arrow up

Подијелите вијест:

ДО КРАЈА ГОДИНЕ БАЗА ПОДАТАКА О СРПСКИМ ЖРТВАМА

Milorad_Kojic-6f126cbaБАЊАЛУКА, 31. ЈАНУАРА – Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Коjић изjавио jе да су до сада у електронску базу унесени подаци за 20.424 српске жртве из протеклог рата са више од 50.000 докумената, а база података требало би да буде утврђена до краjа године.

Он jе нагласио да jе за сваку жртву отворен картон у писаном и електронском облику, додаjући да ће се након завршетка уношења података добити до сада наjпотпуниjа слика о броjу страдалих српских цивила и припадника Воjске
Републике Српске.

“Биће омогућен приступ информациjама и документима коjе се односе на жртве, а манипулациjе ће бити онемогућене”, рекао jе Коjић за “Глас Српске”.

Он jе нагласио да jе према мjесту страдања утврђено да jе на подручjу шест општина сребреничке региjе убиjено 2.370 лица српске националности, од чега jе 180 жена и 30 дjеце, а да jе, узимаjући у обзир остале параметре, на подрињском подручjу страдало више од 3.500 Срба.

“Нажалост злочини у Подрињу су злочини без казне, као што jе случаj и за друге броjне злочине у коjима су Срби били жртве. Насер Орић и његови сарадници слободно шетаjу по БиХ, чак су и на функциjама. Очигледан jе утицаj бошњачке политике на Тужилаштво БиХ”, истакао jе Коjић.

Према његовим риjечима, у Институту за нестала лица БиХ влада анархиjа и таj Институту приватизовали бошњачки представници, као и да су прошли сви рокови за успостављање Централне евиденциjе несталих, а извjештаjе о раду тог Института надлежни органи jош нису усвоjили.

Коjић jе нагласио да су Тужилаштво БиХ и бошњачка компонента у Институту за нестала лица проjектовали систем по коjем су институциjе Српске – Министарство унутрашњих послова, оваj центар и Завод за судску медицину, искључени из процеса ексхумациjа, обдукциjа и идентификациjа.

Он jе рекао да jе након разговора са новоизабраним предсjедником Високог судског и тужилачког савjета /ВСТС/ БиХ Миланом Тегелтиjом и представницима Тужилаштва БиХ договорено да, када се претпоставља да jе риjеч о посмртним остацима Срба, тиjела одвозе у намjенски изграђене костурнице у Српскоj, а да у ексхумациjама, идентификациjама и обдукциjама учествуjу представници Српске.

Коjић jе нагласио да jе тиме, на неким начин, враћен дио надлежности у процесу тражења несталих лица

 

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

 

Везане виjести:

КОЈИЋ: НАРЕДБА ХВО-а О СЕКСУАЛНОМ  – Jadovno 1941.

КОЈИЋ: 800 ДОСИЈЕА О СРПКИЊАМА  – Jadovno 1941.

Коjић: Попис српских жртва рата – Jadovno 1941.

УБРЗАВАЊЕ ПРОЦЕСА ТРАЖЕЊА НЕСТАЛИХ – Jadovno 1941.

САРАЈЕВО – ВЕЛИКА ГРОБНИЦА СРБА – Jadovno 1941.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​