DOGODINE U MEMORIJALNOM CENTRU STARO SAJMIŠTE

Grad planira da naredne godine obnovi Centralnu kulu, italijanski i čehoslovački paviljon. – Ovi objekti biće adaptirani u prostor za izložbe, predavanja i naučne skupove o holokaustu

Tri objekta na Starom sajmištu – Centralna kula, italijanski i čehoslovački paviljon – dogodine će biti obnovljena i pretvorena u prostor za izložbe, predavanja i naučne skupove o holokaustu. To bi trebalo da bude začetak budućeg memorijalnog kompleksa, u spomen na hiljade Jevreja, Srba i Roma koji su u toku Drugog svetskog rata tu stradali, kaže Željko Ožegović, predsednik gradske komisije za utvrđivanje stanja na području spomeničkog kompleksa i kulturnog dobra „Staro sajmište”.

– Mesto mora da se sačuva od zaborava i to je ljudska i moralna obaveza svih nas. Grad je pokrenuo tu temu, ali je neophodno i da se država uključi, jer država stoji iza svih sličnih memorijalnih kompleksa u svetu, pošto oni nadrastaju nivo lokalne zajednice – ističe Ožegović.

Projekat rekonstrukcije i revitalizacije kule i paviljona, koji su u vlasništvu grada, poveren je Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Aleksandra Fulgosi, arhitekta zavoda zadužena za taj posao, kaže da će se početi od Centralne kule.

Ideja je da kula ne bude samo muzej, nego iembrion budućeg memorijala poput muzeja „Jad Vašem” u Jerusalimu, „Topografija terora” i„Spomen parka žrtvama holokausta” u Berlinu,„Šoa” memorijala u Parizu…

– Kula bi trebalo da bude mesto na kome ćemo se sećati žrtava iz logora i njihovih počinilaca. Druga namena je obrazovanje: mladi treba da saznaju šta se desilo na Starom sajmištu u toku Drugog svetskog rata. Treća funkcija je dokumentaciona, odnosno prikazivanje sačuvane građe iz vremena logora: filmskihzapisa, tekstova, fotografija, svedočanstava… Prostor treba da posluži i za naučna istraživanja kroz saradnju sa drugim institucijama u svetu koje se bave holokaustom, ali i stradanjem civila u Drugom svetskom ratu, bez obzira na nacionalnost – zaključuje Fulgosi.

Staro sajmište danas je zatrpano nerešenim imovinskim problemima, divljim objektima i korovom, iako je njegovom izgradnjom 1937–1938. godine započeta urbanizacija leve obale Save. Arhitekte Milivoje Tričković, Rajko Tatić i Đorđe Lukić osmislili su ga kao monumentalnu i modernu celinu sa središnjim paviljonom – kulom kao dominantnim motivom. Do održavanja prvog beogradskog sajma 1937. izgrađeno je pet jugoslovenskih paviljona, paviljon Zadužbine Nikole Spasića i nacionalni paviljoni Italije, Čehoslovačke, Rumunije, Mađarske i holandske firme „Filips”. Osim sajmova, organizovane su i izložbe automobila, knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske aktivnosti.

23. oktobar 1941 – 26. jul 1944.

Posle okupacije Jugoslavije u aprilu 1941, nacisti su u Beogradu streljali više od 4.000 jevrejskih muškaraca iz čitave Srbije. Žene, deca i stari završili su u „Jugendlager Semlin” (Jevrejski logor Zemun) kako je od 23. oktobra bio zvanični naziv tamnice na Starom sajmištu. Logor se nalazio na teritoriji koja je pripojena Nezavisnoj državi Hrvatskoj. Vrh NDH je od okupacionih vlasti tražio da među stražarima ne bude Srba i da se logor snabdeva iz Beograda.

Jugoslovenska državna komisija za istraživanje zločina, formirana posle Drugog svetskog rata, procenila je, na osnovu svedočenja, da je kroz Staro sajmište prošlo gotovo 100.000 ljudi, a da je ubijeno 48.000. Od tog broja, prema ovom izvoru, stradalo je 7.000 Jevreja. Preživelo je svega 50 žena, koje su puštene iz lagera zahvaljujući tome što su bile udate za Srbe. Precizne cifre nije moguće utvrditi, budući da je izvorna dokumentacija uništavana u fazi zatvaranja logora.

U drugoj polovini 1942. Staro sajmište menja namenu i ime, i postaje „Prihvatni logor za političke zatvorenike”. Većina njih je pre zarobljavanjabila u sastavu partizanskih, ali i četničkih jedinica.

Logor na Starom sajmištu pogođen je u toku savezničkog bombardovanja u aprilu i maju 1944. Tom prilikom poginulo je između 80 i 120 zatočenika. Nemci su 17. maja predali upravu nad logorom ustaškoj policiji, a Staro sajmište konačno je raspušteno 26. jula 1944, kada je poslednja grupa zatočenika prebačena u logor u Vinkovcima.

Kulturno dobro na 20 hektara

Planom detaljne regulacije iz 1992. obuhvaćeno je 20,5 hektara kompleksa Sajma i 1,4 hektara vodene površine. Priobalje površine 5,5 hektara namenjeno je memorijalnom sadržaju koji čine Savski trg, voda i spomenik žrtvama Sajmišta. Planom je predviđena obnova preostalih i izgradnja novih paviljona na mestu srušenih.

Podrška jevrejske zajednice

Osim Starog sajmišta u Beogradu ima mnogo memorijalnih prostora natopljenih suzama i krvlju, ističe Dr Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije.

– Bilo kakve urbanističke i arhitektonske intervencije na području Starog sajmišta moraju imati saglasnost svih koji su zainteresovani, uključujući i jevrejsku zajednicu. Nas itekako zanima taj prostor i podržavamo njegovu zaštitu. Protivimo se pregrađivanju ili izuzimanju delova kompleksa – ističe Fuks.

Obeležavanje valja obaviti pedantno i javno

Marko Popović, reditelj dokumentarno-igranog filma „Sajmište, istorija jednog logora”, kaže da je gledaoce na festivalima u svetu gde je film prikazan najviše zanimalo da li je Sajmište obeleženo na odgovarajući način.

– Diskusije i sučeljavanja različitih ideja o konceptu obeležavanja bivšeg logora stranci su razumeli kao proces koji je važno obaviti iskreno, pedantno, javno, uzimajući u obzir sve aspekte i različita mišljenja, bez obzira koliko je za to vremena potrebno. Jer, bilo bi najgore da, posle tolikih decenija, dobijemo memorijal koji će politizovati i privatizovati mesto sećanja na holokaust i strašna stradanja nevinih u Drugom svetskom ratu u Srbiji – ističe Popović, napominjući da se o logoru na Sajmištu u inostranstvu vrlo malo zna.

Preživeli logoraši koje je reditelj intervjuisao za film nemaju lične fotografije, niti bilo koje druge stvari iz tog perioda.

– Postoji tek nekoliko fotografija logorskog života i samo jedan filmski snimak pristizanja zatvorenika. Potresne ispovesti svedoka, zabeležene i u našem filmu, mogu biti od koristi budućoj postavci – navodi Popović.

Spomenik žrtvama genocida

Na sednici Skupštine grada, 2. jula 1987. odlučeno je da se Staro sajmište proglasi za kulturno dobro.

Dugoročni plan za Sajmište obuhvatao je očuvanje preostalih paviljona, rušenje zgrada izgrađenih posle rata i transformaciju kompleksa u memorijalno mesto koje bi sadržalo parkove i veliki muzej posvećen istoriji logora.

Skupština grada odlučila je i da podigne reprezentativni spomenik u znak sećanja na žrtve logora: bronzana skulptura, visoka 10 metara i teška 20 tona, rad beogradskog vajara Miodraga Popovića. Popović je skulpturu u obliku „raspuknute forme kruga čiji deo simbolizuje život, a drugi smrt” prijavio na konkurs za spomenik u Jajincima i osvojio drugo mesto.

Odlučeno je da obeležje bude između kule i Save, linijom duž koje je oko logora bila bodljikava žica.

Planirano je da spomenik bude otkriven 9. maja 1989. Zbog nedostatka sredstava, skulptura je otkrivena tek 1995.

Spomen-ploče žrtvama logora

Prvi spomenik na Sajmištu bila je spomen-ploča otkrivena 20. oktobra 1974. godine. Postavljena je na zid zgrade pored nekadašnjeg ulaza u kompleks. Uklonjena je 1984, a iste godine postavljen je novi spomenik od crne mermerne ploče. Nalazila se na namenski izgrađenom pravougaonom betonskom postolju smeštenom na travnatoj površini između kule i nekadašnjeg turskog paviljona.

Daliborka Mučibabić

Izvor: akademedia