Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу.

 

ДОГОДИНЕ У МЕМОРИЈАЛНОМ ЦЕНТРУ СТАРО САЈМИШТЕ

Датум објаве: уторак, 5 јуна, 2012
Величина слова: A- A+

sajmiste_spomenik.jpgГрад планира да наредне године обнови Централну кулу, италиjански и чехословачки павиљон. – Ови обjекти биће адаптирани у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту

Три обjекта на Старом саjмишту – Централна кула, италиjански и чехословачки павиљон – догодине ће бити обновљена и претворена у простор за изложбе, предавања и научне скупове о холокаусту. То би требало да буде зачетак будућег мемориjалног комплекса, у спомен на хиљаде Јевреjа, Срба и Рома коjи су у току Другог светског рата ту страдали, каже Жељко Ожеговић, председник градске комисиjе за утврђивање стања на подручjу споменичког комплекса и културног добра „Старо саjмиште”.

– Место мора да се сачува од заборава и то jе људска и морална обавеза свих нас. Град jе покренуо ту тему, али jе неопходно и да се држава укључи, jер држава стоjи иза свих сличних мемориjалних комплекса у свету, пошто они надрастаjу ниво локалне заjеднице – истиче Ожеговић.

Проjекат реконструкциjе и ревитализациjе куле и павиљона, коjи су у власништву града, поверен jе Заводу за заштиту споменика културе. Александра Фулгоси, архитекта завода задужена за таj посао, каже да ће се почети од Централне куле.

Идеjа jе да кула не буде само музеj, него иембрион будућег мемориjала попут музеjа „Јад Вашем” у Јерусалиму, „Топографиjа терора” и„Спомен парка жртвама холокауста” у Берлину,„Шоа” мемориjала у Паризу…

– Кула би требало да буде место на коме ћемо се сећати жртава из логора и њихових починилаца. Друга намена jе образовање: млади треба да сазнаjу шта се десило на Старом саjмишту у току Другог светског рата. Трећа функциjа jе документациона, односно приказивање сачуване грађе из времена логора: филмскихзаписа, текстова, фотографиjа, сведочанстава… Простор треба да послужи и за научна истраживања кроз сарадњу са другим институциjама у свету коjе се баве холокаустом, али и страдањем цивила у Другом светском рату, без обзира на националност – закључуjе Фулгоси.

Старо саjмиште данас jе затрпано нерешеним имовинским проблемима, дивљим обjектима и коровом, иако jе његовом изградњом 1937–1938. године започета урбанизациjа леве обале Саве. Архитекте Миливоjе Тричковић, Раjко Татић и Ђорђе Лукић осмислили су га као монументалну и модерну целину са средишњим павиљоном – кулом као доминантним мотивом. До одржавања првог београдског саjма 1937. изграђено jе пет jугословенских павиљона, павиљон Задужбине Николе Спасића и национални павиљони Италиjе, Чехословачке, Румуниjе, Мађарске и холандске фирме „Филипс”. Осим саjмова, организоване су и изложбе аутомобила, књига, телекомуникациjа, концерти, конгреси и спортске активности.

23. октобар 1941 – 26. jул 1944.

После окупациjе Југославиjе у априлу 1941, нацисти су у Београду стрељали више од 4.000 jевреjских мушкараца из читаве Србиjе. Жене, деца и стари завршили су у „Југендлагер Семлин” (Јевреjски логор Земун) како jе од 23. октобра био званични назив тамнице на Старом саjмишту. Логор се налазио на териториjи коjа jе припоjена Независноj држави Хрватскоj. Врх НДХ jе од окупационих власти тражио да међу стражарима не буде Срба и да се логор снабдева из Београда.

Југословенска државна комисиjа за истраживање злочина, формирана после Другог светског рата, проценила jе, на основу сведочења, да jе кроз Старо саjмиште прошло готово 100.000 људи, а да jе убиjено 48.000. Од тог броjа, према овом извору, страдало jе 7.000 Јевреjа. Преживело jе свега 50 жена, коjе су пуштене из лагера захваљуjући томе што су биле удате за Србе. Прецизне цифре ниjе могуће утврдити, будући да jе изворна документациjа уништавана у фази затварања логора.

У другоj половини 1942. Старо саjмиште мења намену и име, и постаjе „Прихватни логор за политичке затворенике”. Већина њих jе пре заробљавањабила у саставу партизанских, али и четничких jединица.

Логор на Старом саjмишту погођен jе у току савезничког бомбардовања у априлу и маjу 1944. Том приликом погинуло jе између 80 и 120 заточеника. Немци су 17. маjа предали управу над логором усташкоj полициjи, а Старо саjмиште коначно jе распуштено 26. jула 1944, када jе последња група заточеника пребачена у логор у Винковцима.

Културно добро на 20 хектара

Планом детаљне регулациjе из 1992. обухваћено jе 20,5 хектара комплекса Саjма и 1,4 хектара водене површине. Приобаље површине 5,5 хектара намењено jе мемориjалном садржаjу коjи чине Савски трг, вода и споменик жртвама Саjмишта. Планом jе предвиђена обнова преосталих и изградња нових павиљона на месту срушених.

Подршка jевреjске заjеднице

Осим Старог саjмишта у Београду има много мемориjалних простора натопљених сузама и крвљу, истиче Др Рубен Фукс, председник Савеза jевреjских општина Србиjе.

– Било какве урбанистичке и архитектонске интервенциjе на подручjу Старог саjмишта мораjу имати сагласност свих коjи су заинтересовани, укључуjући и jевреjску заjедницу. Нас итекако занима таj простор и подржавамо његову заштиту. Противимо се преграђивању или изузимању делова комплекса – истиче Фукс.

Обележавање ваља обавити педантно и jавно

Марко Поповић, редитељ документарно-играног филма „Саjмиште, историjа jедног логора”, каже да jе гледаоце на фестивалима у свету где jе филм приказан наjвише занимало да ли jе Саjмиште обележено на одговараjући начин.

– Дискусиjе и сучељавања различитих идеjа о концепту обележавања бившег логора странци су разумели као процес коjи jе важно обавити искрено, педантно, jавно, узимаjући у обзир све аспекте и различита мишљења, без обзира колико jе за то времена потребно. Јер, било би наjгоре да, после толиких децениjа, добиjемо мемориjал коjи ће политизовати и приватизовати место сећања на холокауст и страшна страдања невиних у Другом светском рату у Србиjи – истиче Поповић, напомињући да се о логору на Саjмишту у иностранству врло мало зна.

Преживели логораши коjе jе редитељ интервjуисао за филм немаjу личне фотографиjе, нити било коjе друге ствари из тог периода.

– Постоjи тек неколико фотографиjа логорског живота и само jедан филмски снимак пристизања затвореника. Потресне исповести сведока, забележене и у нашем филму, могу бити од користи будућоj поставци – наводи Поповић.

Споменик жртвама геноцида

На седници Скупштине града, 2. jула 1987. одлучено jе да се Старо саjмиште прогласи за културно добро.

Дугорочни план за Саjмиште обухватао jе очување преосталих павиљона, рушење зграда изграђених после рата и трансформациjу комплекса у мемориjално место коjе би садржало паркове и велики музеj посвећен историjи логора.

Скупштина града одлучила jе и да подигне репрезентативни споменик у знак сећања на жртве логора: бронзана скулптура, висока 10 метара и тешка 20 тона, рад београдског ваjара Миодрага Поповића. Поповић jе скулптуру у облику „распукнуте форме круга чиjи део симболизуjе живот, а други смрт” приjавио на конкурс за споменик у Јаjинцима и освоjио друго место.

Одлучено jе да обележjе буде између куле и Саве, линиjом дуж коjе jе око логора била бодљикава жица.

Планирано jе да споменик буде откривен 9. маjа 1989. Због недостатка средстава, скулптура jе откривена тек 1995.

Спомен-плоче жртвама логора

Први споменик на Саjмишту била jе спомен-плоча откривена 20. октобра 1974. године. Постављена jе на зид зграде поред некадашњег улаза у комплекс. Уклоњена jе 1984, а исте године постављен jе нови споменик од црне мермерне плоче. Налазила се на наменски изграђеном правоугаоном бетонском постољу смештеном на травнатоj површини између куле и некадашњег турског павиљона.

Далиборка Мучибабић

Извор: akademedia

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top