade, razbi se i ispadoše gusle. Podiže ih njihov vlasnik, obesi na svoja leđa i udarcem noge ćušnu sanduk u provaliju… Zar nije kao u nekoj brzoj skici, cela Srbija napustila sve, izuzev svoje tradicije i svoje prošlosti! Nemce ništa više od Turaka neće zaustaviti glas guslara, neće otrgnuti Srbima njihove uspomene i sa njima njihovo neukrotivo poverenje u budućnost.“

Izvor: NOVOSTI