Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

Доктор Луј се враћа у Шабац

Датум објаве: недеља, 17 јула, 2016
Величина слова: A- A+

Заборављени записи француског лекара о страдањима Срба штампани на српском језику. Био је шеф цивилног санитета у Шапцу и верно је бележио тадашња незапамћена зверства аустроугарских војника

Шабац у јесен 1914. године
Шабац у јесен 1914. године

Шабац је у Првом рату био град који је највише страдао. Срушен је до темеља 1914, а хиљаде његових житеља су побили Аустроугари који су у варош ушли, од тадашњег римског поглавара папе Пија 10. – “разрешени” греха. И 1915. је било исто. Ново страдање. Попис каже да је град који је 1910. имао 11.541 имао становника 1916. само њих 4.823. После рата, многи избегли Шапчани никада се нису вратили, и зато је мало писаних сведочанстава и хроника тога времена. Када смо прошле године у Паризу пронашли књигу француског доктора Луја Томсона “Повлачење из Србије” штампану 1916, нисмо се двоумили да ли да је штампамо 100 година касније.

Овако прича Бранислав Станковић, кустос Народног музеја у граду на Сави, који подсећа да је мачванска варош имала злу срећу и у српским устанцима и у потоњим светским ратовима. О Првом рату сведочења су оставили углавном странци. Амерички новинар Џон Рид, швајцарски криминолог Арчибалд Рајс, али и Србин фотограф Риста Марјановић, прослављени дописник “Њујорк хералда” из Париза. Риста је био Шапчанин који се одазвао позиву да се брани земља још 1912. Његове фотографије разореног Шапца, али и битке на Церу и Гучеву, најупечатљивији су докази о страдањима у овом крају.

– Обележавајући 100 година од Великог рата, трагали смо за записима који се могу наћи о том времену а дотичу се нашег града – наставља Станковић. – У Паризу, код Милисава Иванишевића, нашег човека који пет деценија сакупља и преводи баш све што може да нађе о Србији а што је објављивано у Француској, пронашли смо дневник Луја Томсона, француског лекара из Дижона, шефа цивилног санитета за наш град. У својој књизи он је бележио сваки дан у нашем граду од априла до децембра 1915, када је из албанске луке Медина испловио за Бари. Његови записи о нама и голготи повлачења преко Црне Горе до Албаније представљају велику ствар за историју нашег града.

ГОДИНА 1915. НА ФРОНТУ

Кустос из Шапца наводи да је код Томсона наишао на можда најсликовитији опис војничког одговора Србије на напад Мекензена: “Може се замислити да је пре напада српска војска личила на орла чија су раширена крила прекривала територију Србије. Глава је била према Београду, Смедереву, Пожаревцу, лево крило је досезало до Шапца и Лознице, десно крило до румунске границе према Оршави. Немци су озбиљно напали главу, начевши је веома озбиљно у Београду, присиливши је да се повуче из Смедерева и Пожаревца, где је борба била прилично жестока. За то време вршени су слаби притисци на целину, и док су се крила још држала, глава је била принуђена да се увуче повлачећи крила која су морала да се савију уз тело.”

Станковић прича да код Милисава Иванишевића у Паризу постоји најмање педесетак француских преведених књига о Првом рату у Србији за које баш нико не мари. Амбасадор др Душан Табаковић, када је чуо да Шапчани планирају да “свог Француза” врате граду на Сави, био је одушевљен и лично је урадио рецензију. Оно што сада предстоји Народном музеју јесте проналажење потомака Луја Л. Томсона у Француској, у нади да ће се наћи макар његова фотографија. Јер Томсон, који је о свом трошку штампао сећања, скроман, није ставио своју фотографију у књигу, као што и своју супругу, која је све време била с њим и злопатила се по Србији, помиње само на два места. Све остало је прича о Србима и њиховом титанском рату са завојевачима.

– Није Томсон штедео наше људе у својој књизи, иако их је безмерно волео – наставља Станковић. – Својим српским сарадницима Драгомиру и Чичи, који га прате и дуж повлачења, налази море мана, замера им што га поткрадају и продају његове ствари, што пију… Вадио је пиштољ на њих, али их је наградио дивним описима њихове храбрости и пожртвовања током повлачења. О свим градовима кроз које се колона из Шапца кретала, Томсон прецизно пише и примећује многе наше локалне мане и врлине. Повлачење преко Црне Горе, сазнајемо од Томсона, није било баш без тешкоћа, а Црногорци, који су славно изгинули на Мојковцу, нису били само хероји него и хвалисавци, трговци, па и преваранти.

Са собом из Шапца, Томсон и супруга повели су девојчицу Милицу, Српкињицу која је остала без родитеља. Једва су је укрцали у италијански брод јер Италијани тада, током евакуације, нису примали Србе на палубу. Станковић вели да ће Шабачки музеј покушати да уђе у траг и тој девојчици.

Тела убијених Срба у Шапцу
Тела убијених Срба у Шапцу

СРПСКИ КАРАКТЕР

Луј Томсон очигледно је био одличан лекар, али је био и талентован писац. Примећивао је историју и карактерологију Срба на посебан начин – наводи Станковић, и нуди цитат са страница у којем је описан детаљ повлачења преко Албаније:

“Док ми подижемо нашег коња, другови нас претичу. Један од тих самара се изврну, један сандук паде, разби се и испадоше гусле. Подиже их њихов власник, обеси на своја леђа и ударцем ноге ћушну сандук у провалију… Зар није као у некој брзој скици, цела Србија напустила све, изузев своје традиције и своје прошлости! Немце ништа више од Турака неће зауставити глас гуслара, неће отргнути Србима њихове успомене и са њима њихово неукротиво поверење у будућност.”

Извор: НОВОСТИ

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top